Podeli
Foto:FRED SCHEIBER/SIPA/; RBM Vintage Images / Alamy / Alamy / Profimedia

Od kada je počela pandemija koronavirusa, stalno nas podsećaju na to da se zdravstvena katastrofa ovako velikih razmera dogodila pre malo više od 100 godina - u pitanju je naravno pandemija španskog gripa 1918. godine.

Uprkos tome što se svet tokom poslednjih 100 godina suočio sa nekoliko većih pandemija, jedna od najgorih bila je pandemija gripa 1918, odnosno pandemija španske groznice. Gotovo vek kasnije, svet mesecima drhti pred pretnjom koronavirusa, a ne nadzire kraj agoniji.

Dva opaka virusa stigla su do gotovo svakog kraja planete i odneli nebrojeno života. Koje su sličnosti, a koje razlike između dve pandemije?

Poreklo virusa

Pandemiju španskog gripa je uzrokovao virus H1N1 koji potiče od ptica. Prvi put je identifikovan u SAD kod vojnika, u proleće 1918. Nazvan je španskim gripom jer se tada mislilo da potiče iz Španije. Istraživanje objavljeno 2005. godine sugeriše da zapravo potiče iz Njujorka. Nazvan je španskim gripom, jer je Španija bila neutralna u Prvom svetskom ratu, što znači da je mogla da izveštava o težini pandemije, dok su zemlje koje su ratovale  cenzurisale izveštaje o tome kako je bolest uticala na njihovo stanovništvo.

Pročitajte još:

Što se tiče virusa SARS-Cov-2 koji uzrokuje bolest kovid 19, veruje se da i on, poput virusa španskog gripa, ima zoonotsko poreklo i da ima blisku genetsku sličnost sa koronavirusima slepih miševa, što sugeriše da je nastao iz virusa koji prenosi šišmiš. Bolest je prvi put registrovana u Vuhanu u Kini, kada je primećeno da je više ljudi koji su boravili na pijaci u tom gradu obolelo od misteriozne plućne bolesti. Iz Kine se virus brzo proširio na celu planetu.

Prenos virusa sa jedne na drugu vrstu nije neobičan u prirodi. Mnogi ljudi širom sveta žive u neposrednoj blizini životinja zbog lokalnih običaja ili jednostavno zbog svog načina života. Može se pretpostaviti da se pojedinačni događaji prenosa životinjskih virusa na ljude dešavaju svakodnevno, ali velika većina tih događaja ne dovodi do izazivanja infekcije. Potrebno je 100 ili 1000 godina da virus “stekne” pravu kombinaciju mutacija da bi se ubacio u ćelije čoveka i opstao dalje širenjem na više pojedinaca.

Oba virusa – SARS-CoV-2 i H1N1 – bili su novi za ljudsku populaciju, što znači da na njih nije postojao prirodni imunitet.

Način na koji virus napada telo

Virusi napadaju telo na različite načine. Kovid 19 može biti blag, ponekad ne izaziva nikakve simptome ili ozbiljno stanje. Ali takođe može biti nepredvidiv, razarajući za gotovo svaki organ u telu, uključujući srce, bubrege i mozak.

Pandemija gripa 1918. godine nastupila je u tri talasa – u proleće 1918, potom u jesen iste godine i onda u jednom talasu u zimu i proleće 1919. Teoretičari zavere već sad prognoziraju sličan tok koronavirusa koji se u prva dva talasa poklapa sa hronologijom od pre 100 godina. Što se tiče tadašnjih simptoma, prvi talas gripa 1918. godine došao je sa uobičajenim ispoljavanjima gripa: groznicom, mučninom, bolovima u telu i dijarejom. Drugi talas je, međutim, bio dramatično gori. Bolest je nastupala iznenada, ubijajući pacijente u roku od nekoliko dana ili čak sati nakon početka simptoma. Virus bi prouzrokovao da im se pluća napune tečnošću, a zbog nedostatka kiseonika koža bi postala plava.

Kao i grip 1918. godine, kovid 19 proizvodi masovno oslobađanje imunih proteina nazvanih citokini. Ova “citokinska oluja” prvenstveno cilja na plućno tkivo koje usled toga umire. Rezultat toga je upala pluća, često praćena nedostatkom kiseonika i smrću.

Međutim, postoji i jedna razlika: dok kovid 19 najviše pogađa starije osobe, španski grip je ubijao prvenstveno mlade.

Broj žrtava i uvedene mere

Pročitajte još:

Procenjuje se da se oko 500 miliona ljudi ili trećina svetske populacije zarazilo španskim gripom.. Procenjeno je da je broj smrtnih slučajeva bio najmanje 50 miliona osoba širom sveta.  Izbijanje je započelo 1918. godine, tokom poslednjih meseci Prvog svetskog rata, a istoričari sada veruju da je rat najviše odgovoran za širenje virusa. Na zapadnom frontu vojnici koji su živeli u skučenim, prljavim i vlažnim uslovima brzo i lako su se razboljevali. Ovo je bio direktan rezultat oslabljenog imunološkog sistema zbog neuhranjenosti. Kada bi odlazili na odsustvo, nosili su virus kući.

Lekari su bili u nedoumici šta da preporuče svojim pacijentima; mnogi lekari su pozivali ljude da izbegavaju gužve ili jednostavno druge ljude. Drugi predloženi lekovi su bili cimet, vino ili čak goveđa čorba. Lekari su takođe savetovali ljudima da pokrivaju usta i noseve. Glavni lek koji su davali zaraženima bio je aspirin, što je često bilo kontraproduktivno.

Što se koronavirusa tiče, ukupno je do sada u svetu zabeleženo najmanje 40.000.234 zaraženih i 1.113.896 umrlih od koronavirusa. Dok se uvedene mere zaštite razlikuju od zemlje do zemlje, postoje jasne univerzalne preporuke: socijalno distanciranje, nošenje maske, pranje i dezinfekcija ruku.

Pandemija španskog gripa završila se u leto 1919. godine, uglavnom, zbog visokog broja smrtnih slučajeva i većeg imuniteta koji se zbog toga stvorio. Nadamo se da koronavirus ipak neće biti pobeđen na taj način.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar