Za mnoge od nas iskustvo smrti izgleda kao nešto u šta nikada ne možemo imati uvid. Međutim, istraživači koji su sproveli istraživanje na ljudima čije je srca stala rasvetlili su šta bi se moglo dogoditi kada umremo.

Prvo istraživanje ove vrste otkrilo je da je skoro 40 odsto ljudi koji su bili podvrgnuti CPR-u nakon srčanog zastoja imali sećanja ili neku percepciju stvari koje se dešavaju oko njih i imali su iskustva iz snova. Mnogi su pokazivali znake moždane aktivnosti do sat vremena nakon što im je srce stalo i lekari su započeli reanimaciju, prema snimcima elektroencefalograma (EEG).

Iako su lekari dugo mislili da mozak trpi trajno oštećenje oko 10 minuta nakon što srce prestane da ga snabdeva kiseonikom, naš rad je otkrio da mozak može pokazivati znake električnog oporavka dugo u CPR“, rekao je Sam Parnia, stariji autor istraživanja i lekar intenzivne nege na NIU Langone u Njujorku.

Ovo je prvo veliko istraživanje koje pokazuje da ova sećanja i promene moždanih talasa mogu biti znaci univerzalnih, zajedničkih elemenata takozvanih iskustava bliskih smrti.

Istraživanje objavljeno u časopisu Resuscitation ispitalo je 567 pacijenata u 25 američkih i britanskih bolnica koji su primili CPR nakon srčanog zastoja između maja 2017. i marta 2020. Intervjuisali su 28 od 53 preživela da bi ispitali čega su se – ako ništa drugo – sećali iz svojih iskustava bliske smrti i koliko su bili svesni.

Dva pacijenta sa srčanim zastojem izašla su iz kome tokom CPR, a dva druga su to učinila tokom perioda nakon reanimacije.

Jedan preživeli se prisećao: „Mogao sam da osetim da neko radi nešto na mojim grudima. Nisam mogao da osetim stvarne kompresije, ali sam mogao da osetim kako neko trlja prilično snažno. Bilo je prilično bolno“.

Drugi je rekao: „Sećam se kada sam se vratio i kada su mi stavili te dve elektrode na grudi, i sećam se šoka.“

Šest je moglo da se seti iskustva smrti. Jedan od preživelih je to opisao ovako: „Nisam više bio u svom telu. Lebdeo sam bez težine i fizičke prirode. Bio sam iznad svog tela i direktno ispod plafona sobe intenzivne nege. Gledao sam scenu koja se dešava ispod mene.“

Drugi se osećao kao da idu ka odredištu: „Sećam se ulaska u tunel. Prvi osećaj je bio osećaj intenzivnog mira. Bilo je tako mirno i spokojno sa neverovatnom količinom vedrine. Sve moje brige, misli, strahovi i mišljenja su nestali. Intenzitet mira je bio toliko neverovatan i neodoljiv da nije bilo straha u onome što sam doživljavao. Nisam se plašio kuda idem i šta da očekujem kada stignem. Tada sam osetio toplinu. Zatim je postojala želja da biti kod kuće.“

Jedan od stereotipa o iskustvima bliske smrti su flešbekovi ljudi.

A neki se sećaju da su videli voljene.

„Sećam se da sam video tatu“, rekao je jedan pacijent, dok je drugi čuo kako njihova mrtva baka govori „moraš da se vratiš“.

Istraživači su takođe posmatrali aktivnost moždanih talasa preživelih od srčanog zastoja i testirali da li učesnici mogu da se sete određenih prizora i zvukova.

Tokom reanimacije, pacijentima su stavljali slušalice i puštali tri reči – jabuka, kruška i banana – dok su koristili tablet za prikaz 10 slika. Samo je jedan od 28 učesnika tačno zapamtio redosled reči, ali je zapamtio slike.

Istraživački tim je rekao da je potrebno više istraživanja o tome šta se dešava ljudima nakon smrti i psihološkim ishodima izlaska iz srčanog zastoja.
Naučnici su mislili da bi njihova otkrića mogla da usmere nove načine za ponovno pokretanje srca ili sprečavanje povreda mozga i zadržavanje implikacija za transplantacije, prenosi dnas.rs.

BONUS VIDEO:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar