"Rekreativno" pušenje marihuane odavno nije više toliki tabu, ali Mirjana Martić Pantić, psihološkinja iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, kaže da za samo nekoliko nedelja to može da pređe u zavisnost koja stvara bitne izmene u ponašanju i telesnom stanju.
„Uvreženo je mišljenje da marihuana ne stvara fizičku, već samo psihičku zavisnost. To nije u potpunosti istinito“ objašnjava za Nova.rs Mirjana Martić Pantić, psihološkinja iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu.
„Ukoliko neko u kontinuitetu zloupotrebljava visoke doze, razviće se tolerancija. Posledica su blage apstinencijalne tegobe kada se prestane sa uzimanjem. Kada postoji redovnost uzimanja, osoba oseća želju da puši sve češće. A u slučaju da donese odluku da smanji pušenje, suočava se sa činjenicom da nije tako lako istu i sprovesti. Tada najčešće koristi dobro poznate mehanizme odbrane, kako bi „objasnila i opravdala“ svoje razloge zbog kojih nije u mogućnosti da smanji pušenje marihuane“, dodaje.
Apstinencijalne tegobe – kriza, kako kaže, može trajati od jedne do šest nedelja.
Pročitajte još:
„Da je osoba u krizi, ukazuju sledeći simptomi: anhedonija, nervoza, nedostatak motivacije, glavobolja, uznemirenost, ponekad i mučnina, problemi sa spavanjem, smanjen apetit, želja za ponovnim uzimanjem, osećaj praznine, dosade kada su uobičajene životne aktivnosti u pitanju. Intezitet tegoba zavisi od količine i dužine zloupotrebe, ali i od same osobe.“
Ipak, i pre nego što dođe do krize, postoje znakovi koji ukazuju na to da je konzumiranje marihuane otišlo dalje od „rekreativnog“ i prešlo u zavisnost.
Akutna primena (zloupotreba)
Efekti zbog kojih se konzumira marihuana
• Opuštanje, osećaj sreće, popravljanje raspoloženja, euforija
• Kreativno razmišljanje, apstraktno mišljenje i tok ideja
• Osećaj važnih otkrića i uvida u život i sopstvenu ličnost
• Drugačiji ugao gledanja na stvari
• Snažnije doživljavanje pojedinih aspekata, kao što je muzika
• Analgetički efekat (smanjuje bol)
Negativni efekti marihuane
• Muka, suvoća usta, problemi disanja, znojenje i sl.
• Promena u krvnom pritisku, ubrzan rad srca i drugi poremećaji perifernog nervnog sistema.
• Nemogućnost procene vremena i prostora (udaljenosti i trajanja)
• Otežano kretanje i sporoća
• Preosetljivost na stimuluse (auditivne, taktilne, kinestetičke, olfaktorne, itd.)
• Osećaji anksioznosti, panike i druga stanja straha
• Letargija, nemogućnost spavanja ili preterana pospanost
• Paranoidna reakcija i druge psihotične reakcije
• Osećaji konfuzije, izgubljenosti, nemogućnost koncentracije i rasuđivanja
• Osećaji utrnutosti delova tela ili lica
• Nemogućnost praćenja toka misli i „jureće misli“
• Razvijanje zavisnosti pri intenzivnom korišćenju
– Ovakvo stanje obično traje nekoliko sati i opasno je jer se ne može predvideti ponašanje u tom periodu)
„Hronična zloupotreba marihuane vodi razvoju zavisnosti. Učestalo, kontinuitetno uzimanje kanabisa (hašiš, marihuana) u periodu od nekoliko nedelja ili više meseci, stvara bitne izmene u ponašanju i telesnom stanju – gubitak interesovanja i motivacije, osećanja otupelosti, osećaj malaksalosti, smorenosti, smetnje u pamćenju, povlačenje iz socijalnih relacija (posla, porodice, škole). Ovakvo stanje predstavlja već razvijen zavisnički način ponašanja u kojem mlad čovek, u sva svoja životna događanja i emotivna proživljavanja ugrađuje zloupotrebu marihuane (kao svojevrsni štap ili protezu). Činjenica je da česta zloupotreba marihuane ili preterane količine odjednom, predstavlja rizik za telesno i mentalno zdravlje. Hronična zloupotreba utiče na kvalitet života, čini ga teškim, besmislenim i sa dominantnim doživljajem bezvrednosti“, kaže naša sagovornica.
Što se ranije uoči problem i započne tretman, lečenje je efikasnije, napominje, a otkriva nam i kako izgleda lečenje zavisnosti od marihuane.
Pročitajte još:
„Lečenje započinje detoksikacijom, to je prva faza u lečenju bolesti zavisnosti. U lečenju bolesti zavisnosti primenjuje se sistemski pristup – zavisnik je deo nekog sistema, porodice, ponikao je u određenom okruženju, određenoj konstelaciji uloga, vaspitnog stila, određene porodične dinamike. Zavisnost od droga je problem ne samo pojedinca već i njegove
uže okoline, pre svega porodice, koja i sama pokušava da ovaj problem reši. Često se dešava da porodica pravi greške (zbog neinformisanosti, neujednačenih stavova, preterane tolerantnosti ili strogosti). Važno je uključiti člana(ove) porodice u lečenje kako bi adekvatno pristupili razrešavanju zajedničkog problema“, ističe Mirjana Martić Pantić i dodaje da se „pored neophodnih promena koje su terapijski zahtevi od samog pacijenta, određene promene očekuju i od članova porodice“.
„Lečenje je proces, traje do dve godine. Najčešće se sprovodi grupni psihoedukativni tretman. U toku intenzivnog programa lečenja (dnevna bolnica, traje između dva i četiri meseca) dolazi se svakog radnog dana, a nakon toga jednom nedeljno (do dve godine rehabilitacioni program)“.
Deca već u petom razredu probaju alkohol, marihuana je sledeća
„Nažalost poslednjih godina granica prvog probanja psihoaktivnih supstanci (PAS) je pomerena naniže, negde već oko petog razreda osnovne škole. Obično je ulazna PAS alkohol. Smatram izuzetno važnim akcentovati činjenicu da je naše društvo visoko tolerantno spram pijenja alkohola (jedina legalna droga) i da se isti najčešće ne smatra PAS. Marihuana je najčešće naredna PAS koju mladi uzimaju. Sama ličnost, uticaj vršnjaka, okruženje, sve su to faktori od kojih zavisi da li će de tzv.probatori pretvoriti vremenom u zavisnike. Mladi sve češće probaju istovremeno različite PAS u potrazi za ličnim željenim efektom. PAS deluju na sve psihičke funkcije.Takvo nekritično ponašanje vodi nepredvidivom ponašanju koje često može dovesti i do kobnih posledica“, kaže Mirjana Martić Pantić.
***
Bonus video: Poznati uzgajivači marihuane
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare