0
U Srbiju je juče stiglo 150.000 doza Oksford/AstraZeneka vakcina, koje su proizvedene u Indiji. Uskoro će građani, pored kineske Sinofarm, ruske Sputnjik V i Fajzer/Bajontek vakcine, moći da odaberu i ovu zaštitu protiv kovida 19. Važno je podsetiti se svih važnih informacija u vezi sa ovom vakcinom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučič najavio je da su već potpisani ugovori za nove doze AstraZeneka vakcine, a najavio je da će putem Kovaks programa u prvoj polovini marta stići dodatnih 100.000 doza.
Napravljena je pomoću oslabljene verzije virusa gripa (poznatog kao adenovirus) koji potiče od šimpanza i koji je modifikovan tako da više liči na koronavirus – iako ne može da izazove bolest kovid 19.
Pročitajte još:
Jednom ubrizgan, on uči imunološki sistem tela kako da se bori protiv pravog virusa, kada se susretne sa njim.
Kada su u novembru prošle godine objavljeni rezultati ispitivanja AstraZeneka/Oksford vakcine, došlo je do problema u vezi sa podacima. Iz ispitivanja je prijavljeno da je prosečna efikasnost vakcine 70 odsto – u nekim slučajevima je bila 62 odsto, a u nekim 90 odsto. To je zato što su u ispitivanju korišćene različite doze vakcine. Neki dobrovoljci su dobili doze upola manje od planirane. Ipak, ispostavilo se da je ta pogrešna doza bila najefikasnija.
Niko kome je data vakcina u ispitivanjima nije razvio teži oblik kovida 19, niti mu je bilo potrebno bolničko lečenje.
Za razliku od Fajzerove vakcine – koja se mora držati na izuzetno niskoj temperaturi (-70 ° C), oksfordska vakcina se može čuvati u normalnom frižideru. To je čini mnogo lakšom za distribuciju.
Druga doza AstraZeneka vakcine prima se 12 nedelja od prve doze, rekao je Aleksandar Vučić na aerodromu „Nikola Tesla“, ali u uputstvu za britanske farmaceute o ovoj vakcini, navodi se da se druga doza prima između 4. i 12. nedelje nakon prve doze.
Revakcinaciju nakon 12 nedelja podržalo je i naučno istraživanje, koje sugeriše je takav raspored doza najdelotvorniji. Međutim, čini se da zaštitni efekat prve doze tokom ovih 12 nedelja ne prestaje, a ostavljanje dužeg razmaka između doze zapravo povećava zaštitu.
Ova saznanja potiču iz analize podataka kliničkih ispitivanja, a oslanjaju se prethodno istraživanje objavljeno početkom decembra. U decembarskom radu, u analizu su bila uključena 192 slučaja bolesti, dok novi rad analizira 332 slučaja.
Ukoliko je prošlo više od 12 nedelja od prve doze, i dalje se bez problema može dati druga doza. Međutim, ako se dogodi slučaj da se druga doza vakcine primi pre nego što je prošao 21 dan od primanja prve, osoba mora da primi treću dozu najmanje 28 dana nakon te „pogrešne“ druge doze.
U Srbiji još uvek nema zvaničnih informacija o tome da li bi osobe starije od 65 godina trebalo da prime ovu vakcinu, međutim takvu zabranu je uvelo nekoliko evropskih zemalja.
Nemačka komisija za vakcine saopštila je krajem januara da se AstraZeneka vakcina ne sme davati osobama starijim od 65 godina. Ubrzo su istu zabranu uvele i Švedska, Francuska i Italija, dok je Poljska starosnu granicu za primanje ove vakcine postavila na 60 godina.
Pročitajte još:
Nemačka smatra da nema dovoljno podataka o efikasnosti vakcine za ovu starosnu grupu.
“Zbog malog broja učesnika studije u starosnoj grupi starijih od 65 godina, ne može se doneti zaključak u vezi sa efikasnošću i bezbednošću kod starijih osoba. Stoga trenutno preporučujemo ovu vakcinu samo za osobe starosti od 18 do 64 godina”, navedeno je u preporuci komisije.
Odgovarajući na zabranu, portparol AstraZeneke rekao je da najnovije analize podataka kliničkih ispitivanja za vakcinu podržavaju efikasnost u starosnoj grupi starijoj od 65 godina. Isto su tvrdili i regulatori vakcina u Velikoj Britaniji.
Ova vakcina je nedavno počela da se testira na deci, međutim mlađi od 18, kao i trudnice je i dalje ne primaju, jer nema konkretnih podataka o dejstvu na ove grupe.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
