Srpska nutricionistkinja ruši mit o tome koliko vode treba piti dnevno

Kako živeti zdravo leti po savetima nutricioniste? Danica Dragišić na prvom mestu ističe “pravilan raspored obroka”, kojeg se treba držati leti, ali i u drugim periodima. Pod time podrazumeva tri glavna obroka - doručak, ručak i večeru i jednu ili dve užine.“Vremenski razmak između obroka je jako važan za sam proces varenja u digestivnom sistemu. Optimalni razmak između obroka je 3 - 3,5h. To je idealno vreme da se hrana koja je uneta svari, kako bi se moglo otpočeti varenje sledećeg obroka i tako u krug”, kaže Dragišić.U izboru namirnica “prednost uvek treba dati sezonskom voću i povrću, jer je to njihovo vreme sazrevanja, pa je samim tim i najzdravije”.“Izbegava se prženje u dubokoj masnoći i pohovanje, već se to zamenjuje grilovanjem, dinstanjem ili pečenjem u rerni. Akcenat se stavlja na velike količine sezonske salate uz jela. Zeleno lisnato povrće predstavlja jaki antioksidans koji pomaže u borbi protiv stresa, ali i raznih drugih oboljenja. Takođe, salata može biti u vidu obroka (krastavac, paradajz, rukola, baby spanać sa dodatkom sira (parmezana) ili nekog mesa (grilovana ćuretina ili piletina))”.Poseban akcenat leti se stavlja na hidrataciju, ali Danica Dragišić napominje da ne postoji ,,idealna“ količina vode koja treba da se unese tokom dana.“Treba piti vodu onoliko koliko je potrebna vašem organizmu bez nekih uobičajnih brojki koje se mogu videti na internetu. Kako su letnje temperature u našoj zemlji visoke i prisutno je znojenje, tj. prilikom znojenja dolazi do izbacivanje vode i elektrolita iz organizma, treba unositi tečnosti u većoj količini kako ne bi došlo do dehidratacije. Obična voda je najbolje piće. Može da se pije sa nanom, kriškama limuna, limete, krastavca”, predlaže Dragišić, ali dodaje da voda iz frižidera nikako nije dobra za organizam.“Osim što je hladna voda, za razliku od nehlađene, kiselog karaktera i pravi kiselinski haos unutar našeg tela, ona nikako, ni na jedan način, neće rashladiti organizam, već će uraditi sledeće: istog momenta će skupiti krvne sudove u želucu i blokiraće enzime za varenje, pa ako jedemo obrok, ili nameravamo da jedemo, neće biti pravilnog varenja hrane. Telesna temperatura tela je 37 stepeni Celzijusa. Hladna voda mora najpre da se zagreje u našem telu, kako bi dostigla temperaturu tela, usled ovoga je potreban veliki energetski utrošak za vraćanje temperature oko veoma važnog „solarnog pleksusa“, vitalnog centra inervacije između čitavog organizma i digestivnog trakta; tada nastaje nepotreban energetski rad, izazvan našom lošom navikom, čime se zapravo i gojimo.”Na kraju, DokTok lekarka upozorava i na opasnost koju nosi priprema hrane u letnjem periodu."Kako letnji period podrazumeva odlazak na odmor, boravak u prirodi ili kraj bazena, odnosno van kuće, treba napomenuti da bolesti koje se prenose hranom imaju tendenciju porasta tokom leta. Štetne bakterije se razmožavaju na visokim temperaturama. Zona opasnosti je od 5 - 60 stepena Celzijusovih kada se bakterije mogu udvostručiti za oko 20 minuta. Još jedna potencijalna opasnost za bezbednost je pripremanje i serviranje obroka sa prljavim rukama ili na kontaminiranim površinama. Savet je poneti sredstva za dezinfekciju kao i pribor za jelo."***Bonus video: Iako je bez boje, mirisa i ukusa, ne možemo bez nje

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=iakojebezbojemirisaiukusanemoemobeznje-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3641081"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram