botoks
Foto: Wavebreak / Profimedia/Privatna arhiva

"Botoks je inicijalno otrov"

Kada se koristi neka od terapija, uvek se postavlja pitanje može li do delovati na zdravlje pojedinca koji je koristi. O tome je na svom blogu Ljudi i ostale laži govorio radiolog Aleksandar Ivković.

Njegov tekst prenosimo u celosti.

„Kada se radi o lekovima, uvek se gleda odnos korist/šteta i to da li je taj lek neophodan ukoliko može da napravi štetu. Iako je u svetu najveća povika na vakcine, upravo su one najsigurnije i najispitanije. Ali kakvo je stanje sa nekim preparatima koji se koriste dobrovoljno, zbog kozmetičkih ili estetskih razloga?

Moram reći da zaista nikada nisam bio protivnik ulepšavanja, svako od nas želi da bude lepši u tuđim, a još češće u svojim očima, neko na ovaj, a neko na onaj način. Pretpostavljam da je tačna ona izreka da lepota dolazi iznutra, ali i želja za ulepšavanjem dolazi iznutra.

Sve češće se koristi Botox koji je inicijalno otrov. Šta kaže nauka o njemu: ‘Botulinski toksin, egzogeni neurotoksin ili botoks (engl. botulinum toxin, EC 3.4.24.69, botulinum neurotoksin, BoNT), jeste enzim koji prozvodi bakterija klostridijum botulinum (lat. Clostridium botulinum) i spada u grupu biološki najjačih otrova koji ostvaruje svoj paralitički efekat brzom i nepovratnom (ireverzibilnom) blokadom neuromišićnog prenosa (transmisije). Unet u organizam inhibira oslobađanje acetilholina u neuromišićnim sinapsama uzrokujući u organizmu bolest poznatu pod nazivom botulizam. Srednja smrtna doza botulinskog toksina kao jednog od najačih prirodnih otrova je (LD50) 30 pg/kg nakon intravenske ili supkutane (potkožne) aplikacije, ili 3 ng/kg nakon udisanja. Njegova izutena toksičnost dokazana je u eksperimentalnim uslovima, kada posle intravenskog ubrizgavanja, u krv primata, srednja smrtna doza botulinskog toksina iznosi, (LD50) – 40-56 ng, ili kod tipa-C1 oko 32 ng, kod tipa-D oko 3.200 ng, i tipa-E oko 88 ng.

Pročitajte još:

Botulinski toksin poznat po jednom od svojih najviše upotrebljivanih imena, Botoks (Botox®) ili Disport (Dysport®) oko dve decenije se koristi u medicini u veoma malim dozama kao lek za opuštanje mišića kod pacijenata sa bolnim grčevima i fascikulacijama mišića (npr. kod miokimije), ali neuporedivo veću popularnost je stekao u kozmetologiji kao sredstvo za ulepšavanje, tačnije za zatezanje bora.’

Kada pominjemo medicinsku primenu, on se koristi u lečenju:

Spastičnost – poremećaj mišićnog tonusa sa promenama u centralnom nervnom sistemu, koje se karakterišu povećanim otporom na pasivni pokret i jedan je od najčešćih simptoma udružen sa oštećenjem gornjeg motornog neurona.

Distonija – naziv za grupu stanja koja uključuju nevoljne trzaje, grčenje ili pokrete mišića. Promene mogu zahvatiti deo tela, kao npr. oči, vrat ili ud (žarišna distonija), veći deo tela kao vrat ili ruke (segmentna distonija), ruku i nogu iste strane tela (hemidistonija) ili celo telo (generalizovana distonija). Distonija nije smrtonosna, ali može u većoj meri smanjiti kvalitet života bolesniku.

Hiperhidroza – generalizovano prekomerno znojenje kada se osoba znoji mnogo više nego je to potrebno za regulaciju telesne temperature. Posebno je izraženo u pubertetu.

Migrena – postoje različite studije sa dijametralno suprotnim rezultatima tako da je nejasno da li je uopšte pametno pokušavati

Druge bolesti i stanja (nema zvanično odobrenje za upotrebu) – gojaznost, preterana salivacija, dijabetesna neuropatija, analne fisure, pedijatrijska inkontinencija, vaginizam i drugo.

Kozmetika

Najčešća moderna upotreba ovog neurotoksina je u kozmetici.

Koriste se OnabotulinumtoxinA, AbobotulinumtoxinA i NT-201 (uglavnom u Evropi).

Neželjena dejstva su retka, prolazna i prihvatljiva za korisnika onda kada se koristi po strogo utvrđenim medicinskim pravilima od strane stručnih ljudi. Komplikacije su:

Ptoza kapka – viseći kapak kod 0,01% ljudi nekada zahteva hiruršku intervenciju

Paraliza pogrešnih grupa mišića – takođe se javlja retko.

Alergija

Ostale tegobe – sindromi slični gripu, glavobolje, modrice, problemi sa gutanjem, zamagljen vid.

I pored profesionalne i strogo kontrolisane upotrebe, godišnje se zna za oko 180 pacijenata sa ugroženim životom na neki način, oko 90 koji zahtevaju duže bolničko lečenje i za oko 15 smrti.

Upotreba botoksa je često u rukama ljudi koji nisu dovoljno stručni i tada se komplikacije mogu javljati daleko češće, a među njima i oštećenja mozga koja se mogu videti putem MR pregleda. Tako je zabeleženo više od 50 slučajeva slepila a dešavaju se i oštećenja mozga u delovima koji kontrolišu mišićne funkcije ekstremmiteta, češće ruku. Ne zaboravimo da se radi o prvenstveno neurotoksinu.

Foto; Ljudi i ostale laži

Na priloženom fMRI vidimo delove mozga na koje deluje botoks. Slika je iz studije koja dokazuje da je potrebno koristiti botoks u medicinske svrhe kod distonija i pokazuje da je nakon primene stanje bolje, ali ipak ilustruje odlično na šta sve u mozgu može delovati.

Ni na kraj pameti mi nije da morališem ili dajem neke dubokoumne savete. Ko želi da koristi šta god da napišem neće imati efekta, baš kao što je slučaj sa pušenjem. Jedini savet nakon svega napisanog je da, ako radite bilo šta vezano za unošenje opasnih supstanci u sebe, to radite kod onih koji su stručni, a ne kod onih koji su priučeni.

Primer sa botoksom pokazuje i koliko je besmislena LNT teorija, uvek se radi o dozi, nikada o samoj supstanci.“

BONUS VIDEO: Posledice kineskog botoksa

Komentari

Svi komentari (0)