0
Nezaobilazna je u savremenoj medicini, ali postoje kontraindikacije.
Magnetna rezonanca je dijagnostička metoda koja se zasniva na primeni jakog magnetnog polja, koja menja spin (rotaciju) protona, uglavnom atoma vodonika, kojih ima najviše u organizmu, i računarske tehnike. Kao i metode koje se zasnivaju na klasičnom, jonizujućem zračenju (RTG i CT), gotovo je nezaobilazna u savremenoj medicini.
Iako ova metoda ne koristi jonizujuće zračenje, u određenim situacijama ne može da se koristi, a o primeni magnetne rezonance u dijagnostici, za N1 je govorio dr Dušan Damjanović, neuroradiolog.
„Za razliku od skenera ili RTG-a, magnetna rezonanca (MR) ne koristi jonizujuče zračenje -„ne zrači“. Na početku primene, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, uglavnom je primena bila ograničena na bolesnike kojima se evaluirao nervni sistem i muskulo-skeletni sistem. Danas se naravno koristi i za druge delove tela, kao na primer za abdominalnu radiologiju, uključujući i malu karlicu gde je pokazala izuzetno dobre rezultate“, kaže dr Damjanović.
Doktor je napravio i paralelu sa skenerom (CT) i objasnio kada je isti bolja opcija.
„CT naravno ima svoje nezaobilazno mesto u dijagnostici, ali ono u čemu je apsolutno superioran jeste evaluacija plućnog parenhima. Kod magnetne rezonance, bolesnik koji se pregleda, odnosno tkivo (deo tela) koji nas zanima, mora da bude miran. Samim tim ne možemo očekivati da bolesnik može dovoljno dugo da zadrži dah, da bi dobili adekvatan prikaz plućnog parenhima na magnetnoj rezonanci. Iako postoji određeno „zračenje“ koje će bolesnik primiti tokom CT pregleda, ono ne bi trebalo da bude prepreka ukoliko postoji adekvatna indikacija za pregled“.
Kako je doktor naglasio „savremeni MDCT aparati isporučuju znatno manju dozu zračenja u odnosu na CT aparate od pre nekoliko generacija, pa bi zabrinutost oko „zračenja“ trebalo da bude još manja““.
Dr Damjanović navodi da magnetna rezonanca za neuroradiologiju ima znatne prednosti u odnosu na CT.
„MDCT u neuroradiologiji koristi se u hitnim stanjima, primarno zbog brzine, odnosno hitna stanja idu odmah na zbrinjavanje, bilo neurološko ili neurohirurško, dok se za pacijentne kojima je potrebna dalja i preciznija dijagnostika odlučujemo za magnetnu rezonancu“, kaže doktor.
Drugi problem je ako su pacijenti u besvesnom stanju a imaju neku od kontraindikacija za pregled na magnetnoj rezonanci, što može životno da ugrozi bolesnika.
„To su bolesnici, koji imaju zadesne metalne implante (rade sa metalom, pa imaju opiljke, ili ako je osoba kojim slučajem ranjena, pa postoji sumnja da metak nije izvađen). Međutim, osobe sa dentalnim implantima mogu da rade magnetnu rezonancu“, objašnjava dr Damjanović.
Kada su u pitanju medicinski implanti, bilo da su ortopedski ili kardiološki, kao što su stentovi, dr Damjanović kaže da „u principu od 2007. godine, nadalje većina medicinskih implanata može da uđe u jako magnetno polje, ali da bi pacijent, u svakom slučaju trebalo da dostavi tačnu specifikaciju implanta koji je ugrađen, koja uglavnom stoji na otpusnoj listi. Specifikacija pokazuje tačno na koju jačinu polja može da ide i koliko dugo“.
Pored navedenih, možda i najvažnija kontraindikacija je implantiran pejsmejker.
Pročitajte još:
Doktor je istakao da od 2019. godine postoji vrsta pejsmekera koja je kompatibilna sa magnetno rezonantnim pregledom. Međutim, ti pacijenti prvo moraju da posete kardiologa, kako bi on ubacio pejsmejker u odgovarajući mod, odnosno režim rada, pa se po završetku pregleda vraćaju kod kardiologa kako bi on vratio pejsmejker u odgovarajući režim rada.
„Pejsmejkeri koji su se koristili do 2019. nikako ne mogu da uđu u magnet”, naglasio je doktor.
Pored prethodno navedenih kontraindikacija, postoji i problem sa klaustrofobijom – strahom od zatvorenog prostora.
„Kako pregled relativno dugo traje klaustrofobični pacijenti imaju ne mali problem. Ovaj problem bi mogao da se reši primenom anestezije, ako ustanova poseduje anesteziju, što je prilično složeno u određenim okolnostima – pored anesteziologa, moraju da imaju i adekvatnu opremu, koja može da uđe u jako magnetno polje“, kaže doktor.
Drugo rešenje koje je doktor izneo je da „klaustrofobični pacijenti mogu da popiju nešto za smirenje, ako je u pitanju manji stepen klaustrofobije, ili da dođu sa pratnjom, koja za vreme pregleda može biti sa njima, obzirom na činjenicu da nema klasičnog zračenja“.
Za trudnice, osnovni pregled predstavlja ultazvučni pregled, koji radi nadležni ginekolog, koji prati trudnoću. Takva vrsta pregleda je dovoljna u preko 90 odsto slučajeva.
„Magnetna rezonanca kod trudnica se radi, samo u koliko postoji sumnja na neko patološko stanje već viđeno na ultrazvuku, uglavnom na ekspertskom ultrazvuku, koji rade timovi eminentnih ginekologa. Trudnice koje se pregledaju na magnetnoj rezonanaci u većem broju slučajeva šalju konzilijumi, sastavljeni od eminetnih ginekologa i pedijatara, uz određene dodatne specijalnosti u zavisnosti od slučaja, odnosno patologije. Ovim pregledom dobijaju uglavnom jasniju sliku situacije“, kaže naš sagovornik.
„Magnetna rezonanca se ne radi kao redovan pregled u trudnoći, iako nije štetna ni za trudnicu, ni za fetus. Od 20 nedelje kada je završena organogeneza, pa nadalje može da se radi magnetna rezonanca fetusa. Ne bi trebalo da se radi pre 20 nedelje“, naglašava dr Damjanović i dodaje:
„Naravno, ovaj pregled ima svoja ograničenja, jer ne možete da radite sve sekvence, kao kod odraslog čoveka, jedan od razloga je i pomeranje fetusa, na koga ne možete da utičete“.
Doktor ističe da se „kontrast nikako ne sme davati prilikom pregleda fetusa“.
Najčešći razlozi zbog kojih se trudnica upućuje na magnetnu rezonancu
„Najčešće anomalije zbog kojih se trudnica upućuje na magnetnu rezonancu fetusa, kada je u pitanju nervni sistem, jesu ventrikulomegalije (proširenje komornog sistema mozga), suviše velika dilatacija komora može da ugrozi razvoj normalnog moždanog parenhima. Zatim, agenezija korpusa kalozuma – „žuljevitog tela“. Korpus kalozum predstavlja strukturu koja spaja dve hemisphere mozga, pa njegov izostanak povećava verovatnoću da će dete imati neki od neuroloških deficita. Ove anomalije mogu često da budu udružene“, kaže doktor.
„Naravno moramo uzeti u obzir da su ovo retke anomalje u odnosu na broj novorođene dece“, dodaje dr Damjanović.
Kada su u pitanju pluća, ono što možemo videti, kaže naš sagovornik, „jestu dijafragmalne hernije, kod kojih abdominalni organi mogu da se dislociraju u toraks, odnosno grudni koš, i da komprimuju plućno krilo, što može dovesti do neadekvatnog razvoja istog, ili kongenitalne adenomatoidne malformacije pluća. U karlici se viđaju druga patološka stanja, kao na primer, sakrokokcigealni teratomi – kao što im ime kaže njihova lokalizacija je usko vezana sa strukturama sakruma i kokcigealne kosti“.
Pročitajte još:
Kod ovakvih pacijenata ne radi se samo pregled magnetnom rezonancom, već se rade i različita laboratorijska i eventualno genetska ispitivanja.
MR pregled fetusa traje u proseku 15 minuta, u slučajevima kada je fetus miran, dok ukoliko nije pregled može da se oduži.
„Pregled sam po sebi jeste stresan za trudnicu, čim vas šalje konzilijum i postoji sumnja na lošu dijagnozu, to nije prijatno“ kaže doktor
On dodaje da je pregled bučan, ali da to nema mnogo uticaja na fetus.
„Važno je naglasiti da ova metoda nije štetna za fetus, te da je u interesu trudnice da se uradi, kada postoji adekvatna indikacija od strane ginekologa”, kaže dr Damjanović za N1.
***
Bonus video: Intervju sa doktorkom Emilijom Nestorović, načelnicom Centra za transplantaciju srca u UKCS
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
