lekovi prehlada
Foto: Vladislav Mitić/Nova.rs

Uzimanje većih količina antibiotika u borbi protiv bakterija otpornih na terapiju moglo bi da ojača neke od njih, pokazuje studija.

Rezistencija na antibiotike „jedna je od najvećih pretnji svetskom zdravlju i mogla bi, prema nekim predviđanjima, da izazove 10 miliona smrti do 2050.“, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Raniji naučni radovi pokazali su da prepisivanje velikih doza antibiotika može da uspori kapacitet bakterija da postanu rezistentne na terapiju, ali efekat takve strategije na opšte stanje mikroba malo se proučavalo.

Pročitajte još:

Naučnici iz nekoliko evropskih zemalja analizirali su reakciju bakterije E. coli na različite koncentracije tri vrste antibiotika koji se uobičajeno prepisuju protiv te bakterije.

Ako povećane doze antibiotika umanjuju ritam kojim bakterije postaju otporne, one takođe vode i tome da mikrobi „budu u boljoj formi“ i brže se reprodukuju, zaključuje studija objavljena u „Royal Society Biology Letters“.

„Smatramo da je procenat rasta dobar indikator njihove forme, sa hipotezom da soj koji raste brže ima više izgleda nametnuti se i postati dominantan nad drugima“, kaže Mato Lagator, biolog na univerzitetu Mančester, koji je vodio studiju.

Ti rezultati „daju dodatnu dimenziju problemu optimalnog doziranja antibiotika“, pišu naučnici i upozoravaju da primena većih doza donosi „dilemu“.

„Glavni cilj razvoja novih lekova je da budu sposobni da se reše infekcije. Ali, retko se vodi računa o mogućnosti da ciljane bakterije postanu rezistentne na te lekove“, upozorava Lagator.

„Koncentrisati se na trenutnu korist, da je terapija efikasnija ako se daju povećane doze, a da pritom ne razumemo dugoročne posledice, mogao bi da bude problem“, zaključuje Lagator i poziva na sprovođenje novih studija u toj odlasti.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar