Pravilo o osam sati sna ne važi više za sve - naučnici objasnili koliko nam zapravo treba

Međutim, sve više dokaza ukazuje na to da osam sati možda nije idealna količina sna za svakoga, na šta nas podseća novi narativni pregled objavljen u časopisu „Brain Medicine“, a prenosi Independent.

Da bi utvrdili koliko ljudi prirodno spavaju, istraživači su proučavali zajednice lovaca-sakupljača, čiji je način života sličniji načinu života naših predaka i koje imaju vrlo malo ili nimalo pristupa veštačkom svetlu. U jednoj od ranijih studija istraživači su otkrili da ljudi u Tanzaniji, Namibiji i Boliviji spavaju između 5,7 i 7,1 sati tokom noći. Ovako kratko trajanje sna ne može se pripisati saobraćajnoj buci, korišćenju društvenih mreža ili prevelikoj količini veštačkog svetla noću.

Činilo se i da su te kratke noći dovoljne: ljudi ih nisu nadoknađivali dugim dremkama tokom dana. Bez budilnika, uglavnom su se budili u vreme blizu svitanja, bez obzira na dan u nedelji.

Tačno trajanje sna ljudi u predindustrijskim društvima razlikuje se u zavisnosti od toga kako se san meri, gde ljudi žive, od godišnjeg doba i drugih faktora iz okruženja. Međutim, prema jednoj nedavnoj analizi, procenjeno prosečno trajanje sna iznosi 6,4 sata, piše Independent.

Ipak, sve više dokaza ukazuje na to da osam sati možda nije idealna količina sna za svakoga.

Da li je osam sati previše?

Ove studije polaze od važne pretpostavke – da je količina sna koju ljudi prirodno dobijaju ujedno i količina koja im je potrebna. To podrazumeva da su lovci-sakupljači oslobođeni stresa, prenatrpanih rasporeda i drugih pritisaka koji utiču na san. Ali da li je to zaista tako?

Takođe ne znamo da li ljudi u tim društvima imaju iste zdravstvene probleme povezane sa nedostatkom sna koji se primećuju u savremenim društvima. Zbog toga njihov kraći san možda nije toliko snažan argument protiv osam sati koliko se na prvi pogled čini.

Međutim, pojavili su se i drugi dokazi iz velikih studija koje su ispitivale odnos između sna i zdravlja u industrijalizovanim društvima.

Ako optimalan san definišemo kao količinu povezanu sa najboljim zdravstvenim stanjem, brojne velike studije ukazuju na to da bi idealna mera mogla da bude manja od osam sati. Jedna nedavna studija koristila je snimke mozga i tela, kao i molekularna merenja, kako bi ispitala na koji je način san povezan sa starenjem različitih organa. Procenjeno je da optimalno trajanje sna iznosi između 6,4 i 7,8 sati, u zavisnosti od pola osobe i organa koji je proučavan.

Brojne studije pokazuju da su i premalo i previše sna povezani sa lošijim zdravstvenim stanjem, uključujući bolesti srca, moždani udar, opadanje kognitivnih sposobnosti i gojaznost. Međutim, naučnici i dalje raspravljaju o tome da li previše sna uzrokuje loše zdravlje ili je, zapravo, njegov rani znak. U svakom slučaju, ovi nalazi dovode u pitanje ideju da je svakome potrebno tačno osam sati sna i ukazuju na to da bi doslednom spavanju znatno dužem od toga možda trebalo posvetiti pažnju.

Ipak, sve ove procene optimalnog trajanja sna zasnovane su na prosečnim vrednostima, a prosečna osoba ne postoji. Kada im se pruži dovoljno vremena za spavanje, studije pokazuju da mladi odrasli ljudi spavaju duže od zdravih starijih osoba. Čak i ljudima istih godina mogu biti potrebne veoma različite količine sna, piše Independent.

Aktuelne preporuke američke Nacionalne fondacije za san odražavaju ove individualne razlike. Prema njima, odrasle osobe od 26 do 64 godine trebalo bi da spavaju između sedam i devet sati dnevno, ali za neke odrasle osobe može biti odgovarajuće između šest i deset sati sna. To je veoma daleko od univerzalnog pravila o osam sati.

Važno je i kada spavate

Međutim, san nije samo broj sati koje provedemo spavajući. Važna karakteristika savremenih obrazaca spavanja nije to što su oni kraći nego nekada, već to što su pomereni u odnosu na prirodni ciklus svetlosti i tame. Većina nas se ne budi prirodno pre svitanja. Mnogi od nas kraće spavaju tokom radne nedelje, a zatim duže spavaju neradnim danima kako bi nadoknadili izgubljeni san.

Veštačko svetlo prepoznato je kao glavni pokretač ove promene. Ono menja naše navike spavanja i pomera naš biološki sat, koji kontroliše vreme odlaska na spavanje i buđenja.

Nepravilan san je takođe česta pojava, naročito među ljudima koji rade u smenama i studentima. Nepravilan san povezan je sa lošijim zdravstvenim stanjem. Međutim, ako tokom nedelje ne spavate dovoljno, čini se da je nadoknađivanje dela sna tokom vikenda bolje nego da ga uopšte ne nadoknadite – iako zbog toga vaš obrazac spavanja postaje manje pravilan. Dakle, pravilnost jeste važna, ali važna je i ukupna količina sna koju dobijete tokom jedne nedelje ili dužeg perioda, prenosi N1.

Pravilo o osam sati očigledno je previše pojednostavljeno. Ljudima su potrebne različite količine sna, a važno je i kada spavamo. Ipak, jedna jednostavna poruka ostaje: naspavajte se kad god možete i gde god možete i nemojte previše da brinete zbog povremeno loše prospavane noći.