Psihološkinja: Deca pokazuju visoku socijalnu anksioznost

Na pitanje da li ćemo se zbog sveprisutnih onlajn druženja zbog pandemije koronavirsa odvići od  fizičkog kontakta, prisutnosti odgovara da nećemo."Nešto zbog čega najveći broj ljudi pati, zbog čega se i obraćaju za pomoć je upravo nedostatak socijalnih kontakata, nedostatak fizičkog dodira", objašnjava Vlajković.Kako kaže, izolovanost i rad od kuće imaju svoje prednosti - nema gužve u prevozu, mogu da uzmem pauzu za ručak kad mi odgovara, mogu da pomerim radno vreme... ali su judi socijalna bića."Ono što ne možete da zamenite je taj ljudski kontakt. Nedostatak kontrole, supervizije od starijih kolega, koja može nekad i da vam smeta, može da se pretvori u osećaj da ste potpuno sami, da nemate kompas u poslu koji radite, da nema nikog ko vam postavlja jasne ciljeve", objašnjava ona.Kak kaže, narano da će biti posledica svega toga i da se one već vide."Mi već sad imamo decu školskog uzrasta koja pokazuju znake visoke anksioznosti, socijalne anksioznosti. Odjednom kad su se vratila u kolektiv to više nisu ona ista deca. Mnogo je vremena prošlo od policijskih časova, nedostatka socijalnim kontakata", kaže ona.Napominje da mi stalno govorimo o socijalnoj distanci a ono što nam je zaista potrebno je fizička distanca.Stanković kaže kako su u firmi u kojoj radi itekako postavljeni jasni ciljevi koje mora da ispune ali joj svako nedostaju prijatelji."Živomo za vikende i za neko kratko viđanje posle posla ali ne mogu da kažem da sam potpuno izolovana i da zbog toga patim", objašnjava ona.Kako kaže, na prethodnim pozicijama na kojima je radila je dosta putovala po inostranstvu i prethodan period joj je prijao da malo zastane i vidi šta joj je zaista važno.https://youtu.be/WIhMoYMmneU***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram