Zavisnost od marihuane: Kako je prepoznati i koliko je opasna

"Uvreženo je mišljenje da marihuana ne stvara fizičku, već samo psihičku zavisnost. To nije u potpunosti istinito" objašnjava za Nova.rs Mirjana Martić Pantić, psihološkinja iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu."Ukoliko neko u kontinuitetu zloupotrebljava visoke doze, razviće se tolerancija. Posledica su blage apstinencijalne tegobe kada se prestane sa uzimanjem. Kada postoji redovnost uzimanja, osoba oseća želju da puši sve češće. A u slučaju da donese odluku da smanji pušenje, suočava se sa činjenicom da nije tako lako istu i sprovesti. Tada najčešće koristi dobro poznate mehanizme odbrane, kako bi "objasnila i opravdala" svoje razloge zbog kojih nije u mogućnosti da smanji pušenje marihuane", dodaje.Apstinencijalne tegobe - kriza, kako kaže, može trajati od jedne do šest nedelja."Da je osoba u krizi, ukazuju sledeći simptomi: anhedonija, nervoza, nedostatak motivacije, glavobolja, uznemirenost, ponekad i mučnina, problemi sa spavanjem, smanjen apetit, želja za ponovnim uzimanjem, osećaj praznine, dosade kada su uobičajene životne aktivnosti u pitanju. Intezitet tegoba zavisi od količine i dužine zloupotrebe, ali i od same osobe."Ipak, i pre nego što dođe do krize, postoje znakovi koji ukazuju na to da je konzumiranje marihuane otišlo dalje od "rekreativnog" i prešlo u zavisnost.

"Hronična zloupotreba marihuane vodi razvoju zavisnosti. Učestalo, kontinuitetno uzimanje kanabisa (hašiš, marihuana) u periodu od nekoliko nedelja ili više meseci, stvara bitne izmene u ponašanju i telesnom stanju - gubitak interesovanja i motivacije, osećanja otupelosti, osećaj malaksalosti, smorenosti, smetnje u pamćenju, povlačenje iz socijalnih relacija (posla, porodice, škole). Ovakvo stanje predstavlja već razvijen zavisnički način ponašanja u kojem mlad čovek, u sva svoja životna događanja i emotivna proživljavanja ugrađuje zloupotrebu marihuane (kao svojevrsni štap ili protezu). Činjenica je da česta zloupotreba marihuane ili preterane količine odjednom, predstavlja rizik za telesno i mentalno zdravlje. Hronična zloupotreba utiče na kvalitet života, čini ga teškim, besmislenim i sa dominantnim doživljajem bezvrednosti", kaže naša sagovornica.Što se ranije uoči problem i započne tretman, lečenje je efikasnije, napominje, a otkriva nam i kako izgleda lečenje zavisnosti od marihuane."Lečenje započinje detoksikacijom, to je prva faza u lečenju bolesti zavisnosti. U lečenju bolesti zavisnosti primenjuje se sistemski pristup -  zavisnik je deo nekog sistema, porodice, ponikao je u određenom okruženju, određenoj konstelaciji uloga, vaspitnog stila, određene porodične dinamike. Zavisnost od droga je problem ne samo pojedinca već i njegoveuže okoline, pre svega porodice, koja i sama pokušava da ovaj problem reši. Često se dešava da porodica pravi greške (zbog neinformisanosti, neujednačenih stavova, preterane tolerantnosti ili strogosti). Važno je uključiti člana(ove) porodice u lečenje kako bi adekvatno pristupili razrešavanju zajedničkog problema", ističe Mirjana Martić Pantić i dodaje da se "pored neophodnih promena koje su terapijski zahtevi od samog pacijenta, određene promene očekuju i od članova porodice"."Lečenje je proces, traje do dve godine. Najčešće se sprovodi grupni psihoedukativni tretman. U toku intenzivnog programa lečenja (dnevna bolnica, traje između dva i četiri meseca) dolazi se svakog radnog dana, a nakon toga jednom nedeljno (do dve godine rehabilitacioni program)".

***Bonus video: Poznati uzgajivači marihuane

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortipoznatiuzgajivacimarihuanedz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2137494"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram