0
Magnezijum je veoma važan za ljudski organizam jer je uključen u više od 300 vitalnih metaboličkih procesa u telu. On je osmi najčešći mineral na Zemlji i treći najčešći mineral u morskoj vodi, nakon natrijuma i hlorida. Za nas je najvažnija činjenica da je to četvrti najčešći mineral u ljudskom telu.
Najviše ga ima u kostima i zubima, oko 60, odnosno 65%, ostatak je u mišićnom tkivu i ćelijama, a 1% u krvi, piše City magazine.
Magnezijum pomaže u stimulisanju metaboličkih procesa, uključujući oslobađanje energije iz hrane i njen prenos kroz telo, a učestvuje i u formiranju proteina. Bez toga, metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti ne bi bio moguć.
Pročitajte još:
Osim toga, magnezijum pomaže u procesima koji kontrolišu funkcionisanje mišića i nerava, održava zdrave kosti, zdravo srce i normalan nivo šećera u krvi i igra važnu ulogu u povećanju energije.
Jedna studija koja je sprovedena na uzorku od 12.340 muškaraca i žena sa periodom praćenja od 19 godina otkrila je da je 30% manje umrlih od kardiovaskularnih bolesti prijavljeno kod pacijenata sa visokim magnezijumom u krvi (iz knjige Minerali – dr Ulrih Štrunc i Andreas Sop).
Dakle, svakoj ćeliji u ljudskom telu potrebna je adekvatna količina magnezijuma. U suprotnom – njena funkcija je narušena. No, ono što je važno naglasiti jeste da magnezijum „radi” zajedno sa kalcijumom i na taj način zajedno regulišu električne impulse u ćeliji.
Ipak, koncentracija magnezijuma u zdravim ćelijama je mnogo veća od koncentracije kalcijuma, a njihov odnos je veoma važan. Njihova međusobna ravnoteža i funkcija važni su za sprečavanje akumulacije kalcijuma u ćelijama, jer u suprotnom može doći do razdražljivosti, kalcifikacije, poremećene funkcije ćelije ili ćelijske smrti.
Pošto telo nadoknađuje nedostatak magnezijuma izvlačeći ga iz kostiju, produženi periodi nedostatka su opasni. Ovo su neki od glavnih simptoma:
glavobolje
migrena,
umor,
vrtoglavica,
pospanost,
nervoza,
vrtoglavica
bolovi i grčevi u mišićima
Razlozi mogu biti brojni: previše stresa, često konzumiranje alkohola, česta konzumacija fosfatnih (gaziranih) pića, loš san, visok krvni pritisak, trudnoća, uzimanje kontraceptivnih pilula, dijareja, problemi sa crevima ili bubrezima.
Pročitajte još:
Telo ne može samostalno da proizvodi magnezijum, pa ga je potrebno svakodnevno unositi putem hrane i pića. Preporučeni dnevni unos je između 300 i 400 miligrama.
Ženama je obično potrebno nešto manje nego muškarcima. Odrasloj ženi je potrebno oko 310 miligrama, a posle 30. godine oko 320 miligrama dnevno. Odraslom muškarcu je potrebno oko 400 miligrama magnezijuma dnevno. Deci do 8 godina potrebno je između 30 i 170 miligrama, u zavisnosti od starosti i pola (o tome se obavezno konsultujte sa ličnim lekarom).
Da bi se zadovoljila preporučena dnevna doza magnezijuma u organizmu, odrasle osobe treba svakog dana da popiju 3-4 dcl prirodne mineralne vode koja sadrži magnezijum. Potreba za ovim mineralom je neznatno povećana tokom trudnoće, laktacije i tokom perioda intenzivnog rasta.
Osim putem prirodne mineralne vode, magnezijum možete uneti i putem hrane, a ovo su neke od namirnica koje su najbogatije ovim mineralom:
spanać i drugo tamnozeleno lisnato povrće,
bademi,
semenke bundeve i suncokreta,
laneno seme,
paprika,
pasulj,
avokado,
tamna čokolada
U slučaju ekstremnog manjka magnezijuma u organizmu, stručnjaci preporučuju i dijetetske suplemente. I sportisti koji vole da uživaju u sportskim napicima takođe treba da budu oprezni – ni u kom slučaju ne bi trebalo da uživaju u gaziranim napicima posle treninga, jer fosfati izbacuju magnezijum i kalcijum iz tela.
***
Bonus video: Aerozagađenje i kako se zaštititi
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
