0
Ako osećate potpuni nedostatak energije, pad osećaja pripadnosti i naglo opadanje samopoštovanja, mogli biste da budete žrtva sagorevanja, odbosno "burnout sindroma", kažu stručnjaci.
Posle dve godine života u konstantnom stresu od pandemije, mogao bi da se javi osećaj rastrzanosti. Ako dovoljno dugo ostajete u tom stanju to može da promeni vaš mozak, piše CNN.
„Primećujete razdražljivost, destruktivnost, manju motivisanost, beznadežnost“, rekla je Ejmi Arnsten, profesorka neuronauke na Medicinskom fakultetu Jejl koja proučava neuronske mehanizme sagorevanja.
Razumevanje kako vaš mozak reaguje na sagorevanje može da bude od pomoći, jer pokazuje ljudima da su mnoge njihove reakcije deo „prirodnog fenomena“, rekla je Arnsten, prenosi N1.
„Nisam loša osoba – samo tako se mozak menja sa hroničnim stresom. On to radi da bi pokušao da me zaštiti, iako je u ovoj situaciji pogoršava“, rekla je ona.
Ona je dodala da „samo ako imati takvu vrstu uvida možete da prekinete začarani krug u kom krivite sebe što niste bolji“.
Odavno je poznato da hronični stres doprinosi mentalnim i fizičkim bolestima, a sada su istraživači u stanju da shvate šta se dešava sa mozgom.
Pročitajte još:
„Jedan od najupečatljivijih efekata je stanjivanje sive materije u delu mozga koji se zove prefrontalni korteks“, rekla je Arnsten.
Ona je dodala da nam on „pomaže da se ponašamo na odgovarajući način, daje nam uvid u sebe i druge, daje nam perspektivu, omogućava nam da donosimo složene odluke i da budemo u stanju da imamo promišljeno, apstraktno rezonovanje, a ne konkretne ili uobičajene odgovore“.
Slabljenjem te oblasti, stručnjaci kažu da sagorevanje može da utiče na našu sposobnost da obratimo pažnju i zadržimo sećanja, otežavajući učenje novih stvari i povećavajući rizik od grešaka.
To nije sve. Izgaranje može povećati amigdalu, koja je deo mozga odgovoran za naš odgovor „bori se ili beži“ kada smo u opasnosti, otkrili su istraživači.
„To je dvostruki udarac. U isto vreme prefrontalni korteks postaje sve slabiji i primitivniji, moždani krugovi koji generišu emocije poput straha postaju sve jači“, rekla je Arnsten i dodala da počinjete da vidite svet kao štetan čak i kada on to nije“
Studije na miševima pokazuju da je to moguće, a studija iz 2018. na ljudima je otkrila da je kognitivna bihejvioralna terapija za sagorevanje smanjila veličinu amigdale i vratila prefrontalni korteks na nivoe pre stresa.
Istraživanja na ljudima takođe pokazuju da možemo da sprečimo veću štetu.
„Ako se osećate kao da kontrolišete stresor, onda nema ovih toksičnih promena u mozgu“, rekla je Arnsten i objasnila da „ukoliko osećate da ste van kontrole, to dovodi do hemijskih promena u prefrontalnom korteksu koje slabe veze i vremenom zapravo erodiraju te veze“.
Izgaranje se manifestuje sa tri glavna simptoma koji se mogu preplitati na jedinstven način za svaku osobu, kažu stručnjaci.
„Jedan od njih privlači najviše pažnje. To je iscrpljenost“, rekla je Kira Šabram, sa „Foster School of Business“ na Univerzitetu u Vašingtonu.
Pročitajte još:
„Probudiš se ujutru i zapitaš se: „Kako ću da ustanem iz kreveta i da idem na posao?“
Mnogi poslodavci pokušavaju da poprave sagorevanje na radnom mestu nudeći zaposlenima slobodno vreme da se odmore. Iako je to apsolutno neophodno za oporavak, rekla je Šabram, možda neće biti dovoljno.
„Problem je što postoje dve druge dimenzije“, rekla je ona, a to su „neefikasnost, ili osećaj da više ne postižete ciljeve, i cinizam, ili osećaj otuđenosti, bilo od samog posla ili od drugih ljudi“.
Slanje zaposlenih kući da se odmore bez davanja alata za rešavanje druga dva simptoma može da bude neefikasno, smatra Arnsten i dodaje da je „problem cinizam kao osećaj otuđenja“.
Kada vas pošalju kući vreme povezanosti sa saradnicima se smanjuje i tu postaje nezgodno.
Dobra vest je da studije pokazuju da se možete oporaviti od sagorevanja, kažu stručnjaci. Prvo, imajte milosti prema sebi samima.
„Ako ste iscrpljeni, dozvolite sebi da odremate, uzmite slobodan dan“, rekla je Šabram.
Pokušajte da radite zdrave aktivnosti kao deo te brige o sebi, kao što je „pokušavanje da zaspite i jedete zdravu hranu koja ne sadrži mnogo šećera“, nadovezala se Arnsten.
„Alkohol je ono za čim ljudi često posežu da bi se oslobodili stresa, ali zapravo čini da se sutradan osećate još gore. Ista stvar je i sa benzodiazepinima kao što je valijum. Ali zdravije fiziološke aktivnosti poput vežbanja i meditacije koje vam daju perspektivu mogi da budu od velike pomoći“, rekla je Arnsten.
***
Bonus video: Da li je starijima od 70 godina potreban posao da bi preživeli?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
