Naučnici otkrili da se nešto radikalno desi sa mozgom kada napunite 40 godina: "Rečnik i opšte znanje su u porastu, ali ovo nije dobra vest"

U sistematskom pregledu objavljenom u časopisu Psihofiziologija (Psychophysiology), istraživači sa Univerziteta Monaš u Australiji pregledali su naučnu literaturu, u nameri da skiciraju kako se umreženje ljudskog mozga menja tokom našeg života.

Prikupljeni dokazi ukazuju na to da u petoj deceniji života (posle napunjenih 40 godina), mozak počinje da prolazi kroz radikalno „preoblikovanje“ kojim različite mreže postaju integrisanije i povezane u narednim decenijama, sa pratećim efektima na kognitivne funkcijem piše "Big Think".

Od početka 21. veka, neurolozi sve više posmatraju mozak kao složenu mrežu, koja se sastoji od jedinica podeljenih na regione, podregije i pojedinačne neurone. Ove jedinice su povezane strukturno, funkcionalno ili na oba načina. Sa sve naprednijim tehnikama skeniranja, neurolozi mogu da posmatraju delove mozga subjekata koji „svetle“ kao odgovor na stimulans ili u mirovanju, pružajući površan pogled na to kako je naš mozak sinhronizovan.

Tim Univerziteta Monaš je pregledao 144 studije koje su koristile ove tehnike snimanja mozga na desetini hiljada ispitanika. Iz ove analize, istraživači su izvukli opšti trend kako se umrežavanje mozga menja tokom našeg života.

U ranim godinama, tinejdžerskim i mladim odraslim godinama, čini se da mozak ima brojne, podeljene mreže sa visokim nivoom unutrašnje povezanosti, što odražava sposobnost specijalizovane obrade. To ima smisla, jer ovo je vreme kada učimo da se bavimo sportom, govorimo jezike i razvijamo talente.

Međutim, negde oko 40. godine, to počinje da se menja. Umesto toga, mozak postaje manje povezan unutar tih odvojenih mreža i više globalno povezan. Kada stignemo do osamdesetih, mozak ima tendenciju da bude manje regionalno specijalizovan i umesto toga široko povezan i integrisan.

Nisu sve vesti loše za mozak koji stari.

„Starost manje utiče na zadatke koji se oslanjaju na pretežno automatske ili dobro uvežbane procese ili se čak mogu malo povećati tokom životnog veka, kao što su rečnik i opšte znanje“, napisali su autori.

Ali kako starimo, naša tela imaju tendenciju da usporavaju i mozak postaje manje efikasan. Dakle, ne samo da mozak dobija manje glukoze, već i gorivo ne koristi dobro. Dakle, promene u umrežavanju verovatno su rezultat toga što se mozak reorganizovao da bi funkcionisao što je moguće bolje sa opadajućim resursima i starenjem resursa koje ima.

„Tokom ranih godina života postoji brza organizacija funkcionalnih moždanih mreža. Zatim se dalje usavršavanje funkcionalnih mreža odvija do otprilike treće i četvrte decenije života. Višestruka interakcija potencijalno štetnih i kompenzatornih promena može da usledi u starenju“, zaključili su istraživači.