Afera AstraZeneka: Kad politika postane važnija od zdravlja

Svet 19. mar. 202119:31
Podeli:
Foto:REUTERS/Dado Ruvic/Illustration

U trenutku kada je svet konačno ugledao svetlo na kraju tunela u borbi protiv koronavirusa, pojavio se novi problem. Jedna od vakcina, koju je švedska kompanija AstraZeneka razvila u saradnji sa prestižnim Oksfordskim univerzitetom, odjednom je postala "nebezbedna" - iako su je odobrile i Svetska zdravstvena organizacija i Evropska agencija za lekove. Razlog je bila pojava krvnih ugrušaka kod 40ak vakcinisanih pacijenata na više od 17 miliona koliko je dobilo ovu vakcinu u Evropskoj uniji i Britaniji. Uprkos apelima svih relevantnih svetskih stručnjaka da prednosti vakcine prevazilaze eventualne rizike, dvadesetak zemalja je suspendovalo primenu. Kada su potom i SZO i EMA obnarodovale svoje zaključke - da je vakcina bezbedna, EU je ponovo počela sa primenom. Postavlja se pitanje - čemu sve to u trenutku kada je od kovida 19 umrlo gotovo tri miliona ljudi? I da li je politika i ovoga puta bila važnija od ljudskih života?

Pročitajte još:

AstraZenekina vakcina je bezbedna za primenu i nema dokaza o vezi vakcine i pojave krvnih ugrušaka kod vakcinisanih, jednoglasan je zaključak i Svetske zdravstvene organizacije i Evropske agencije za lekove. Isto tako je utvrđeno da nema dokaza da se tromboza javlja kod vakcinisanih AstraZenekom češće nego kod onih koji su dobili neku od drugih vakcina odobrenih u EU – Fajzeru, Moderni i vakcini kompanije Džonson i Džonson.

Odmah potom zemlje Evropske unije koje su prethodnih dana suspendovale primenu vakcine „iz predostrožnosti“ ponovo su počele sa primenom AstraZeneke, ali je šteta već učinjena. Mnogi od samog starta nisu bili sigurni u bezbednost vakcina koje su razvijene manje od godinu dana od početka pandemije – „kako su uspeli da naprave vakcinu protiv korone a ne mogu da naprave efikasnu vakcinu protiv raka, side, gripa…“ bili su samo neka od pitanja. O čipovanju i vanzemaljcima da se ne govori.

Dodatno potkopavanje poverenja u vakcinu koja je najjeftinija na tržištu i samim tim namenjena siromašnijim zemljama, koju je razvio ugledni univerzitet i koja se, za razliku od Fajzera ili Moderne, čuva u običnim frižiderima što je čini logistički prihvatljivijom samo je naškodilo već inaće tromoj i sporoj vakcinaciji Evropljana.

Glomazni birokratski aparat EU se nije snašao u ovoj situaciji i vakcinacija je od samog starta išla traljavo, sa nestašicama doza, sa kašnjenjem isporuka vakcina, sa nevoljnim stanovništvom i prepuštanjem zemljama da se same snalaze, zbog čega su se mnoge okrenule „alternativnim“ izvorima vakcina – Rusiji i Kini.

Sa druge strane, Velika Britanija koja je krajem prošle godine konačno izašla iz EU, uspešno je vakcinisala više od 11 miliona stanovnika AstraZenekinom vakcinom, bez velikih problema što je dodatno razbesnelo Brisel već istanjenih živaca posle mrcvarenja sa Bregzitom i dogovaranjem trgovinskog sporazuma sa Londonom.

Foto:Tanjug/Friso Gentsch/dpa via AP

Zabrana izvoza

Predsedavajuća Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da će EU zabraniti izvoz vakcina koje se proizvode u EU. “Nalazimo se u krizi stoleća. Trenutno ne isključujem ništa”, rekla je predsednica Komisije. Brisel želi da osigura reciprocitet: Ako EU izvozi u neku zemlju, onda ona zauzvrat mora omogućiti izvoz u EU.

Ursula fon der Lejen je aludirala na Veliku Britaniju koja dobija Bajontek / Fajzer vakcinu sa evropskog kontinenta, ali sprečava izvoz vakcine AstraZeneka iz britanskih fabrika.

AstraZeneka, baš zato što je, bar delimično, „čedo“ naučnika a ne samo kompanije koja želi profit, je možda najtransparentnija kada je reč o testovima i nuspojavama, što ju je i ranije uvalilo u probleme i što je čini savršenim žrtvenim jarcem i metom političkog potkusuravanja birokrata u trenutku kada Evropu kosi treći talas i ljudi masovno umiru.

Politika razlog, ne nauka

U izveštaju koji je ugledna investiciona firma Barklis objavila ranije ovog meseca navodi se da je većina kontroverzi oko AstraZenekine efikasnosti i bezbednosti rezultat „političke geneze a ne naučne“. Barklis navodi da su „zvaničnici određenih geografskih područja tražili nekoga da krive za frustrirajuće spor početak vakcinacije“.

Stručnjaci za javno zdravlje rekli su listu Forbs da je vrlo moguće da su baš iz tih razloga određene zemlje suspendovale primenu AstraZenekine vakcine.

Foto:REUTERS/Yves Herman

Tome u prilog ide i izjava Nikole Magrinija, generalnog direktora italijanskog regulatornog tela AIFA koji je rekao da je odluka o suspenziji „politička“.

„Došli smo do suspenzije jer je nekoliko evropskih zemalja, uključujući Nemačku i Francusku, bilo za to da se prekine vakcinacija i proveri bezbednost vakcine. To je bio politički izbor“, rekao je on La Republici i dodao da je AstraZeneka bezbedna.

Sa druge strane, Kanada je interesantan kontrast jer se ova zemlja priprema da proširi primenu vakcine na starije građane, nakon što je prvobitno zabranila upotrebu vakcine kod starijih od 65, jer nije bilo dovoljno podataka i testova u ovoj starosnoj grupi.

Dug put od nade do problema

Nekadašnji lider u trci za vakcinu protiv korone, AstraZeneka je na kraju morala da pređe više prepreka od konkurenata. Problemi su počeli u septembru kada su globalna testiranja pauzirana jer se jedan pacijent teško razboleo. Testiranja su ubrzo potom nastavljena samo da bi dva meseca kasnije naišli na novu prepreku: U Britaniji gde je Oksford vodio testiranja, volonterima je slučajno data polovina doze vakcine, što je žestoko uznemirilo regulatorna tela u SAD koji sada očekuju da im AstraZeneka u aprilu pošalje konačne podatke kliničkih testiranja.

Postojeći podaci su obećavajući: dve doze vakcine efikasne su više od 82 procenta u sprečavanju korone i 100 odsto efikasne u sprečavanju hospitalizacije i smrti. To je dovelo do hitnog odobravanja vakcine u Britaniji u decembru a potom su, početkom 2021. i EU i SZO odobrile vakcinu. Sedamnaest miliona ljudi dobilo je AstraZenekinu vakcinu u Evropi.

vakcinacija
Foto: EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Kako je logistički distribucija jeftinije AstraZenekine vakcine mnogo lakša – pa samim tim i isplativija, Dženifer Nuzo, epidemiolog Džon Hopkins škole javnog zdravlja smatra da su „ulozi sa AstraZenekom naročito visoki jer se očekuje da će to biti vakcina od koje će veći deo sveta na kraju zavisiti“.

Sve to je vrlo verovatno, pre nego „predostrožnost“, i bio razlog frtutme i haosa koji je poslednjih desetak dana vladao oko AstraZeneke.

Posledice

A to će imati potencijalno kobne posledice po napore da se obuzda pandemija korone.

Nedavno istraživanje Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazalo je da manje od polovine ljudi u EU veruje da su vakcine bezbedne. Sa strahom da AstraZeneka može da izazove trombozu ili plućnu emboliju, postoji velika opasnost da program vakcinacije bude usporen.

Iz sveta i regiona čitajte:

Davi Smit, specijalista za infektivne bolesti Kalifornijskog univerziteta smatra da je odluka o suspenziji vakcine bila preterana i da je dovela u pitanje globalnu borbu protiv pandemije.

„Na kraju, ovo bi moglo da se pokaže kao štetno za proces vakcinacije generalno“, rekao je on i dodao da ne može da nađe nikakvo opravdanje za vlade koje su stale sa primenom vakcine. „Ako koriste podatke i donose odluke na osnovu njih a te podatke niko drugi nema, onda imamo problem sa transparentnošću“, dodao je on.

Za sada, distribucija AstraZeneke u svetu nije ugrožena. Kovaks program distribucije vakcina siromašnima počeo je da slanjem doza u Indiju, Ganu i Obalu Slonovače, a u planu je isporuka i u druge zemlje. U Evropi, gde zbog skoka broja zaraženih, zemlje uvode sve strožije mere i zatvaranja, primena AstraZeneke za sada visi u vazduhu. U skladištima stoje neotvoreni paketi doza vakcina, a uprkos pozivima, mediji prenose da je sve mane zainteresovanih za ovu vakcinu. Norveška, Danska i Švedska još uvek ne planiraju primenu vakcine. Čak je i Srbija otvorila nekoliko punktova u Beogradu i Novom Sadu gde zainteresovani građani mogu bez zakazivanja da odu i da se vakcinišu.

I dok su neki uprkos svemu zadovoljni što su se vakcinisali baš ovom vakcinom, ima i onih koji nisu i sada panično proveravaju nivo D dimera u krvi, ne znaju šta da rade i šta ih čeka kad bude došlo vreme za drugu dozu – 12 nedelja kasnije.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar