Pet znakova da sami pogoršavate svoju anksioznost

Da li ovo zvuči poznato? Da biste smirili svoj užurbani um, vežbajte pažljivost i koristite aplikacije za meditaciju, jer sudeći prema brojnim iskustvima, izgleda da pomažu. Tada počinje i nevolja: što više verujete da možete da kontrolišete svoju anksioznost, čini se da dobijate više anksioznosti. Šta se dešava?

Napravite mesta za nelagodnost

Prakse zasnovane na svesnosti, kao što su one koje su uključene u terapiju prihvatanja i posvećenosti, dele ključnu komponentu – stvaranje prostora za poteškoće u našim životima. Ovo može biti težak koncept za prihvatanje, ali je neophodna i moćna promena paradigme. U suštini, što smo spremniji da iskusimo teške misli i osećanja, oni imaju manju moć nad našim životima.Evo čudne stvarnosti o prihvatanju. Kada u svom životu napravimo mesta za poteškoće — kada dobrovoljno prihvatimo njenu pojavu — menjamo svoj odnos prema mislima i osećanjima koja izazivaju osećaj stresa. Umesto da se okrenemo od bola ili anksioznosti kao neprijatelja našeg blagostanja, možemo naučiti da se okrenemo ka ovim neprijatnim osećanjima — čak i da ih pozovemo u svoje živote.Kada se dobrovoljno okrenemo ka poteškoćama, naš mozak ne vidi našu nevolju kao pretnju. Ako je anksioznost vaš problem, prihvatanje može pomeriti vaš fokus sa nje, tako da možete biti prisutni u svom životu.

Prihvatanje je odluka

Najveća borba koju imamo sa prihvatanjem je ta što je potrebna apsolutna posvećenost da u potpunosti iskusimo sve što nam se nađe na putu. Ili prihvatamo svoja negativna osećanja, 100%, ili ih uopšte ne prihvatamo. Ovde nema sredine. Stav „Samo ću probati da vidim da li radi za mene“ neće proći. Prihvatanje teških misli i emocija je kao skakanje sa visoke litice u okean. Sve manje od punog skoka u vazduh i dalje od litice je opasno.Opasno, kažeš?Da, opasno. Kada sa umom počnemo da se cenkamo da ćemo prihvatiti poteškoće samo pod određenim uslovima, krećemo u pravcu gde želimo da nadmudrimo sami sebe. U izvesnom smislu, pozivamo da se ostvari ono čemu se opiremo da prihvatimo. Ako kažete: „Prihvatiću anksioznost koju osećam tako što ću da prisustvujem na sastancima sve dok ne moram mnogo da kažem“, upravo ste stavili laserski fokus na mogućnost da će vam neko postaviti detaljno pitanje, koje ste odlučili da ne možete prihvatiti. Ovaj način razmišljanja ukazuje na povećan nivo anksioznosti u vezi sa prisustvovanjem sastancima. Zapamtite, kada je u pitanju anksioznost, ono što ne želite je ono što dobijate.Kada ne uvežbamo prihvatanje, svoju anksioznost možemo pogoršati, a evo kako to i činimo:

Trudimo se da tolerišemo anksioznost

Tolerisati nevolju znači trpeti je, a ne prihvatati. (Ako niste sigurni u ovo, samo pokušajte da kažete svojoj voljenoj osobi da ih tolerišete i vidite kakvu ćete reakciju dobiti.) Tolerisanje nije dobrodošlica ili prihvatanje. Vi samo čekate prvu priliku da pobegnete.

Trudimo se da izdržimo anksioznost

Izdržati anksioznost nije prihvatanje anksioznosti. Kada prihvatimo, mi aktivno otvaramo prostor u našim životima pozivajući poteškoće i nevolje da se usele i ostanu koliko god žele.

Fokusiramo se na pokušaj, a ne na rad

Da citiramo naš prethodni primer, nema pokušaja da se skoči sa litice. Osoba ili skoči ili ne. Isto tako, prihvatanje je obaveza da ili ne. Opasnost od „pokušaja“ je u tome što to podrazumeva zadržavanje. Ne prihvatajući šta god da se desi – kao u: „Pokušaću da odem u prodavnicu i kupim ako mi to nije preteško da se nosim“ – usmeravate svoj um da brinete o svojim nivoima anksioznosti i da li su oni previše - te će verovatno i biti.

Oslanjamo se na „pozitivno razmišljanje“ pre nego na prihvatanje

Prihvatanje nije verovanje u našu sposobnost da se nosimo sa anksioznošću, već spremnost da iskusimo svoj stres. Korišćenje pozitivnih afirmacija je pogrešan način da ubedimo sebe da možemo da kontrolišemo anksioznost.

Pokušavamo da dobijemo kontrolu nad anksioznošću kroz prihvatanje

Ovo je daleko najteža zabluda za uhvatiti. Često nas navode da verujemo da nam alati za svesnost omogućavaju da kontrolišemo ono što nam se ne sviđa. Ali istinsko prihvatanje ne znači sticanje kontrole. Prihvatanje znači da ste odustali od svog rata sa anksioznošću - sada ste fokusirani na život svoj život, šta god da bude.Prihvatanje ne znači da se radujemo nevolji, anksioznosti ili bolu u našim životima. Prihvatanje znači napraviti prostor za sve što ćemo doživeti. Vremenom možemo prihvatiti teškoće u našim životima i naučiti iz njih šta možemo.Da li ste spremni da promenite svoju perspektivu o anksioznosti?Probajte ovu misaonu vežbu. Zamislite svoju anksioznost kao bebe koje plače, umotano u ćebe i ostavljeno na kućnom pragu. Kako biste držali to dete? Više nego verovatno sa velikim saosećanjem, brigom i ljubaznošću. Na isti način, prihvatite svoju anksioznost; poslušajte je, hodajte s njom kao sa povređenim prijateljem i vidite šta će se sledeće desiti. Prihvatanje može vrlo prijatno da vas iznenadi, piše PsychologyToday.***Bonus video: Zasucite rukave - Zemlja i priroda leče stres i anksioznost

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zasuciterukavezemljaiprirodaleestresianksioznost-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3277490"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram