Već je poznato da gojazni ljudi obolevaju od težeg oblika kovida 19. Sad je konačno otkriveno zašto - a razlog se ne krije samo u fizičkim faktorima.
Ljudi sa prekomernom težinom koji obole nakon infekcije novim koronavirusom Sars-CoV-2 imaju veći rizik od smrtnog ishoda – lekari to već neko vreme znaju.
Zašto je to tako, uglavnom ostaje nejasno. Nova istraživanja sada pokazuju da je ova povećana stopa smrtnosti rezultat čitavog niza mogućih uzroka.
Pre svega, „meta analiza“ nekoliko relevantnih studija potvrdila je vezu između gojaznosti i veće smrtnosti. Na osnovu podataka o 400.000 pacijenata, autori su utvrdili da pacijetni sa prekomernom težinom imaju za 113 odsto veću šansu da završe u bolnici od onih sa normalnom težinom. Verovatnoća prijema u jedinicu intenzivne nege povećana je za 74 procenta, a rizik od smrti za 48 procenata.
Fat people are more likely to die from the coronavirus https://t.co/SoxGT4F60r
— British Commonwealth Party (@UKcommonPartyCC) September 20, 2020
Prema naučnom časopisu „Science“, ovakav teški tok bolesti zasniva se na brojnim fiziološkim i socijalnim faktorima. Gojaznost utiče na imuni sistem, pospešuje hronične upale i pospešuje stvaranje krvnih ugrušaka. Sve ovo može pogoršati bolest kovid 19. Pored toga, gojazni ljudi se često osećaju stigmatizovano i zato ređe traže medicinsku pomoć.
„Nismo odmah shvatili šta je glavni faktor gojaznosti“, objašnjava pulmološkinja En Dikon sa Univerziteta u Vermontu.
„Tek nedavno smo shvatili razarajuće posledice gojaznosti, posebno za mlade ljude. To bi mogao biti uzrok posebno teške epidemije korone u SAD-u, gde je 40 procenata stanovništva prekomerne težine“, dodala je Dikon.
Pored toga, gojazni ljudi često pate od drugih bolesti koje povećavaju rizik od teškog toka kovida 19. To uključuje bolesti srca i pluća, kao i dijabetes , ali i „metabolički sindrom“, koji je povezan sa visokim nivoom šećera i masti u krvi i visokim krvnim pritiskom. Ovaj sindrom povećava verovatnoću da pacijent završi na intenzivnoj nezi, respiratoru, ali i da nažalost umre, čak i bez infekcije SARS-CoV-2.
Pročitajte još:
Na primer, prevelika količina masti u abdomenu gura dijafragmu prema gore i pritiska je prema plućima, što sprečava njihovo širenje i smanjuje protok vazduha.
„Ako stignete u bolnicu sa ovim problemom, situacija se brzo pogoršava“, kaže pulmološkinja Dikon.
Pored toga, unutrašnja sluznica krvnih sudova menja se kod ljudi sa prekomernom težinom, što povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Ugrušci su ozbiljan problem za bolesne jer mogu blokirati krvne sudove u plućima.
Imuni sistem gojaznih ljudi je oslabljen jer masne ćelije kolonizuju imune organe kao što su slezina, koštana srž i timusna žlezda.
„Gubimo imunološko tkivo u zamenu za masno tkivo. Kao rezultat, imuni sistem je manje efikasan u zaštiti tela od napada mikroba i manje reaguje na vakcinu“, navodi nutricionistkinja Ketrin Andersen sa Univerziteta u Konektikatu, SAD.
Ne samo da će ovo smanjiti broj imunoloških ćelija, već će i lošije funkcionisati. Imunolog Melinda Bek sa Univerziteta Severne Karolin saznala je to iz eksperimenta na miševima. Na primer, takozvane T ćelije kod „većih“ glodara proizvele su manje molekula koji pomažu u uništavanju ćelija zaraženih virusom, a neke od T ćelija nisu porasle u punoj veličini.
Studija sugeriše da se ovi efekti javljaju i kod ljudi. U stvari, Bek je primetila da ljudi sa prekomernom težinom dvostruko češće obolevaju od gripa nego ljudi normalne težine uprkos vakcinaciji.
„To znači da pokušaji vakcina protiv Sars-CoV-2 takođe moraju da uključuju ljude sa gojaznošću, jer vakcina možda neće dobro funkcionisati na njima“, zaključuje Bek.
Još jedna okolnost čini debele ljude podložnijim teškim oblicima kovida 19: masne ćelije neprestano luče takozvane citokine. Ove supstance uzrokuju upale niskog stepena, koje su trajne. Ovo bi moglo da otvori put za strašnu „citokinsku oluju“ koja se pojavi u slučaju prekomerne imune reakcije i karakteristična je za ozbiljne oblike kovida 19.
Ova otkrića mogla bi objasniti nesrazmernu smrtnost od kovida 19 kod nekih stanovnika SAD, smatra antropolog Univerziteta u Koloradu Spero Manson.
Pročitajte još:
„Gojaznost je široko rasprostranjena među Indijancima i domorodačkim plemenima na Aljasci zbog siromaštva, loše zdravstvene zaštite, nedostatka preventivnih mera poput vežbanja i nedostatka pristupa zdravoj hrani“, kaže Manson, koji je član Indijanaca Pembina Chippeva.
„Ovo je usko povezano sa svim drugim bolestima kao što su dijabetes i kardiovaskularne bolesti i čini nas veoma osetljivim na kovid 19“, dodao je.
Postoje i psihološki faktori pogubni po gojazne ljude. Možda će oklevati da potraže medicinsku pomoć, jer se osećaju stigmatizovano i nisu dobrodošli u kliničkom okruženju, plaši se doktorka Harvardskog medicinskog fakulteta Fatima Stanford.
„Ne znamo koliko ljudi umire u svojim zajednicama u kojima nikada nisu prihvaćeni – bilo zbog rase ili težine, što su dva najčešća razloga za stigmu u SAD“, rekla je Stanford.
Kao poruku gojaznim ljudima, stručnjaci su zaključili da bi trebalo „da budu izuzetno oprezni i da probaju da izbegnu infekciju Sars-CoV-2 svim mogućim postpucima“. Važno je poštovati sve relevantne mere kao što je nošenje maske i pranje ruku.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar