Prvo suhomesnato – pršuta, šunka, čajna, slaninica... Naravno, uz neki sir, rolate i hleb. Pa onda glavna jela – sarma i pečenje, uz rusku i mimoza salatu, kao i kiseli kupus. Na kraju, na sve to idu i kolači ili torta. Uprkos tome što mnogi jedva čekaju da uživaju u prazničnoj trpezi, za vaše zdravlje to može pogubno. Zato smo potražili savet od gastroenterološkinje dr Vladislave Bulat da preživimo „jaku“ hranu uobičajenu za Novu Godinu i Božić.
„Ono što se ispolji kad su praznici su upale pankreasa i žučne kese. Uglavnom ljudi tada saznaju poprvi put da imaju kamenčiće u žuči jer se upali“, govori nam dr Bulat.
Česta je upala pankreasa, jer ne toleriše svako alkohol na isti način.
Pročitajte još:
„Nekome mala količina dovede do teške upale pankreasa uz masne obroke“, upozorava.
Doktorka se susreće s učestalim slučajevima dijareje, konstipacije, odnosno „vezanih creva“ – a teška zdravstvena posledica jakog jela i pića može biti i krvarenje iz čira, odnosno ciroza želuca.
Umerenost je prvi i glavni savet dr Bulat da izbegnemo navedene probleme. Zatim, ona daje smernice i za same obroke. Pre svega, treba da jedete u razmacima od tri ili četiri sata.
„Tek kad se isprazni želudac može naredni obrok, ali opet manji“, ukazuje dr Bulat.
Što se porcije tiče, postoji jednostavno pravilo kojim se možete voditi.
„Količina hrane treba da odgovara činiji, odnosno promeru vaše šake skupljene u oblik činije, raširenih prstiju“, navodi lekarka.
Što se samog obroka tiče, važno je kako kombinujete grupe namirnica. Dr Vladislava Bulat ističe kako ne treba jesti zajedno proteine i skrob. To znači da možete da jedete meso i salatu, ali bez hleba.
„Ako jedete meso, obavezna je salata od zelenih listova“, kaže gastoeneterološkinja.
Predlaže zelenu salatu, rukolu, listove bosiljka, spanać, blitvu, koja može biti i barena.
„Salata je važna radi ravnoteze i antioksidativnog efekta zelenih listova“, smatra dr Bulat.
Druga varijanta je hleb sa nekim namazom, ali generalno treba maksimalno ograničiti unos pavlake i majoneza – sastojaka popularne ruske salate.
Što se pića tiče, dr Bulat podseća da alkohol treba piti umereno, a posle jela treba izbegavati gazirana pića.
Mora se biti veoma oprezan sa lekovima koje pijemo ako nas zaboli stomak.
„Često ljudi sami uzimaju ibuprofen ili diklofenak, pa naprave krvarenje kako u želucu, tako i iz debelog creva, jer je to nuspojava nesteroidnih antireumatika“, upozorava dr Bulat.
„Pogrešno je uzimati lekove tipa izbacenog ranisana tj. blokatore protonske pumpe, jer tako snanjujemo kiselinu, koja je i te kako potrebna za varenje kada su obroci obilni i konzumira se alkohol“, dodaje lekarka.
Gastroenetrološkinja kaže da je mala doza lekova za poboljšanje varenja dozvoljena.
„Probiotici mogu donekle pomoći – ali ako opteretite stomak količinom i kalorijama neće. Zato neki lekovi uz obrok sa dozom enzima za varenje mogu imati efekta“, kaže dr Bulat.
Ona objašnjava da je najbolji prirodni probiotik kiseli kupus.
„Može poslužiti i sutradan kao kisela čorba, a to je i tradicionalno jelo protiv mamurluka“, podseća lekarka.
Ipak, kiseli kupus treba da izbegavaju osobe hipertenzijom – zbog soli i zadržavanja viška vode. kako ne bi opteretili srce, ukazuje dr Bulat.
Posle Nove godine, dr Vladislava Bulat preporučuje post na vodi – jer ide i Božić, pa će opet biti obilnija trpeza.
„Post je izazov, jer se mora ograniliti unos skroba i ugljenih hidrata. Hleb i kolači moraju se svesti na minimum“, kaže doktorka.
Ona tokom posta preporučuje mahunasto, zeleno i crveno povrće, kao i voće, koji treba da budu osnova ishrane.
„Krompir jesti umesto hleba, ali opet ne u velikim količinama, jer je skrob u pitanju“, zaključuje dr Bulat.
***
Bonus video: Pazite da ne preterate – Trovanje alkoholom
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar