Zaštitna odela: Simbol bolesti, opasnosti i nade

Ako ste mislili da zaštitna odela može da pravi svako, varate se. Naime, dozvola da napravite samo jedno odelo, recimo, u Britaniji košta 63.000 funti. Cena je tolika jer se ova odela ne cepaju, pravljena su od posebnih materijala. Uz to, svako je ručno rađeno i pre isporuke se proverava koliko je otporno na oštećenja, to jest da li je sve po pravilima, navodi britanski Gardijan.A kako je nekad bilo?Slike iz 17. veka pokazuju nam grobare koji se preminulima od kuge približavaju s maramicama preko lica jer se verovalo da bolest može da se širi sa tla kao gas.Svima nam je poznata čuvena maska za lice s kljunom, a taj kostim lekari su koristili za zaštitu od bubonske kuge u 17. veku. Bio je to dug kožni kaput s karakterističnom maskom napunjenom belim lukom.

Nažalost, pokazalo se da ta odela nisu menjana ni dezinfikovana, pa su imala kontraefekat i bila leglo zaraze.Pitanje o poreklu današnjeg zaštitnog odela vraća nas u 1910. godinu. Njega je osmilsio mladi izvanredni kineski lekar Vu Liande koji se školovao na Kembridžu. Kada je 1910. godine u severoistčnoj provinciji Kineskog carstva, tada Mandžuriji, izbila epidemija pneumonične kuge, tadašnje vlasti odlučile su da prvi put prihvate metode zapadnoevrospkog lečenja i postavile Vua da predvodi tim za suzbijanje i lečenje epidemije. On je ubrzo shvatio da se ova zaraza širi vazduhom, a ne, kako se do tada verovalo, da i nju prenose pacovi. Zato je postojeću hiruršku masku prilagodio za lakšu upotrebu i svakodnevnu zaštitu od epidemije.To je dalo neočekivane rezultate. Ne samo da je epidemija zaustavljena zbog njih već je i nošenje ovakve maske imalo sjajnu propagandnu ulogu – predstavljalo je Kineze kao modernu naciju koja ide u korak sa naukom, a fotografije sa maskama obišle su svet.Do španske groznice 1918. maske su bile uobičajena pojava. Tokom 20. veka naučnici su dizajnirali moderna zaštitna odela, a posebno su masovno korišćena tokom izbijanja ebole 1990.Ova fascinacija odelima otad nikad nije prestala, pa ih često viđamo i u holivudskim blokbasterima. Odela šalju poruku da nam je život ugrožen od nečega što ne vidimo. Zato su ljudi koji ih nose heroji. Oni idu tamo gde se ne sme ići, gde je opasno.Takođe, ova odela su barijera između ljudi i prirode. Priroda tada deluje kao neprijatelj, ali ona se zapravo sveti za naš loš odnos prema njoj. A tada, kao što vitez kreće u boj u punoj ratnoj opremi, tako epidemiolozi oblače zaštitna odela i kreću u rat sa nevidljivim neprijateljem.Evo iskustva jednog od njih."Godine 2014. bili smo u Sijera Leoneu. Tada je 17 ljudi lečilo stotine zaražene ebolom. Svuda su bili krv, povraćka, izmet jer nije imao ko da počisti, svi čistači su umrli", kaže virusolog dr Džozef Fer, a prenosi Gardijan.Njegov kolega je umro i sahranjen je tada uz one koje je pokušao da izleči.Fer veruje da je njegov kolega dobio ebolu kad je jednom prilikom skinuo odelo. Kao i drugi, i on je bio iscrpljen, nije spavao po 23 sata. Jedva je čekao da ga skine jer u tom odelu je pretoplo, stalno se znojite, gladni ste i dehidrirani, navodi Fer. A to ga je koštalo života.Stoga je vrlo važno da lekari znaju kako da pravilno koriste ova odela.Naučnici se iz dana u dan trude da kreiraju odela u kojima će lekarima biti što je moguće udobnije.I naš epidemiolog dr Predrag Kon nedavno je naglasio koliko su odela važna."Ima straha i među lekarima, ali zaštitna oprema pokazuje rezultate, oni se ne zaražavaju, ako ih pažljivo koriste i ako su uigrani kao tim", kazao je Kon.I mada je razumljiv strah među svima nama koji vidimo doktore u ovim skafanderima, ali treba znati da su ti ljudi, iako im ne vidimo lica, tu da nam pomognu, da rizikuju svoje zdravlje da bi spasli život nekom strancu.***

Pratite nas i na društvenim mrežama: FacebookTwitterInstagram