Noćni obroci povećavaju rizik od nekoliko ozbiljnih bolesti

Nalazi, kažu autori studije, mogli bi da dovedu do novih intervencija u ponašanju koje imaju za cilj da poboljšaju zdravlje radnika u smenama, za koje prethodne studije pokazuju da bi moglo da poveća rizik za dijabetes, bolesti srca i gojaznost, prenosi Science Daily.Nova studija, za koju su istraživači primetili da je prva koja pokazuje blagotvoran efekat ove vrste intervencije u određivanju vremena obroka kod ljudi, objavljena je u časopisu Science Advances.Studiju je finansirao prvenstveno Nacionalni institut za srce, pluća i krv (NHLBI), koji je deo američkog Nacionalnog Instituta za zdravlje (NIH).„Ovo je rigorozna i visoko kontrolisana laboratorijska studija koja pokazuje potencijalnu intervenciju za štetne metaboličke efekte povezane sa radom u smenama, što je poznata briga za javno zdravlje“, rekla je dr Mariška Braun, direktorka Nacionalnog centra NHLBI na Istraživanje poremećaja spavanja.U istraživanju je učestvovalo 19 zdravih mladih ljudi, sedam žena i 12 muškaraca. Nakon pripreme, učesnici su nasumično raspoređeni u 14-dnevni kontrolisani laboratorijski protokol koji uključuje simulirane uslove noćnog rada sa jednim od dva rasporeda obroka.Jedna grupa je jela tokom noći kako bi oponašala raspored obroka tipičan za noćne smene, a druga grupa je jela tokom dana.Istraživači su zatim procenili efekte ovih rasporeda obroka na njihove unutrašnje cirkadijalne ritmove, odnosno unutrašnje procese koji reguliše ne samo ciklus spavanja i buđenja, već i 24-časovni ciklus praktično svih aspekata telesnih funkcija, uključujući metabolizam.Istraživači su otkrili da noćno konzumiranje hrane povećava nivoe glukoze, što je faktor rizika za dijabetes, dok je konzumiranje obroka tokom dana sprečilo ovaj efekat. Konkretno, prosečni nivoi glukoze za one koji su jeli noću porasli su za 6,4 odsto, tokom simuliranog noćnog rada, dok oni koji su jeli tokom dana nisu pokazali značajna povećanja.„Ovo je prva studija na ljudima koja je pokazala upotrebu vremena obroka kao kontrameru protiv kombinovanih negativnih efekata poremećene tolerancije glukoze i poremećenog usklađivanja cirkadijalnih ritmova koji su rezultat simuliranog noćnog rada“, rekao je vođa studije dr Frank A.J.L. Šir, profesor medicine na „Harvard Medical School“ i direktor programa medicinske hronobiologije u „Brigham & Women’s Hospital“ u Bostonu.Istraživači su rekli da su mehanizmi koji stoje iza uočenih efekata složeni. Oni veruju da su efekti noćnog konzumiranja hrane na nivoe glukoze tokom simuliranog noćnog rada prouzrokovani cirkadijalnom neusklađenošću.To odgovara pogrešnom razumevanju između centralnog cirkadijalnog „sata“, koji se nalazi u hipotalamusu mozga, i ciklusa spavanja odnosno budnosti, svetlosti odnosno mraka i ne uzimanja odnosno uzimanja hrane, koji mogu da utiču na periferne „satove“ u celom telu.„Ova studija pojačava ideju da je kada jedete bitno za određivanje zdravstvenih ishoda, kao što su nivoi šećera u krvi, koji su relevantni za osobe koje rade noćne smene jer obično jedu noću dok su u smeni“, rekla je istraživač na odseku za nuklearnu medicinu na Univerzitetu u Kelnu, dr Sara L. Čelapa, koja je vodila studiju.Da bi se ovi nalazi pretočili u praktične i efikasne intervencije u određivanju vremena obroka, istraživači su rekli da je potrebno više studija, uključujući i radnike u smenama u stvarnom životu u njihovom tipičnom radnom okruženju.***Bonus video: Koje su to greške koje pravimo dok držimo dijetu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortidijetalnegreskeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram