0
Moćni psihodelici, poput supstance MDMA (koja je u osnovi ekstazija) ili pečurki sa psilocibinom, čuvenih "magičnih" pečuraka, uskoro bi u Americi mogli da se koristite za lečenje depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja. Predviđa se da će upliv ovih, do sada ilegalnih suptanci, izazvati pravi potres u psihijatriji i borbi za mentalno zdravlje.
U poslednjih nekoliko godina pokrenuta su brojna ispitivanja korišćenja nedozvoljenih psihodeličnih lekova kao što su psilocibin, dietilamid lizergične kiseline (LSD) i MDMA (3,4-metilendioksimetamfetamin) za lečenje više poremećaja mentalnog zdravlja, uglavnom uz posredovanje psihijatra ili psihoterapeuta.
Ideja postoji decenijama ili čak vekovima u nekim kulturama – ali se interesovanje za ovu vrstu terapije drastično povećalo tokom poslednjih nekoliko godina. Dok su nekada bili odbačeni kao opasne droge kontrakulture, ove supstance su danas sve više prihvaćene. Nekoliko država i gradova u Sjedinjenim Državama je u procesu legalizacije ili dekriminalizacije psilocibina u terapeutske ili rekreativne svrhe.
Psihodelici uz pomoć psihoterapije mogli bi da budu lek za više poremećaja mentalnog zdravlja: posttraumatski stresni poremećaj, depresiju, alkoholizam, anoreksiju.
Većina lekova koji leče depresiju i anksioznost mogu se kupiti u obližnjoj apoteci. Nasuprot tome, novi pristupi lečenja ovih poremećaja koriste snažne supstance u sigurnom okruženju, pod budnim nadzorom obučenog psihoterapeuta. Zato će regulatori lekova morati da se uhvate u koštac sa načinom na koji se ova terapija može bezbedno primeniti.
„Klinička ispitivanja izvedena su u strogo ograničenim i kontrolisanim uslovima“, kaže Berta Madras, psihobiolog sa medicinske škole Harvard.
To će otežati tumačenje rezultata. Terapija se može pokazati korisnom u ispitivanju, jer je iskustvo pažljivo koordinisano i svi su dobro obučeni – ali postavlja se pitanje da li će tako biti i u stvarnoj lekarskoj praksi.
A tu su i rizici. U izuzetno retkim slučajevima, supstance poput psilocibina i LSD-a mogu izazvati trajnu psihotičnu reakciju, češće kod ljudi koji imaju porodičnu istoriju psihoze. Na primer, oni sa šizofrenijom su isključeni iz ispitivanja koja uključuju psihodelike.
Ali mnogi naučnici su uzbuđeni. Nekoliko ispitivanja pokazuje dramatične rezultate: u studiji objavljenoj u novembru 2020, na primer, 71 odsto ljudi koji su uzimali psilocibin zbog depresivnog poremećaja doživelo je smanjenje simptoma za više od 50 odsto nakon četiri nedelje, a polovina učesnika je ušla u remisiju.
Pročitajte još:
„Lekovi aktiviraju stanje poput snova, pojačavajući senzornu percepciju, a sećanja se pojavljuju poput malih filmova“, kaže Franc Volenvajder, psihijatar i neurohemičar iz Univerzitetske bolnice za psihijatriju u Cirihu.
On je jedan od pionira psihodeličnih istraživanja. Smatra da ovo stanje uma pruža priliku da pomogne ljudima da pobegnu od krutih obrazaca razmišljanja. Ideja psihodelične terapije je da stanje koje lek izaziva otvara vrata ka novim idejama o tome kako razmišljati o prošlosti i budućnosti, koje terapeut može da ojača.
Međutim, efikasno testiranje ovih lekova i prevođenje kliničkih istraživanja u stvarne tretmane biće veliki izazov. Procena rezultata neće biti jednostavna. Neke studije pokušale su da se pozabave ovim problemom tako što su ljudima iz kontrolne grupe davali pilulu koja sadrži niacin, koja izaziva osećaj trnjenja kože. Takođe, veoma je važan način razmišljanja pojedinca koji ulazi u iskustvo i okruženje u kojem se ono odvija. Ali i psihoterpeut mora imati posebnu obuku.
Takvi uslovi moraće da se tačno repliciraju u stvarnoj praksi. Psihodelici moraju biti odobreni za korišćenje samo u strogim uslovima u kojima su istraženi.
Za američku regulatornu agenciju FDA postoji mehanizam koji obezbeđuje da se lekovi primenjuju na specifičan način: to su strategije procene i ublažavanja rizika ili REMS. Preko REMS-a, agencija može zahtevati da lekari i farmaceuti koji izdaju lekove dobiju sertifikat za strategiju lečenja koja garantuje da će da ublaži rizike povezane sa lekom – poput stvaranja zavisnosti.
Suština bi bila da se isporuka leka poveže sa terapijom i da je potencijalno potvrdi lekar. Izvor koji radi na jednom od ispitivanja kaže da su u toku razgovori sa FDA o tome da li terapeuti koji daju lekove treba da budu obučeni, šta bi ta obuka mogla da podrazumeva i da li treba da bude potrebna sertifikacija terapeuta.
Robert Malenka, psihijatar i neuronaučnik sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji, koji je proučavao efekte MDMA na glodarima, kaže da misli da će neki psihodelični lekovi na kraju dobiti odobrenje kao tretmani za određena stanja.
„Oni imaju potencijal da budu – želim da koristim pravu analogiju – deo našeg alata za lečenje pacijenata“, kaže on, ali upozorava da psihodelici neće biti čudotvorni lekovi.
Nature navodi primer lečenja pacijenta iz prakse. Kirku Ruteru je dijagnostikovana depresija nakon smrti njegove majke 2011. godine, nakon čega je prošao kroz raskid i saobraćajnu nesreću sledeće godine. Imao je osećaj kao da mu je mozak zapeo u „začaranom krugu“ ponavljajući iste negativne misli poput mantre.
Pročitajte još:
„Sve što radim pretvara se u sranje. Zapravo sam verovao u to“, rekao je on.
On je od 2015. godine lečen psilocibinom na Imperial koledžu u Londonu. To je psihodelik koji se može naći u magičnim pečurkama.
U nedeljama nakon sesija, zapitao se da li će se „začarani krug“ razmišljanja vratiti.
„Bio sam prestravljen, i shvatio sam da imam malo kontrole nad tim, zar ne? Ta pomisao mi nikada ranije nije pala na pamet“, kaže.
Nedelju dana ili nešto kasnije, izašao je sa prijateljima u tržni centar i osetio povratak optimizma i otvorenosti.
„Osećao sam se kao da je neko otvorio prozor u zagušljivoj sobi“.
Pet godina kasnije, njegova depresija se nije vratila.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
