Sezona slava je u toku, a uskoro nam stižu i Nova godina i Božić. To znači da će se u većini domova Srbije na trpezama naći „jaka“ i masna hrana, koja je posebno opasna za osobe koje pate od hipertenzije. Lekar Dragan Miljković daje jasne savete kako da sačuvate svoje zdravlje u dane praznika.
„Sad je vreme slava, proslava Nove godine i Božića, pa je zastupljena jača hrana – a malo se ljudi kreću, borave u zatvorenom prostoru. Ta količina kalorija koja se unese ne može da se svari, nego se sve to deponuje i remeti bazalni metabolizam. Stvaraju se masne naslage. Zato je bitno jesti kao što ste ranije“, na početku našeg razgovora ističe dr Miljković.
Umerenost mora biti vodilja svim osobama koje muči visoki krvni pritisak. Visok krvni pritisak (hipertenzija) je stanje u kojem je dugotrajni pritisak krvi na zidove vaših arterija dovoljno visok da na kraju može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Pročitajte još:
Većina ljudi sa visokim krvnim pritiskom nema znakove ili simptome ovog stanja, čak ni kada merenje krvnog pritiska pokaže opasno visoke nivoe. Može se javiti glavobolja, kratak dah ili krvarenje iz nosa, ali ovi simptomi nisu specifični.
Ukoliko ste ranije imali problema s hipertenzijom, vreme praznika je potencijalno opasno po vas, ako se ne pazite i ako za trpezom niste umereni.
„Organizam ne prepoznaje tu količinu hrane, zato treba biti umeren. Treba samo nastaviti unos kalorija i potrošnju energije kao i u danima kad nije bilo toliko hrane. Uprkos tome što svega ima i manje se rade, treba nastaviti sa ishranom kao recimo u septembru ili avgustu“, napominje dr Miljković.
Najvažnije je umiriti oči – oči jedu svašta, primećuje lekar.
„Najveće zlo je taj švedski sto. Švedski sto po pravilu nudi sve i svašta, a te kombinacije koje u mozgu poželimo su nemoguća misija za stomak“, kaže nam.
Dr Miljković navodi i namirnice koje su potencijalno najveća opasnost.
„Treba izbegavati kiseli kupus, koji je preslan, suhomesnate proizvode, pošto su takođe presoljeni. To su pršute, šunke, čvarci, slanina. Možete ih jesti, ali u umerenim količinama. Ako je nešto slanije, odmah uzeti vodu i to neutralizirati“, savetuje.
Naravno, dr Miljković podseća da je za hipertenziju najvažnije uzimati redovno terapiju.
„Sve što ste uzimali ranije, to se uzima i sada. Zavisi sve od diuretika, da li je u kombinaciji sa bilo kojim lekom ili u kombinaciji sa ACE inhibitorom. Svu terapiju uzimati isto, možda nešto pojačati ako je jača ishrana ili ako se popodne remeti krvni pritisak – uzeti jaču terapiju“, objašnjava.
Uvek pri sebi morate imati lekove za urgentne situacije, a ukoliko se osećate loše, obavezno se javite izabranom lekaru ili kardiologu.
Najzad, dr Miljković ukazuje i da je sve više mladih koji pate od hipertenzije. Uzroci su neredovni obroci, nekontrolisano uzimanje slatkiša i gaziranih pića.
Pročitajte još:
„Mlađi mahom prespavaju jutro, nema redovnih obroka, kasno doručkuju ili ne doručkuju, pa se to popodne svede na jedan veliki obrok. Organizam to ne može da prepozna, pa je to atak na ceo gastrointestinalni trakt. Onda dolazi do poremećaja metabolizma, samim tim do stvaranja viška naslaga“, objašnjava.
Lekar podseća da se zdravlje čuva s tri redovna obroka – to su doručak, ručak i večera – kao i redovna užina.
„Doručak je kralj svih obroka, a ručak treba da bude lagan i da se jede od 14 do 16 časova. Trebalo bi da bude na kašiku. Večera po mogućstvu treba da bude voće i neki napitak. Mi u zimskom periodu radimo sve kontra: doručak se prespava, ručak bude oko 17 časova i to obilan, pa kad dođe veče, kreće napad na frižider. Još na sve to alkohol i gazirano…“, upozorava dr Miljković.
***
Bonus video: Bonus video: Dr Katrina Bajec – Koji čaj je najbolji za zdravlje?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
