Kovid barijere izgleda uopšte ne rade

Zdravlje 22. sep. 202111:00
Podeli:
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

U suzbijanju širenja kovida 19, plastične barijere u prodavnicama i na šalterima bile su jedna od prvih mera. Ipak, mogle bi da se ispostave kao velika greška.

Prema jednoj proceni, više od 750 miliona dolara je potrošeno na pregrade od pleksiglasa. Pretpostavka je da će takvo fizičko razdvajanje pomoći u smanjenju prenošenja virusnih čestica sa jedne strane na drugu, odnosno između zaposlenog i kupca.

Međutim, u razgovoru sa stručnjacima, New York Times saznaje da, umesto da blokiraju čestice, barijere ih jednostavno mogu preusmeriti na druge ljude sa iste strane pregrade. Ili, što je još gore, doprinose smanjenju ventilacije, koja je važna u borbi protiv širenja virusa u zatvorenom prostoru.

Pročitajte još:

U slučaju kancelarije ili školske učionice, na primer, koja može imati prepreke za svako sedište, taj problem se može pojačati.

„Ako u učionici imate gomilu prepreka, to će ometati pravilnu ventilaciju te prostorije. Svi aerosoli će biti zarobljeni i zaglavljeni tamo i nagomilani, a na kraju će se proširiti izvan vašeg stola“, rekla je za Times Linsi Mar, profesorka građanskog i ekološkog inženjeringa na Univerzitetu Virginia Tech.

Istraživanje o efikasnosti barijera generalno ukazuje samo na ograničenu korist. Plastični štit će gotovo sigurno zaustaviti veće čestice tokom kašljanja ili kijanja, ali aerosoli izbačeni tokom razgovora mogu da se kreću i preko barijere (koja se retko proteže do visine plafona), ostajući u vazduhu kao potencijalni izvor infekcije.

To se ipak odnosi najviše na parcijalne barijere, kakve viđamo u samoposlugama. Kada je prepreka „ozbiljnija“ i jasno odvaja prostor – kao, na primer, prijemne kancelarije lekara ili zatvorena kabina vozača autobusa, svakako ima više smisla.

***

Bonus video: Preminuli od kovida

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar