Fila je ugledao Vučićevu senku, izbori će pre proleća: Piše Mihailo Jovićević

Možemo da vidimo da je jutros medved Uroš nevoljno provirio napolje iz pećine – uskoro mu se servira doručak, a medved Miša je malo stariji i nevoljniji – on kasnije izlazi“, rekao je biolog Kristijan Ovari za Tanjug minulog praznika, dok je, kako tradicija nalaže, posmatrao ponašanje medveda koje, veruje se, prognozira trajanje zime. Nešto slično desilo se i u ponedeljak, ali sa predstavnicima druge biološke vrste.

Da vam ne prepričavam, videli ste i sami: Skupština prestonice nije konstituisana, jer nije bilo kvoruma, a kvorum nisu pružili ljudi koji su najviše glasova ukrali, pardon dobili, na decembarskim izborima. Grupacija oko aktuelnog (Bivšeg? Budućeg? Ne znam) gradonačelnika Šapića ukazala se ispred Starog dvora, tamo ih je malo maltretirao Ćuta, a suštinski su došli da kažu da daju Šamanu (kako ću od sada zvati doktora Nestorovića) još desetak dana da se odluči da li će sa njima u koaliciju. Pošto gradonačelniku, koji se grčevito bori da to i (p)ostane, niko nije javio, evo ja ću: vama i Šamanu je gazda isti, a pošto je gazda odlučio da se ide na izbore - nema koalicije.

S druge strane, u sali za zasedenja Skupštine ukazao se Toma Fila. Najstariji odbornik u Skupštini Beograda, ujedno i predsedavajući na konstitutivnoj sednici, rekao je za „Novu“ da će se 1. marta znati da li će vlast u Beogradu biti formirana i ako do toga dođe svi odbornici Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije biće prisutni na sednici, ako ne - biće samo on. U normalnoj zemlji bi se već danas znalo da li ta većina postoji ili ne, ali ovo nije normalna zemlja, pa u skladu sa tim ostaje da gledamo u pasulj.

Gde sam video ovu zabavnu paralelu iz lida ovog teksta? Medved Uroš (a naročito Miša) je previše simpatičan da bih ga gurao u ovaj kontekst bez preke potrebe. Ali, nisam mogao da ne vidim ključnu ulogu Senke u oba ova događaja. Medvedova je jasna, nastaje kad se sunce pojavi na horizontu pa udari u telo ovog sisara i baci refleksiju njegovih telesnih kontura na pećinu, što se ovaj put nije desilo.

Ali šta se desilo sa Vučićevom političkom senkom: to je bilo ono što je privremeno pomračilo konstituisanje skupštine. Kakva je to pojava? Ova senka je senka krađe izbora, pokradenih glasova građana Beograda, ali i političke stupice u kojoj se predsednik našao. Malo zbog istrage izborne krađe, malo zbog smrti Navaljnog, malo i zbog tradicionalnih problema sa ranije preuzetim obavezama (čitaj Kosovo).

Predsednik je, verujem, već krenuo u manevar. Najpre, svojeručno je blokirao formiranje beogradske vlasti. I Šapić, koji je u trgovinu i pregovore generalno krenuo vredno, već nakon Nove godine, i Šaman su mu jasno signalizirali: predsedniče, idemo ka dogovoru, pustite da formiramo gradsku vlast. Ali je predsednik, opet bacajući senku na Š&Š koaliciju, odlučio da neće parcijalne pobede, nego totalno gutanje antireptilske liste. Ja nekako sumnjam da mu je „čistota pobede“ bila jedini motiv za ovu odluku. Više mi se čini da je, kao što smo najavljivali na ovim stranama, na delu pokušaj trgovine sa Evropom: evo vam ponavljanje izbora u Beogradu, ali da me ne pitate šta ću na sledećim da ukradem, pardon uradim. Da citiram jednu predsednikovu službenicu iz sfere medija: neće da može. Ako išta ikome znači, a ja mislim da znači, „Nova“ će ostati poslednja da ovu istragu zahteva, do zadnjeg čoveka - na sramotu predsednika i organizovane kriminalne grupe, koja vam je ukrala glas. Neće, jel’te, da može.

Senka je, dakle, duga i mračna, pa je pokrila i prestoničku Skupštinu. Šta će, jadna, nije ona kriva, nego njen vlasnik.