Koronavirus je mutirao - da li je to razlog za zabrinutost

Trenutno je već 1.000 osoba inficirano mutiranim koronavirusom, piše Deutsche Welle, a prenosi Jutarnji.hr.To ipak ne znači da je ta nova verzija opasnija, dodao je Hankok. Za sada se może samo pretpostaviti da aktuelni porast broja novih infekcija zaista ima veze s novom varijantom.Nije ništa neobično da se otkrije mutacija virusa. U Kini, zemlji iz koje se počela širiti pandemija, već je pre pola godine počela da cirkuliše nova varijanta uzročnika kovida 19. Tokom leta se iz Španije počela širiti jedna druga verzija, koja je relativno brzo uočena i u ostatku Evrope. Virusi stalno mutiraju, a te mutacije većinom nemaju nikakve ili minimalne (dodatne) efekte.

Kako telo reaguje na mutacije?

U normalnim okolnostima ljudsko telo je u stanju da se zaštiti samo od virusa. Organizam proizvodi antitela koja ga onda brane od virusa i čine imunim protiv uzročnika bolesti.Ali kada je uzročnik već mutirao, a antitela koja poseduje "programirana" za obranu od starije verzije virusa, onda ta antitela imaju znatno manji efekat.Razlog za paniku ipak ne postoji, jer proces mutacije sam po sebi ne znači automatski da je virus postao i opasniji. Neke mutacije na kraju znaju i znatno da oslabe virus.

Kako dolazi do mutacija?

Kad ljudsko telo razvije antitela protiv virusa i tako spreči izbijanje bolesti, virus mora promeniti svoju „čauru" – kako ga antitela ne bi prepoznala. Da bi uopšte mogao da preživi, virus mora dakle da menja svoje spoljne proteine i razvija nove "ogranke".A kako bi se proširili, virusi koriste ćelije svog domaćina. Kada virusi napadnu te ćelije, oni iz svoje "utrobe" ubacuju svoje genetske informacije u napadnute ćelije. Tako ustvari ćelije ljudskog organizma reprodukuju milione kopija tog virusa. Ali kod svake takve reprodukcije događaju se i male greške u procesu "kopiranja", a svaka ta greška menja genetski kod virusa – on dakle mutira.

Zašto se nova varijanta brže širi?

Virus koji je odgovoran za izbijanje kovida 19, radi se o SARS-CoV-2, je (baš kao i u slučaju svih koronavirusa) takozvani RNA-virus sa nivoom mutacije od gotovo jedne mutacije – mesečno.Te različite varijante objašnjavaju i zbog čega uzročnik neke bolesti u određenim regijama sveta prouzrokuje talas infekcija različitog intenziteta – odnosno zašto različiti ljudi na vrlo različit način reaguju na infekcije.Nova verzija registrovana u Velikoj Britaniji otkriva više mutacija "spike proteina" (šiljasti izdanci) koronavirusa. Njemu nedostaju dve aminokiseline, to je verovatno razlog zbog kojeg se virus može lakše i brže širiti.Taj proces u kojem je virus ostao bez aminokiselina naziva se delacija. Već tokom leta je slična delacija uočena i na istoku Azije. Tamo je mutirana varijanta SARS-CoV-2 prouzrokovala blaže infekcije, zato što je koronavirus očigledno u međuvremenu oslabio.

Šta sad s novom vakcinom?

Velika Britanija je pre nekoliko dana, kao prva zapadnoevropska zemlja, počela s kampanjom masovnog vakcinisanja. Nova mutacija ipak neće tu vakcinu učiniti neefikasnom. Vakcine protiv koronavirusa su tako koncipirane da "kodiraju" informacije za spike proteine tako da oni stimulišu naš imunološki sistem – uprkos mutaciji.Srećom je potrebno ipak mało više od samo par mutacija da bi neki virus u toj meri promenio svoje proteine da oni budu u stanju „zaobići" našu imunološku zaštitu.Ipak, na osnovu iskustva s gripom mi znamo da na primer virusi gripa vrlo brzo mutiraju i da se vakcina za svaku novu sezonu gripa mora ponovo „prilagoditi" – kako bi uopšte ostala delotvorna.I vakcine protiv koronavirusa će verovatno morati i ubuduće da se „prilagođavaju". Informacije prikupljene tokom krize, odnosno novi proizvodni kapaciteti će i ubuduće osigurati brzo snabdevanje vakcinom po povoljnoj ceni, piše Deutsche Welle.*Bonus videohttps://www.youtube.com/watch?v=eGjh-skixmU***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram