0
Mnogi ljudi imaju samo jedan ili dva napada panike u životu, a problem nestaje, možda kada se stresna situacija završi.
Ali ako ste imali ponavljajuće, neočekivane napade panike i ako ste proveli duge periode u stalnom strahu od novog napada, možda imate stanje koje se zove panični poremećaj.
Napad panike je iznenadna epizoda intenzivnog straha koja izaziva teške fizičke reakcije kada nema stvarne opasnosti ili očiglednog uzroka. Napadi panike mogu biti veoma zastrašujući. Kada se jave ovi panični napadi, vrlo je verovatno da mislite i osećate se kao da gubite kontrolu, imate srčani udar ili čak umirete.
Iako sami napadi panike nisu opasni po život, oni mogu biti zastrašujući i značajno uticati na kvalitet vašeg života. A, prepisana terapija može biti veoma efikasno rešenje ovog problema.
Napadi panike obično počinju iznenada, bez upozorenja. Mogu da udare u bilo kom trenutku — kada vozite auto, u tržnom centru, čvrsto spavate ili usred poslovnog sastanka. Moguće je da imate povremene napade panike, ili da se oni ponavljaju često.
Napadi panike imaju mnogo varijacija, ali simptomi obično dostižu vrhunac za nekoliko minuta. Ljudi se uglavnom osećaju umorno i iscrpljeno nakon što se napad panike smiri.
Napadi panike obično uključuju neke od ovih znakova ili simptoma: osećaj predstojeće propasti ili opasnosti, strah od gubitka kontrole ili smrti, ubrzan, snažan otkucaj srca, znojenje, drhtanje ili treperenje, kratkoća daha ili stezanje u grlu, jeza, valunzi, mučnina, grčevi u stomaku, bol u grudima, glavobolja, dezorijentisanost, vrtoglavica ili nesvestica, ukočenost ili peckanje, osećaj nestvarnosti ili odvojenosti.
Jedna od najgorih stvari kod napada panike je intenzivan strah da ćete imati još jedan. Možda se toliko plašite napada panike da izbegavate određene situacije u kojima se oni mogu pojaviti.
Značajno je da znate kada treba posetiti lekara. Ako imate simptome napada panike, potražite medicinsku pomoć što je pre moguće. Napadi panike, iako su intenzivno neprijatni, nisu opasni. Ali napadima teško da ćete uspeti sami da upravljate i oni se mogu pogoršati ukoliko se njima ne pristupi ozbiljno i bez potrebnog lečenja.
Simptomi napada panike takođe mogu da podsećaju na simptome drugih ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što je srčani udar, tako da je važno da vas pregleda vaš lekar opšte prakse kako biste bili sigurni da ste dobro, te ako vi niste sami sigurni šta uzrokuje vaše simptome.
Nije poznato šta uzrokuje napade panike ili panični poremećaj, ali ovi faktori mogu igrati ulogu: genetika, veliki stres, temperament koji je osetljiviji na stres ili sklon negativnim emocijama ili određene promene u načinu na koji delovi vašeg mozga funkcionišu.
Napadi panike se u početku mogu pojaviti iznenada i bez upozorenja, ali s vremenom ih obično pokreću određene situacije.
Neka istraživanja sugerišu da je prirodna reakcija vašeg tela „bori se ili beži“ na opasnost uključena u napade panike. Na primer, ako bi grizli krenuo na vas, vaše telo bi reagovalo instinktivno. Vaš otkucaj srca i disanje bi se ubrzali dok se vaše telo pripremalo za situaciju opasnu po život. Mnoge od istih reakcija se javljaju u napadu panike. Ali i dalje nije poznato zašto dolazi do napada kada nema očigledne opasnosti.
Simptomi paničnog poremećaja često počinju u kasnim tinejdžerskim godinama ili ranom odraslom dobu i pogađaju više žena nego muškaraca.
Ako se ne leče, napadi panike i panični poremećaj mogu uticati na skoro svaku oblast vašeg života. Možda se toliko plašite da ćete imati više njih ili strahujete od sledećeg napada panike da živite u stalnom stanju straha, što uništava kvalitet vašeg života.
Komplikacije koje napadi panike mogu izazvati ili biti povezane sa njima uključuju: razvoj specifičnih fobija, kao što je strah od vožnje ili napuštanja kuće, česta medicinska nega zbog zdravstvenih problema i drugih zdravstvenih stanja, izbegavanje društvenih situacija, problemi na poslu ili u školi, depresija, anksiozni poremećaji i drugi psihijatrijski poremećaji, povećan rizik od samoubistva ili samoubilačkih misli, zloupotreba alkohola ili drugih supstanci, finansijski problemi.
Za neke ljude, panični poremećaj može uključivati agorafobiju — izbegavanje mesta ili situacija koje izazivaju anksioznost, što nekad čak podrazumeva izbegavanje izlaska iz kuće uopšte u najgorim slučajevima, jer se plašite da nećete moći da pobegnete ili dobijete pomoć ako imate napad panike. Ili se možda oslanjate na druge da budu sa vama kako biste napustili svoj dom.
Takođe, postoje i fizičke posledice – poput uticaja na centralni nervni sistem. Kada se osećate anksiozno i pod stresom, vaš mozak preplavljuje vaš nervni sistem hormonima i hemikalijama dizajniranim da vam pomognu da odgovorite na pretnju. Adrenalin i kortizol su dva primera.
Iako je korisno za povremene događaje gde je prisutan visoki stres, dugotrajno izlaganje hormonima stresa može dugoročno biti štetnije po vaše fizičko zdravlje. Na primer, dugotrajna izloženost kortizolu može doprineti povećanju telesne težine.
Anksiozni napadi mogu izazvati ubrzan rad srca, palpitacije i bol u grudima. Takođe možete imati povećan rizik od visokog krvnog pritiska i srčanih oboljenja. Ako već imate srčano oboljenje, anksiozni poremećaji mogu povećati rizik od koronarnih događaja.
Anksioznost takođe utiče na vaš sistem za izlučivanje i varenje. Možda imate bolove u stomaku, mučninu, dijareju i druge probleme sa varenjem. Može doći i do gubitka apetita.
Takođe, ako se stalno osećate uznemireno i pod stresom ili ti napadi panike traju dugo, vaše telo nikada neće dobiti signal da se vrati u normalno funkcionisanje. Ovo može oslabiti vaš imuni sistem, čineći vas ranjivijim na virusne infekcije i česte bolesti. Takođe, vaše redovne vakcine možda neće funkcionisati tako dobro ako imate anksioznost.
Da bi lekari dijagnostikovali napad panike, oni traže najmanje četiri od sledećih znakova: znojenje, drhtanje, kratak dah, osećaj gušenja, bol u grudima, mučnina, vrtoglavica, strah od gubitka razuma, strah od umiranja, osećaj vrućine ili hladnoća, utrnulost ili peckanje, ubrzanje srca (lupanje srca) i osećaj neobično odvojenosti od sebe.
Većina napada panike traje između pet i 20 minuta. Za neke se navodi da traju i do sat vremena. Broj napada zavisi od toga koliko je vaše stanje ozbiljno. Neki ljudi imaju napade jednom ili dva puta mesečno, dok ih drugi imaju nekoliko puta nedeljno.
Zvuči očigledno, ali toplo se preporučuje svima koji imaju napade panike da odu kod doktora. U početnim fazama, dok saznate više o stanju, lekar može da vam prepiše neke kratkoročne lekove koji mogu trenutno pomoći.
Prihvatite da se to dešava. Ovo je teško, ali prihvatanje je veoma efikasno kada je u pitanju suočavanje sa napadom panike. Instinktivno se borimo protiv napada panike jer su strašni i ne želimo da ih doživimo. Međutim, ovaj otpor produžava životni vek napada daljim slanjem signala o nevolji u mozak.
Pa, kako prihvatate napad? Recite sebi, bilo naglas ili iznutra: „Ovo je samo napad panike. Ne može da me povredi ili da poludim. Ne može me naterati da uradim bilo šta glupo. Najgore što će se desiti je da ću se neko vreme osećati veoma neprijatno, a onda će to nestati. Mogu da se nosim sa ovim. Ja sam na sigurnom.“
Napadi panike su vrlo česti. Do 35% populacije doživi napad panike u nekom trenutku svog života. Napad panike se takođe može nazvati napadom anksioznosti.
Za mnoge ljude, osećaj panike se javlja samo povremeno tokom perioda stresa ili bolesti. Za osobu koja doživljava ponavljajuće napade panike kaže se da ima panični poremećaj, što je vrsta anksioznog poremećaja. Obično imaju ponavljajuće i neočekivane napade panike i uporni strah od ponovljenih napada.
pročitajte još:
Noćni napadi panike mogu se javiti bez očiglednog okidača i probuditi vas iz sna. Kao i kod napada panike tokom dana, možete osetiti znojenje, ubrzan rad srca, drhtavicu, kratak dah, teško disanje (hiperventilaciju), crvenilo ili jezu i osećaj predstojeće propasti.
Mnogi preporučuju razne vežbe za napad panike od kojih se posebno izdvajaju vežbe disanja.
Ako brzo dišete tokom napada panike, vežbanje disanja može ublažiti vaše druge simptome. Probajte ovo: udahnite što je moguće sporije, dublje i nežno kroz nos, izdahnite polako, duboko i nežno kroz usta, neki ljudi smatraju da je korisno da stalno broje od jedan do pet na svakom udisaju i svakom izdahu, zatvorite oči i fokusirajte se na svoje disanje.
Trebalo bi da počnete da se osećate bolje za nekoliko minuta. Možda ćete se posle toga osećati umorno.
Pored toga što bi trebalo, naravno, da potražite pomoć lekara, te pored tehnika disanja, savetuje se da isprobate i neku od sledećih metoda.
Prepoznajući da imate napad panike umesto srčanog udara, možete se podsetiti da je ovo privremeno, da će proći i da ste u redu.
Neki napadi panike dolaze od okidača koji vas preplavljuju. Ako ste u okruženju sa puno stimulansa, ovo može podstaći vaš napad panike. Da biste smanjili stimulanse, zatvorite oči tokom napada panike. Ovo može blokirati sve dodatne stimuluse i olakšati fokusiranje na disanje.
Neki ljudi smatraju da je korisno pronaći nešto na šta će svu svoju pažnju usmeriti tokom napada panike. Izaberite jedan objekat na jasnom vidiku i svesno zabeležite sve što je u vezi sa njim moguće.
Na primer, možete primetiti kako se kazaljka na satu trza kada otkucava, i da je blago nagnuta. Opišite sebi šare, boju, oblike i veličinu predmeta. Usredsredite svu svoju energiju na ovaj objekat i vaši simptomi panike mogu nestati.
Lekovi za napade panike koji su prerasli u panični poremećaj su obično iz jedne od dve kategorije: antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti. Za sve medicinske lekove potrebno je obratiti se lekaru koji će proceniti i prepisati odgovarajuću terapiju.
pročitajte još:
Postoje neke stvari koje možete uraditi i sami kako biste generalno smanjili doživljaj stresa i osećaj anksioznosti.
Meditacija može pomoći da se uspore brze misli, što olakšava upravljanje stresom i anksioznošću. Širok spektar stilova meditacije, uključujući pažljivost i meditaciju tokom joge, može pomoći.
Meditacija zasnovana na svesnosti je sve popularnija u terapiji i pokazala se kao vrlo efikasna za ljude sa poremećajima u vezi sa raspoloženjem i anksioznošću, te napadima panike.
Neki ljudi nesvesno zategnu mišiće i stisnu vilicu kao odgovor na anksioznost. Progresivne vežbe opuštanja mogu pomoći.
Pokušajte da legnete u udoban položaj i polako stežite i opustite svaku mišićnu grupu, počevši od prstiju na nogama i do ramena i vilice.
Pronalaženje načina da izrazite anksioznost može učiniti da se osećate lakše za upravljanje.
Neka istraživanja sugerišu da vođenje dnevnika i drugi oblici pisanja mogu pomoći ljudima da se bolje nose sa anksioznošću i napadima panike.
***
Bonus video: Zasucite rukave – Zemlja i priroda leče stres i anksioznost
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
