Da li je grejpfrut zaista namirnica koja može da najviše naruši dejstvo lekova, kao i koju hranu i piće ne treba da uzimamo ako smo na određenoj terapiji, za portal Nova.rs otkriva farmakolog prof. dr Radan Stojanović.
Za početak Radan Stojanović, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, priča šta je zapravo interakcija lekova.
„Interakcija lekova je pojava da neki lek kvalitativno ili kvantitativno menja efekat nekog drugog, istovremno primenjenog leka. Lekovi mogu stupiti u interakcije sa drugim lekovima, ali i sa sastojcima hrane, sa lekovima koje pacijenti na svoju ruku koriste, a izdaju se bez recepta, vitaminima i biljnim preparatima.“
A što se tiče hrane, kako ona utiče na efikasnost lekova?
„Interakcije između leka i hrane može za posledicu da ima smanjeno ili pojačano dejstvo leka i pojavu neželjenih dejstava. Hrana može uticati na resorpciju, raspodelu, metabolizam i eliminaciju lekova. Interakcije zavise od sastava obroka, kao i od vremena uzimanja leka u odnosu na obrok. Prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu može smanjiti ili povećati bioraspoloživost lekova, tj. procenat od date doze leka koji će se resorbovati, a nekad samo može usporiti resorpciju lekova. Tako se bioraspoloživost liposolubilnih lekova (koji se rastvaraju u mastima) povećava prilikom konzumiranja obroka bogatog mastima. Sa druge strane, hrana bogata vlaknima može smanjiti bioraspoloživost digoksina koji se koristi u lečenju srčane slabosti, što može zahtevati korekciju doze leka.“
Zato pof. dr Stojanović kaže da se treba držati određenih pravila.
„Određene lekove treba uzimati sa obrokom (npr. karbamazepin za lečenje konvulzija, grizeofulvin za lečenje gljivičnih infekcija) ili nesposredno posle obroka (litijum – stabilizator raspoloženja), a neke na prazan želudac (antibiotici: ampicilin, eritromicin, tetraciklini; gvožđe) ili pola sata pre obroka (metformin za lečenje šećerne bolesti).“
Od posebnog značaja su interakcije sa hranom u kojima učestvuju oralni antikoagulansi (npr. varfarin) koji se koriste za sprečavanje nastanka tromba.
„Ishrana bogata vitaminom K (npr. lisnato zeleno povrće) može smanjiti efekte varfarina. Takođe, opisane su i interakcije varfarina sa sokom od brusnice. Uzimanje određenih analgetika (aspirin i nesteroidni antiinflamatorni lekovi – ibuprofen) istovremeno sa varfarinom povećavaju rizik od pojave krvarenja.“
Interakcije antibiotika iz grupe tetraciklina i fluorohinolona (npr. ciprofloksacin) posebno su značajne sa hranom (sir, mleko, jogurt) i dijetetskim preparatima koji u sebi sadrže kalcijum, magnezijum ili aluminijum, napominje naš sagovornik.
„Oni zajedno sa lekom stvaraju kompleks koji se slabo resorbujue i za posledicu možemo imati neuspeh antibiotske terapije. Zato hranu i suplemenete koji sadrže kalcijum treba uzimati dva sata pre ili šest sati posle uzimanja pomenutih antibiotika.“
Pročitajte još:
„Prilikom konzumacije hrane koja sadrži visok nivo kalijuma (paradajz, banane) i istovremene primene nekih lekova poput ACE inhibitora (kaptorptil, enalapril), koji se koriste u lečenju srčane slabosti i povišenog krvnog pristiska, može doći do porasta nivoa kalijuma i posledičnog poremećaja ritma srčanog rada“, kaže prof. dr Stojanović.
On napominje i da hrana bogata kalijumom može smanjiti efekte digoksina.
Sa raznih strana možemo čuti da se u svemu ovome izdvaja grejpfrut jer navodno utiče na većinu lekova koje lekari prepisuju. Da li je zaista tako, priča prof. dr Radan Stojanović.
„Interakcije lekova sa sokom od grejpfruta su opisane prilikom unošenja velikih količina ovog soka i tada može doći do ispoljavanja neželjenih dejstava lekova. Međutim, najčešće se konzumira manja količina soka, pa se klinički značajne interakcije retko beleže.“
A kako to grejp utiče na našu terapiju?
„Sok od grejpfruta menja način na koji naše telo metaboliše neki lek. Sok od grejpfruta je poznati inhibitor enzimskog sistema u jetri i na taj način utiče na metabolizam drugih lekova i potencira njihove efekte. Poznato je da može potencirati efekte nifedipina i amlodipina koji se koriste u lečenju hipertenzije (pojava hipotenzije, glavobolje), pojedinih lekova iz grupe statina (potenciraju se neželjena dejstva nekih od ovih lekova koji se koriste u terapiji poremećaja lipida), antibiotika eritromicina (povećava se šansa za pojavu aritmija), a potenciraju se i efekti antidepresiva iz grupe SSRI i dr.“
Poznato je da alkohol može da utiče na dejstvo lekova, a kako to zapravo izgleda priča naš sagovornik.
„Interakcije lekova sa alkoholom mogu biti dvojake. Tokom akutnog unošenja alkohola efekat lekova može biti potenciran zbog aditivnog dejstva (npr. kombinacija benzodiazepina, antidepresiva i alkohola može izazvati opasnu depresiju centralnog nervnog sistema). Kod dugotrajnog uzimanja alkohola efekat je suprotan. Po pravilu treba izbegavati konzumaciju alkoholnih pića sa lekovima. Pacijenti koji su na terapiji metronidazolom (koristi se za lečenje infekcija izazvanih osetljivim mikroorganizmima), u slučaju da unose alkoholna pića, mogu osetiti crvenilo lica, glavobolju, mučninu i povraćanje. Istovremeno unošenje veće količine alkohonog pića i ibuprofena, diklofenaka i drugih lekova iz grupe NSAIL može dovesti do krvarenja iz želuca“, kaže naš sagovornik i podseća da zbog svega toga treba da mislimo šta jedemo i pijemo dok smo na terapiji.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Pazite da ne preterate – Trovanje alkoholom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar