Delovanje antitila koja proizvode "memorijske B ćelije" imunskog sistema može da bude veoma značajno u slučaju omikron soja koronavirusa, čak i ako su oslabljena, veruju naučnici.
Pošto organizam nauči da prepozna SARS-CoV-2, bilo nakon prirodne infekcije ili nakon vakcinacije, B ćelije stvaraju sveža antitela protiv virusa ako od ranije nema dovoljno antitela koja cirkulišu u krvi i koja mogu da ga neutralizuju.
B-limfociti ili B-ćelije spadaju u bela krvna zrnca (leukocite) i samo oni mogu da stvore plazma-ćelije koje izlučuju antitela. B-limfociti i T-limfociti zajedno čine takozvani „adaptivni imunski sistem“ koji može da se prilagodi novim ili promenjenim patogenima.
B limfociti uz T limfocite igraju vitalnu ulogu u odbrani organizma. Glavna funkcija im je da nakon aktivacije i prelaza u plazma ćelije produciraju antitela (imunoglobuline) te da prelaze u kategoriju memorijskih ćelija.
Pročitajte još:
Ako se B-ćelije aktiviraju preko ovih, telu stranih antigena, mogu da se razviju u plazme ili memorijske ćelije koje proizvode antitela. I što duže ti B-limfociti ostanu u telu, to se imunski sistem uspešnije bori sa različitim sojevima virusa.
Otprilike pet do 15 odsto limfocita u krvi su B ćelije, a prisutni su i u slezeni, limfnim čvorovima i krajnicima. Njihova primarna funkcija je stvaranje i sekrecija antitela.
B-limfociti proizvode antitela samo kad su aktivirani. Sazrevanje B-limfocita se odvija u koštanoj srži, ali se njihova aktivacija događa u limfnim čvorovima, piše N1.
U studiji objavljenoj na bioRxiv, koja jošnije prošla recenziju, naučnici su analizirali snagu više od 300 antitela koje proizvedu memorijske B ćelije, dobije od vakcinisanih dobrovoljaca, ali i osoba koje su prirodno preležale infekciju SARS-CoVom-2.
„Čini se da je omikron uspeo da izbegne vrlo velikom delu memorijskih B staćelija“, rekli su naučnici, ali dodaju da se „čini da ga još uvek efikasno prepoznaje 30 odsto ukupnih antitela i blizu 10 odsto svih moćnih neutrališućih antitela“.
To su zaključili Metju Mava i Paskal Šape, naučnici sa univerziteta u Parizu.
Oni veruju da bi snažna sposobnost memorijskih B ćelija da reprodukukju i proizvode antitela mogla da nadoknadi oslabljenu efikasnost tih antitela za manje od dva dana.
U kombinaciji sa ostalim komponentama imunskog sistema, posebno T ćelijama, efekat B ćelija verovatno doprinosi objašnjenju zbog čega se većina vakcinisanih osoba koje se zaraze omikronom ne razboli u tolikoj meri da bi im bila potrebna hospitalizaciju, rekli su francuski naučnici.
BONUS VIDEO: Delta soj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar