Neuobičajeno visoke temperature za kraj novembra učinile su da se mnogi osećaju "čudno", "smlaćeno", "rovito" ovih dana. Čini li nas ovakvo vreme podložnijim sezonskim bolestima, koji su sve simptomi na koje se ljudi žale i kako ih preduprediti - za Nova.rs objašnjava dr Aleksandra Radosavljević, lekar opšte medicine i specijalizant dermatovenerologije.
„Iako nas trenutno toplo vreme privlači da što više budemo napolju, jedan deo stanovništva se žali im ovakvo vreme u ovo doba godine uopšte ne prija. Oscilacije temperature koje se dešavaju ne samo sezonski, već od jutra do mraka u jednom danu, ne pogoduju ni zdravim individuama, a najmanje hroničnim bolesnicima, poput osoba sa povišenim krvnim pritiskom, astmom, kao i psihijatrijskim bolesnicima. Simptomi koji se mogu osetiti su malaksalost, tromost, razdražljivost, promene raspoloženja i neobjašnjiva pospanost. Često se pacijenti žale na glavobolje, promene vrednosti krvnog pritiska i otežano disanje, kome konkretno pogoduje promena vlažnosti vazduha“, kaže dr Aleksandra Radosavljević, s kojom možete da se konsultujete i na DokTok platformi.
Pročitajte još:
Prema njenim rečima, najvažnije je „osluškivati“ svoje telo.
„Pre svega, hronični bolesnici treba da uzimaju svoju redovnu terapiju i da se ne boje ovih klimatskih promena. Ukoliko osete neku neočekivanu promenu svog stanja, treba da potraže lekarsku pomoć. Zdravi pojedinci treba da osluškuju svoj organizam i takođe posete lekara ukoliko osete nešto neobično – postoje akutna, trenutna stanja koja nisu dugotrajna, ali koja zahtevaju primenu terapije“, ističe dr Radosavljević, a daje i nekoliko konkretnih saveta za „podizanje“ organizma u ovom periodu.
„Potrebno je redovno vetriti prostorije u kojima se boravi, održavati ličnu higijenu, redovno vršiti higijenu ruku, uzimati citrusne napitke i suplemente cinka, vitamina C i vitamina D. Ovde posebno treba posvetiti pažnju količini koja se uzima, ne uzimati ništa na “svoju ruku” i voditi računa da se ne pretera. Prekomeran unos neće dovesti do fatalnog ishoda, ali može biti toksičan po organizam, pa treba pratiti nivo vitamina D u krvi i nivo askorbinske kiseline (vitamina C) u urinu i posavetovati se sa lekarom. Takođe treba voditi računa da, iako nas sunce u ovo doba godine “ne peče”, štetni zraci stižu do naše kože, pa je pri svakom dnevnom boravku na otvorenom potrebno koristiti kreme sa zaštitinim faktorom (SPF). Iako su vremenske prilike nešto na šta ne možemo uticati, treba iskoristiti ove tople zimske dane na najbolji mogući način koji nam prija, a ukoliko se pojave bilo kakve tegobe i razlozi za sumnju da sa našim zdravljem nešto nije u redu, javiti se lekaru u što kraćem vremenskom roku“, poručuje dr Radosavljević.
A šta je s imunitetom? Postajemo li podložniji sezonskim bolestima? Osim subjektivnog osećaja, postavlja se i pitanje kako ovo toplo vreme utiče na – viruse?
Pročitajte još:
„Virusi mogu preživeti samo u određenim temperaturnim intervalima, u zavisnosti od vrste virusa, opseg vrednosti može biti uži i širi. Zagrevanjem virusne suspenzije u određenom trajanju, postiže se temperatura na kojoj virus izgubi svoju infektivnosti, tj. mogućnost da zarazi osobu. Ova osobina virusa se koristi npr. u procesu pravljenja vakcina. S druge strane, snižavanje temperature ne utiče štetno na viruse. Niže temperature se koriste u svrhe konzervisanja virusa, što je često potrebno u slučaju kada npr. treba potencijalno zaražen uzorak pacijenta da stigne do laboratorije – čuva se u što hladnijim uslovima. Većina virusa na sobnoj temperaturi može preživeti samo nekoliko (2-3 ) dana. Virusima takođe ne prija jonizujuće ni UV zračenje, tako da to može biti još jedan faktor koji ide u prilog tome da toplo vreme smanjuje šansu za virusnu zarazu“.
***
Bonus video: Dr Radan Stojanović: Šta treba da znate o bezbednosti kovid vakcina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar