Lepo kaže moja koleginica Nataša Latković u tekstu "Nakon Krkobabića, dobijamo dinastiju Tabaković", objavljenom juče u dnevnim novinama "Nova": "Sudeći po funkciji koju obavlja, Jorgovanka Tabaković trebalo bi da bude najmoćnija žena u Srbiji." I tako to u praksi zaista i izgleda: ćerka joj je direktorka filijale RFZO, sin zastupnik Razvojnog fonda Vojvodine, zet zaposlen u Ambasadi Srbije u Crnoj Gori. Solidan komad državnog budžeta Republike Srbije mesečno ode Tabakovićima, bogami.
To je, na kraju krajeva, Srbija. Moć se ovde meri brojem usta koja nahraniš za svoga mandata, brojem rođaka koje zaposliš, poslova koje sebi i svojima namestiš, i tako dalje. Nije guvernerka, naravno, usamljen slučaj: pisali smo, sećate se, o najmanje još četiri moćne državne porodice u Srbiji.
Sve je, svakako, počelo od Krkobabića. Privatno preduzeće PUPS u rukovodstvu je imalo (i još ima) veliki broj članova familije, pa je ovo prezime postalo na neki način sinonim za familijarno rukovođenje strankom, a bogami i državnim budžetom. Kada je i Stefan – unuk pokojnog pater familiasa Jovana – stasao za funkciju, tragikomedija je postala potpuna. Inače, Stefan, mlađi muškarac, kaže da je u partiji penzionera od malih nogu.
Noviteti koje nam je u dinastičkoj sferi donela vlast SNS je pojavljivanje porodica Kisić i Brnabić. Ovde je uspon familija direktno povezan sa uspehom dve firme – „Nites“ i „Aseko“ – koje su prihodovale milione od države Srbije, dok su njihove „sestre firme“ (tu mislim na Dariju i Anu) napredovale u Vladi. Silno smo mastilo potrošili iznoseći tačne podatke o poslovanju ovih preduzeća, ulogama koje braća imaju u njima, njihovim nemuštim odgovorima na realne cifre.
PROČITAJTE JOŠ
Uzalud, dinastije su se primile.
Konačno, tu je i dinastija o kojoj se glasno ćuti i čije bogatstvo nije moguće kvantifikovati. (Zasada). O njoj se zna samo da joj je rodonačelnik „šef na državu“, da joj je drugi po činu „šef na partijsku državu“, i da podmladak takođe ima određenih neuspešno skrivenih veza sa „duboku državu“. Uprkos tome, žive skromno: rodonačelnik prima nešto preko 1.000 evra mesečno, njegov brat slično, sin značajno manje (minimalac). Mimo toga ništa neobično – dinastija kao dinastija.
P. S. Ništa originalno da proizvedemo. Dinastički model je prvo uvela Crna Gora, gde je Prva familija – Milo, Aco, Ana, a sve više i Blažo – vladala decenijama. Svetli primer koji treba slediti, svakako.
BONUS VIDEO 24 Minuta: Analitičar – Mihailo Jovićević
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar