Koronavirus je imao mnoštvo mutacija, ali trenutno najviše brine takozvani brazilski soj P.1 koji je upravo stigao i u Evropu.
Epidemiolog Zoran Radovanović rekao je za Nova.rs da je pitanje trenutka kada ćemo čuti za brazilski soj u Srbiji, pa je možda dobro da saberemo sve što zasad znamo o njemu.
Slučaj Manaus
Ispitivanje brazilskog soja povezano je sa slučajem grada Manaus, koji se pročuo svetom, iako je u Brazilu otkriveno 92 soja koronavirusa.
P.1 je prvi put otkriven u Japanu, kod ljudi koji su putovali iz Manausa u Brazilu. Posebnu pažnju privukla je činjenica da je ovaj grad već pretrpeo intenzivan prvi talas koronavirusa koji je vrhunac imao u aprilu 2020, da bi istraživanje donatora krvi u oktobru sugerisalo da čak 76 odsto populacije ima antitela. Ipak, nisu ih zaštitila od novog soja – u januaru je došlo do velikog ponovnog oživljavanja bolesti među ljudima koji su se pre oporavili od kovida 19, a ovog puta donela je i veću smrtnost i nastavila da se širi vrtoglavom brzinom.
Pretpostavka koja se prenosi u medijima je da je u Brazilu već 90% novoobolelih od tog novog soja.
P.1 : Zarazniji i opasniji od drugih sojeva
Najverovatnije objašnjenje za uznapredovalu mutaciju P1 varijante je da se varijacija javila kod pacijenta sa oslabljenim imunim sistemom koji nije uspeo da se izbori sa virusom; umesto toga, njegovo telo je postalo pogodno za mutiranje virusa, piše Slobodna Evropa i podvlači tri stvari koje najviše izazivaju podozrenje kod nove mutacije: rapidno zamenjuje druge verzije virusa; ima mutacije u delu virusa koji je veoma važan; neke od ovih mutacija već su u laboratoriji pokazale da povećavaju sposobnost virusa da zarazi druge ćelije.
Soj P.1 je je na virusu SARS-CoV-2 je stvorio čak 17 mutacija, od kojih je njih deset na spajk proteinu, tako da lakše prodire u ljudske ćelije, a posebno zabrinjava mutacija zvana E484K, koja je zajednička za južnoafrički i brazilski soj koronavirusa.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navode da postoje dokazi da neke od mutacija P.1 mogu uticati na prenosivost i antigeni profil, odnosno sposobnost antitela generisanih prethodnom prirodnom infekcijom ili vakcinacijom da prepoznaju i neutrališu virus. U prevodu – P.1 je soj koji se lakše prenosi, opasniji je, a vakcina ili ranije preležana korona ne garantuju da se nećete zaraziti.
Istraživači Fondacije Osvaldo Cruz su na osnovu analize 250 prikupljenih genoma zaključili da P.1 proizvodi gotovo 10 puta više virusnog opterećenja nego drugi sojevi, da se 2,2 puta lakše prenosi, te da uspešnije prodire kod mlađih ljudi bez razlike u polovima.
Rane, još nerecenzirane studije, sugerišu i da je novi soj sposoban da izbegne 25–61% imuniteta od prethodne infekcije koronavirusom, što dovodi do mogućnosti ponovne zaraze.
Deluju li vakcine na brazilski soj?
Još nema konačnog odgovora, mada epidemiolog Zoran Radovanović kaže da su se kineska i Fajzerova vakcina dobro pokazale i u susretu sa P.1.
Pročitajte još:
„Zbog izvesnih razlika u strukturi virusa, antitela koja postoje kod ljudi koji su preležali bolest možda nisu bila dovoljno da ih zaštite od virusa. Tu postoje iskustva sa kineskim vakcinama i deluje da one štite od novog soja. Isto se može reći za Fajzer, koji nešto više štiti od Sinofarma“, rekao nam je Radovanović, i dodao da još nije utvrđeno, ali veruje da će od novog soja štititi i Sputnjik V ili AstraZeneka.
DW piše da vakcine „Astra-Zeneke“ i „Biontek–Fajzera“ u laboratoriji stvaraju antitela i protiv soja P.1, ali je poznato i da „Astra-Zeneka“ nije toliko delotvorna protiv „južnoafričke“ verzije.
Vakcinisane osobe i inače mogu da se zaraze, ali tok bolesti bude mnogo blaži. Zato se zasad može reći da postojeće vakcine do neke mere deluju i protiv soja P.1, ali konačan zaključak zahteva još istraživanja. Osim toga, i uz vakcinu važe preporučene mere – maska, distanca…
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar