Posao medija u Srbiji postao je takav da na dnevnom nivou moramo da ponavljamo očigledne, banalne istine, zbog čega nam se kolege u regionu - inače opterećenom niskom medijskom pismenošću i ne uvek visokim profesionalnim standardima - verovatno smeju. No, bolje da ispadnem smešan, nego da se vozim Senjakom pijan i drogiran. Ili možda ne?
Jer, to izgleda nije krivično delo. Mene je, recimo, Prvo osnovno tužilaštvo potpuno ubedilo u nevinost kuma Petrovića. Prvo sam naravno prihvatio da mu nisu radile kočnice na „meklarenu“. „Meklaren“ je inače poznat po lošem kočionom sistemu, uostalom šta očekivati od tog vozila za siromašne, koje može da priušti svaki naprednjački direktor javnog preduzeća. Dosta sramotno od Petrovića, morao bi skuplje.
Potom, sramotan je i tako nizak nivo alkohola u krvi bliskog predsednikovog prijatelja. Ko, uostalom, više seda za volan sa manje od 0,4 promila. Ja, evo, ne vozim, ali da kojim slučajem vozim sigurno trezan ne bih išao srpskim putevima, pa ni na Senjaku, jer je to isuviše stresno iskustvo za normalnog čoveka. Zato, možda je vreme i da se u zakon uvedu penali za vožnju bez alkohola u krvi. Sponzor akcije – vinarija „Milenijum tima“. To smo vam rešili.
Na kraju, neka baci prvi kamen onaj koji nema bar malo kokaina u mokraći. Pobogu, pa to je normalno. Osim što je normalno, verovatno je i zdravo, evo, da li ste možda čitali naučne studije koje govore o tome da su peruanski nomadi još pre 8.000 godina žvakali lišće koke, koje im je pomagalo da izdrže teške vremenske uslove, utole glad, povećavaju koncentraciju i kondiciju. Ja sam maločas pročitao tu studiju u jednom našem online magazinu i to me ubedilo da koki dam šansu.
U šta me je još ubedilo tužilaštvo od početka ove radne nedelje?
Pa, evo, Tužilaštvo za organizovani kriminal potpuno je ispravno procenilo da nema elemenata sumnje u to da su bivši ministar Nebojša Stefanović i službenik BIA Parezanović pomagali klanu Darka Šarića, iako je policija u krivičnoj prijavi skrenula pažnju da se pominju u Skaj prepisci i da su, valjda, bili u komunikaciji sa Šarićem. Pa šta ako su se imena ove dvojice ljudi pominjala u prepiskama i na sastancima? U pitanju su znameniti ljudi, javne ličnosti, svašta se od njih očekuje, to nikako ne mora da znači da su nešto loše uradili. Uostalom, ko u dnevnom razgovoru makar jednom ne pomene Parezanovića i Stefanovića, ja ih pomenem bar triput dnevno, nekad i iz čiste dosade. Evo, i u odgovoru TOK za „Novu“ se kaže da policija nikakve dokaze nije dostavila da su „Edo“ i „Markus“ identifikovani kao Stefanović i Parezanović. Sram bilo i policiju, koja izgleda ‘oće da podmetne. Slično je odgovorio i predsednik Apelacionog suda Milenkovića, koji je navodno isto bio na tim sastancima, koji kaže da mu na pamet ne bi palo da utiče na rad nekog sudije. Kome normalnom bi to uopšte palo na pamet u Srbiji, suđenja su naporna i osetljiva, pošten čovek bolje da se kloni takvog posla. Ja mu verujem.
Ubeđen sam, takođe, da je nemoguće otkriti identitet navodnog pomagača Šarićevom klanu kog su oslovljavali imenom „Dolar“, a nekad i imenom „Nikola P“. Nikola je, pokazuju statistički nalazi, jedno od najpopularnijih imena u Srba decenijama unazad, a prezimena na P ima koliko ‘oćeš: Popović, Petričić, Perunović, Perišić, Perić, Peković, odnosno ne mora Peković ‘ajde, itd.
I šta sad? Ništa, to je to. Idemo na neku drugu temu, recimo, evo, Breskvica je pokradena na Pesmi za Evroviziju, treba ispraviti tu nepravdu, ali to ćemo u nekom idućem broju u ovom nam ponestaje promila, odnosno slovnih karaktera.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare