Korona vakcina za mlađu decu: Šta roditelji treba da znaju

Deca starija od 12 godina vakcinišu se širom sveta, i u Srbiji. S druge strane, Fajzer traži odobrenje od FDA za svoju vakcinu za decu mlađu od 12 godina, dok na Kubi uveliko vakcinišu i dvogodišnju decu njihovom vakcinom. Jasno je da je zaštita najmlađih vrlo važno pitanje ove epidemije, mada se u početku govorilo da oni uglavnom lakše prolaze s koronom.Ipak, ostaje pitanje koliko mlađa deca šire virus iako možda nemaju simptome i koliko tu vakcina može da pomogne.

Mlađa deca više seju virus

„Vakcina ne isključuje mogućnost zaražavanja, ali je u velikoj meri smanjuje. Kada bi deca bila masovno vakcinisana, mogla bi normalno da se školuju, pa obrazovanje ne bi trpelo. Vakcinacija bi bila posebno korisna za decu pod posebnim rizikom od težeg toka i neizvesnijeg ishoda bolesti, ali bi i mnogu drugu decu poštedela obolevanja i eventualnih dugotrajnih posledica. Vakcinisano dece je mnogo manje opasno kao izvor zaraze za ostale ukućane. Rizik zavisi od uzrasta, a praksa je pokazala da nevakcinisano trogodišnje dete uspešnije seje zarazu od svog 14-godišnjeg brata ili sestre. To je razumljivo jer je kontakt ukućana sa malim detetom bliži.“Ipak, ima onih koji sumnjaju u sve u vezi sa vakcinacijom dece, a profesor Radovanović priča zašto ne treba tako.„Za razliku od sumnji raznih sejača straha, Fajzerova vakcina jeste ispitana. Zna se da i kod dece u visokom procentu sprečava obolevanje, a u još većem dospevanje u bolnicu. Podozrenje roditelja izaziva činjenica da su teške posledice obolevanja zaista retke kod dece, pa roditelji ne vide jasnu potrebu da dodatno štite svoju decu. Istina je da nevakcinisana deca retko umiru, ali nešto češće dolazi do tzv. multiorganskog distresnog sindroma, kada život može (a ne mora) da spasu respirator, dijaliza i druga tehnika, a još češće (mada još uvek neuporedivo ređe nego kod odraslih) ostaju višemesečna oštećenja zdravlja.“Doktor kaže i da je stoga jasno da koristi vakcinacije dece preovlađuju, ali ne u toj meri da vakcinacija bude obavezna.„Zato se preporučuje za određene kategorije dece (bolesni, gojazni), kod kojih bi zaražavanje moglo da ima neizvesniji ishod“, kaže profesor Radovanović.Naš sagovornik podseća i da je vakcinacija dece stare 12 i više godina odobrena u SAD, Kanadi, EU i drugde, kao i u Srbiji i otkriva koja deca treba da budu prioritet.„U Srbiji je odobrena vakcinacija dece tog uzrasta, a razumno bi bilo da se štite naročito deca sa rakom krvotvornih organa, urođenim srčanim manama, šećernom bolešću, gojaznošću itd.“Ipak, određene predrasude prate vakcinaciju dece, i starije i mlađe od 12 godina, a profesor priča zašto nema razloga za to.„Nove vakcine, kao i najveći broj lekova, ispituju se na uzrastu 18-60 (ili 65) godina. Potom se taj raspon proširuje, s tim što se posebno testiraju doze i režim davanja za dva kraja uzrasne raspodele. Tek kada pribavi dovoljno dokaza, proizvođač dostavlja potrebnu dokumentaciju odgovarajućoj agenciji za lekove. Ako vakcina dobije zeleno svetlo, znači da su otklonjene sve razumne sumnje u njenu bezbednost i efikasnost.“***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramBONUS VIDEO: Delta soj

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavapredragkondeltasojik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]