Korona više ubija muškarce, naučnici istražuju zašto

Dosadašnji podaci iz 20 zemalja pokazali su da muškarci u odnosu na žene imaju 50 odsto veću šansu za fatalni ishod nakon što im je dijagnostifikovan Covid-19. Do tog podatka došao je istraživački institut koji ispituje rodnu nejednakost u globalnom zdravlju, Global Health 50/50, u saradnji s CNN-om, a prenosi Jutarnji list.Analiza je obuhvatila javno dostupne podatke iz 20 zemalja s najvećim brojem potvrđenih slučajeva Covid-19, na dan prikupljanja podataka 20. marta. Cilj je bio saznati da li postoji razlika u smrtnosti od koronavirusa s obzirom na pol.Prvo treba napomenuti da je ograničenje u ovom istraživanju bila činjenica da mnoge zemlje nisu imale potpune podatke o broju zaraženih i umrlih s obzirom na pol. Na primer, Austrija, Japan, Norveška, Švedska, Kanada, Danska i Švajcarska dale su podatke samo o broju zaraženih muškaraca i žena, dok su SAD, Španija, Velika Britanija, Belgija, Holandija i Portugal imale dostupne podatke o broju zaraženih i umrlih od Covida-19, ali bez informacija o polu. Zato su se istraživači, zapravo, najviše koncentrisali na podatke iz šest zemalja - Italije, Kine, Francuske, Nemačke, Irana i Južne Koreje.I ispostavilo se da u tih šest zemalja muškarci umiru znatno više od koronavirusa nego žene.Na svakih 10 smrtnih slučajeva među ženama, Italija je imala 24 smrtna slučaja među muškarcima. U Kini je od novog virusa umiralo 18 muškaraca prema 10 žena, a u Nemačkoj 16 muškaraca prema 10 žena. U Južnoj Koreji čak 89 odsto više muškaraca je umrlo od korone, dok je taj procenat najniži u Iranu - 9 odsto više smrtnih slučajeva među muškarcima nego među ženama.Što se tiče broja obolelih, Italija ima 14 muškaraca zaraženih virusom prema 10 žena, a Iran i Nemačka broje 13 slučajeva zaraze kod muškaraca naspram 10 slučajeva kod ženskog spola.U Francuskoj, Južnoj Koreji i Kini veći je broj žena obolelih od koronavirusa, što dodatno podvlači činjenicu da je i u tim zemljama smrtnost veća među muškarcima.Iako su proučavani podaci nepotpuni, obuhvatili su gotovo četvrtinu svetskog stanovništva, što je istraživačima bilo dovoljno da ukažu na to da smrtnost od respiratornih bolesti, između ostalog, zavisi i od pola. Imaju nekoliko objašnjenja."Razlike u imunom sistemu između muškaraca i žena dobro su poznate i doprinose reagovanju na zarazne bolesti. Ali, biološka objašnjenja samo su deo onoga što ukazuje na nejednakosti u rezultatima. Preliminarni izveštaji o osobama teško obolelim od Covida-19 pokazuju da postoji povezanost s postojećim zdravstvenim problemima, uključujući hipertenziju, kardiovaskularne bolesti i neke hronične plućne bolesti. Globalno, muškarci češće pate od ovih bolesti", navodi se u izveštaju "Pol, rod i Covid-19" objavljenom u časopisu BMJ Global Health.Uz napomenu da je nezahvalno istraživati uzroke oboljenja s obzirom na to da je epidemija koronavirusa još u ranoj fazi, ukazuje se na to da su zbog rizičnijeg ponašanja, muškarci u većoj opasnosti.Pod takvim ponašanjem misli se na pušenje cigareta i konzumaciju alkohola - prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 36 odsto odraslih muškaraca starijih od 15 godina puši, naspram 7 odsto žena; muškarci u proseku godišnje konzumiraju 11 litara alkohola, a žene dve.Jedan od razloga zašto se žene bolje nose s bolestima, mogao bi biti i jači imunološki odgovor na infekcije."Odgovor bi mogao biti u hormonalnim promenama", smatra doktor Luis Ostroski-Cajhner s Medicinskog fakulteta u Teksasu. On podseća da žene deo svog života provode sa stranim telom u sebi (trudnoća), i objašnjava da im to daje prednost u preživljavanju.Dodaje i da je i u prošlosti koronavirus (poput SARS-a i MERS-a) više uticao na muškarce nego na žene - muškarci su imali teže oblike bolesti od SARS-a u Hong Kongu i veći rizik smrtnosti od MERS-a u Južnoj Koreji.