0
„Kad počneš da hapsiš premijera, ministre, poslanike, ostali sami padaju“, u jednoj rečenici je sažet recept komšija Rumuna za uspešnu borbu protiv korupcije.
Tako je u 20 godina dugoj borbi palo 60 ministara, premijera, državnih sekretara, 100 članova parlamenta, 160 tužilaca i sudija, 400 gradonačelnika…
Samo je Laura Koveši, najprepoznatljivija među rumunskim tužiocima, tokom pet godina provedenih na tom mestu, pravdi privela 14 aktuelnih ili bivših ministara i 53 poslanika.
Za prosečnog građanina Srbije ova statistika iz Bukurešta deluje kao naučna fantastika.
Da li možete da zamislite, recimo, našu republičku tužiteljku Zagorku Dolovac kako preslišava Sinišu Malog o famoznim stanovima u Bugarskoj i o tome šta se sve i kako za njegovog gazdovanja glavnim gradom gradilo i radilo u Savamali?
Aleksandar Vulin bi tako našoj Lauri trebalo do detalja da raščlani kako mu je tetka pomogla da kupi kuću, dok bi Nebojša Stefanović morao da razjasni kakve „posliće“ njegova familija sklapa sa valjevskim „Krušikom“ i oko njega.
Premijerka Ana Brnabić i njena ministarka Darija Kisić Tepavčević takođe bi trebalo da odu kod Zage na malo propitivanja o poslovima koje sa državom sklapaju kompanije u kojima su ključni ljudi njihova braća.
Ali pošto je ovo Srbija, a ne Rumunija, ti poslovi se ne preispituju, već se umnožavaju matematičkom progresijom.
A da je Zagorka Laura, verovatno bi u jednom trenutku sa republičkih vlasti malo „oko bacila“ i na lokalne vedete srpske političke scene. Prvog čoveka Beograda Aleksandra Šapića tako bi naša tužiteljka propitala kakve on to čardake i uz čiju dozvolu zida po Novom Beogradu, prvu Nišlijku Draganu Sotirovski za kakve to stanove konkurišu i kakve bolnice zidaju njoj bliski ljudi…
Za pojedine lokalne šerife, kao što je jagodinski, trebalo bi verovatno klonirati posebnu Zagorku, naravno kad bi ona bila Laura.
Potpuna naučna fantastika. Mada ne mora da bude, bar tako kažu komšije.
„Kada su građani videli da tužioci nisu uplašeni da istražuju politički moćne ljude, počeli su da veruju u tužioce i državu.“ Tako tvrde Rumuni.
Ali pošto niste u Bukureštu već u Beogradu, nastavite u miru da gledate cirkus u Skupštini. Međutim, kada sledećeg puta budete s podsmehom opisivali svoja iskustva sa komšijama tokom šoping-tura devedesetih, setite se ove priče.
I Rumuni su imali tešku prošlost u znaku strahovlade jednog čoveka, ali su učili iz svojih grešaka i trude se da ih ne ponavljaju. Zato iako deluje da je Rumunija tu preko plota, to je varka. Ona je daleko ispred nas, daleko u Evropi.