Najzanimljiviji slučajevi "srpskog doktora Hausa”: Doveli su pacijenta s tumorom na hitnu operaciju, ispostavilo se da uopšte nema tumor

Ključ svakog lečenja je dobro postavljena dijagnoza, a doktor Dragan Vasin (42), radiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) je, prema rečima kolega, naš “doktor Haus”, onaj kojem nijedna dijagnoza ne može da promakne.“Kolega Vasin je stvarno najbolji. Čovek na ultrazvuku vidi što drugi ne vide na skeneru. On je divan, pošten, požrtvovan čovek i lekar, o kojem i kolege i pacijenti imaju samo reči hvale”, kaže za Nova.rs jedan od lekara iz UKCS, koji svakodnevno radi sa radiologom Vasinom.Kada oboleli dođe na snimanje mora se poštovati redosled pregleda, da bi se jasno videlo gde je problem i žarište bolesti.“Moje metode rada sa pacijentima su radiološke, u pitanju je radiografija, ultrazvuk, magnetna rezonanca. Svako snimanje bi trebalo da ide tim redosledom, a često se, nažalost, dešava da kolege preskoče neki korak i onda dođe do pogrešne dijagnoze. Ako nekoga prvo uputite na magnet, a da ga prethodno niste pregledali ultrazvukom, doći će do nejasnoća i dijagnoza može biti pogrešna, što dalje vodi i nepravilnom lečenju, a to je kobno po pacijenta. Zato je u našem poslu najvažnije ispoštovati algoritam radioloških ispitivanja”, u razgovoru za Nova.rs objašnjava doktor Vasin.

Tokom jednog pregleda, koji nikada neće zaboraviti, kaže da je napravio grešku, koja je međutim iznedrila dijagnoza i čoveku spasila život.“Pacijent je došao na pregled u vreme kada sam bio sa specijalizantima i kako je sve bilo u velikoj žurbi, nije bilo vremena da skine odeću, pa smo uradili snimanje bez obzira što je obučen. To je naravno bila greška jer za to uvek mora da bude vremena. Na projekciji njegovog trbuha, na snimku se video mobilni telefon. Kada sam to ugledao, rekao sam specijalizantima da se vidi telefon koji je u džepu i da je to još jedan razlog zašto je trebalo da se skine i zašto nikad ne sme biti obučen na snimanju. Snimak sam poslao kolegama i sutra ujutru na sastanku, referisali smo slučajeve od prethodnog dana. Meni su kolege prebacile što nisam prijavio mobilni telefon u trbuhu pacijenta koji su videli na mom snimku. Taj telefon nije bio u džepu, već u želucu čoveka kojeg sam pregledao. Bio sam u šoku. Radilo se o psihijatrijskom pacijentu, koji je iz ko zna kog razloga i kako, uspeo da proguta mali, stari Nokia telefon. Svakako ga je moj snimak spasio jer je hitno operisan, a Nokia je izvađena. U velikoj žurbi tog dana nisam postupio po pravilu, čovek se nije skinuo i ja sam pomislio da je telefon bio u džepu, u suprotnom bih naravno odmah video da je u želucu, ali eto svakako je snimak doveo do operacije i spašavanja života”, seća se doktor Vasin.

Ako na ultrazvuku vidim nešto što jasno pokazuje koje je oboljenje u pitanju, naglašava doktor, onda skener nije neophodan.“Dešava se naravno i meni da ponekad nisam siguran u dijagnozu, pa onda zamolim nekog od kolega da pogleda, da se konsultujemo. Volim da čujem da su pacijenti zadovoljni, da veruju lekarima koji brinu o njima i koji se trude oko postavljanja dijagnoze na vreme, a samim tim i lečenja“, kaže dr Vasin.Njegov volonterski staž na radiologiji počeo je još 2006. godine.„I ostao sam na ovom odeljenju, to mi je bila želja. U ovom trenutku Srbija je dobro opremljena što se tiče radiologije, medicinskih aparata, ali moramo da radimo na kadru. Potrebno nam je još osoblja jer je pacijenata sve više i ne smeju da čekaju. Pravu dijagnozu je često nemoguće postaviti bez radiološkog snimka“, kaže naš sagovornik iz UKCS.

Radiologija „uskače“ kada su iscrpljene sve druge metode dijagnostike, koje nisu mogle da pomognu.“Ne može se ni raditi snimanje, ako prethodno nisu odrađeni svi drugi pregledi. Desilo se tako da u jednoj bolnici u Srbiji lekari postave dijagnozu tumora, a nama su onda poslali pacijenta, kojem smo dijagnostikovali tešku upalu. Doneli smo odluku da se pacijent operiše zbog tumora, ali kada sam mu uradio ultrazvuk, skener i magnet, video sam da zapravo ima tešku upalu sa gnojem u jetri. Taj čovek je u UKCS stigao iz jedne regionalne ustanove, u kojoj su mu uradili samo skener, jer nisu imali magnet. Oni su naravno njega i poslali kod nas jer nisu mogli da urade sva snimanja“, seća se dr Vasin.Velika je “navala” na Klinički centar u Beogradu.

„Građani imaju poverenja u lekare koji ovde rade, ali mi treba da ostanemo slobodni za najkomplikovanije slučajeve. To je međutim teško jer nam stižu pacijenti i sa blagim simptomima i jednostavnim dijagnozama koje se mogu postaviti u sekundarnoj, ali i u primarnoj ustanovi. Naš rad mora biti rezervisan za teške i komplikovane slučajeve. Često nam dolaze pacijenti iz svih delova Srbije, posebno kada su u njihovim lokalnim bolnicama iscrpli sve dijagnostičke procedure, pa oboleli stiže kod nas“, kaže doktor.Imamo sve više mladih lekara koje zanima radiologija, ističe on.

“Da bi se mladi lekar odlučio za specijalizaciju, mora da oseća strast prema određenoj grani medicine. To je neophodno u početku da bi mogli u potpunosti da se posvete poslu koji nije nimalo lak i zahteva mnogo truda i energije. Mladi specijalizanti budu često impresionirani koliko je radiologija moćna u smislu postavljanja dijagnoze, odnosno da često tek posle našeg snimka, čovek može da otpočne dalje lečenje i bude mu spašen život, ali samo ako se radi pravilno. Nažalost, ima kolega koji preskaču dijagnostičke korake, odnosno redosled snimanja, zbog čega najviše trpi pacijent. Velika je obaveza za nas starije da vodimo računa o edukaciji mladih lekara jer na taj način svi učestvujemo u obnavljanju i poboljšanju našeg zdravstvenog sistema“, naglašava doktor.Postavljanje dijagnoze je ono najvažnije u medicini.

“Rutinske stvari dobar radiolog treba da dijagnostikuje u milisekundi, kako bi za one komplikovanije imao više vremena. Rutinska dijagnoza je recimo kada vidite da osoba ima kamen u žučnoj kesi, dok za pregled pacijenta kod kojeg postoji sumnja na tumor pankreasa, lekar mora imati više vremena i strpljenja, jer je u pitanju složena dijagnoza, koja se teško postavlja sa sigurnošću“, objašnjava dr Vasin, i ističe da zbog posla koji predano radi i vredno uči o novim metodama dijagnostike, jedva da ima vremena za privatan život.

U radiologiji mora mnogo da se uči i da se radi.„Konstantno se pojavljuju nove metode rada, moderniji aparati za čije rukovanje je neophodna edukacija. Sve što mi je nejasno u radu sa modernim aparatima i dijagnostikom, moram da konsultujem strane stručne sajtove i inostrane kolege, radiologe u Evropi. Kada mi na snimku nešto nije jasno, pošaljem je kolegama u evropskim bolnicama i dobijem njihovo mišljenje. Specijalizacija iz radiologije traje četiri godine, a uža specijalizacija godinu dana. Međutim, vremenski okvir za učenje, za pravilno čitanja snimaka i postavljanje dijagnoze, ne postoji. Tu je najvažniji trud, vežba i dobro oko koje sve vidi“, zaključuje doktor Vasin.BONUS VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=badnjeveesalekarimaipacijentimaurgentnogcentraik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5046478"]