Astma je hronična inflamatorna bolest koju karakteriše povećana osetljivost disajnih puteva na različite stimuluse i reverzibilna bronhoopstrukcija. Od astme boluje oko 350 miliona ljudi širom sveta, a u Srbiji astmu ima oko 6,8% odraslog stanovništva.
Bronhijalna hiperreaktivnost, opstrukcija disajnih puteva, „sviranje u grudima“, gušenje, stezanje u grudima i hronična upala disajnih puteva dovode do kašljanja, naročito noću i rano ujutru. Udisanje alergena, hladno vreme, zagađen vazduh, infekcije gornjih disajnih puteva, fizički napor, stres kao i neki lekovi izazivaju napad astme. Simptomi se mogu provocirati ili pogoršati vežbanjem, pa upravo zbog ove činjenice kod ljudi postoji strah da se bave fizičkom aktivnošću i da imaju redovan trening ako boluju od ove bolesti.
Svaki početak je težak
Realno je za očekivati da osobe obolele od astme na samu pomisao da treba da treniraju i da se fizički aktiviraju budu vrlo zabrinuti. Ukoliko i vi osećate strah zbog mogućnosti da prilikom fizičke aktivnosti, treninga u prirodi ili u zatvorenom prostoru, dobijete napad astme ili da ostanete bez daha, morate znati da na tom polju možete mnogo da uradite.
Pre svega, razgovarajte o tome sa svojim lekarom, trenerom, porodicom i prijateljima. Oni će vas sigurno ohrabriti da istrajete na vašem putu uspeha u borbi sa astmom. Nije loša ideja da vežbate još sa nekim ko ima slične probleme i da zajedno analizirate i delite iskustva i reakcije organizma kada se pojave simptomi.
Najbitnije je da počnete polako i postepeno da nadograđujete formu i aktivnosti. Ne pokušavajte da na početku radite više vežbi odjednom. Potrebno je da se aktivirate jer će vam svaka umerena aktivnost doneti bolji osećaj.
Verovatnoća da ćete istrajati sigurno raste sa aktivnostima i sportom koji volite da upražnjavate. Tako se motivacija i želja neće smanjivati. Redovno uzimanje svoje terapije i nošenje svoje pumpice sa sobom na trening će vam pomoći da sprečite upalu u plućima. Na taj način smanjićete napade astme izazvane vežbanjem.
Saveti za bezbednije vežbanje
Važno je da znate kako da se pripremite za trening i šta da radite ako vam se astma pogorša:
– Uvek se dobro i detaljno zagrejte pre početka aktivnosti
– Pobrinite se da imate inhaler sa sobom sve vreme treninga
– Budite hidrirani i nosite flašicu vode sa sobom
– Recite ljudima sa kojima trenirate, ukoliko ste bez trenera, da bolujete od astme i kako da reaguju ukoliko do napada dođe
– Upoznajte svoje lične „okidače“ za astmu kao što su polen, prašina, hladan i vlažan vazduh, magla, tako da možete da planirate svoje vežbanje kako bi iste izbegli
– Vrlo je bitno da znate da disajnim putevima treba vreme da se naviknu na okruženje
– Hladno vreme i vetar mogu biti katalizatori problema sa astmom i najbolje je da u takvim uslovima vežbate u zatvorenom prostoru
– Suprotno, kada je ekstremna vrućina vežbajte ili rano ujutru ili kasnije predveče
– Nakon završetka vežbanja potrudite se da kroz proces laganog istezanja ohladite svoje telo
– Sasvim je normalno da dišete brže nakon fizičke aktivnosti. Ali, ako imate nedostatak daha, veće sviranje u grudima i izraženiji kašalj najbolje je da tada uzmete svoj inhaler i da prestanete sa treningom
– Ukoliko se ubrzano disanje i nakon toga ne smiruje postoji verovatnoća da imate napad astme
– Ako imate izraženije simptome za vreme treninga, a redovno koristite svoju terapiju, to može biti znak da vaša astma nije dobro kontrolisana
– Razgovarajte sa svojim lekarom koji će vam dati smernice i medikamente uz pomoć kojih će kontrola astme pri treningu biti bolja.
Zašto fizička aktivnost može biti okidač za astmu?
Disanje kroz nos zagreva i vlaži vazduh koji udišemo. Ali kada vežbamo ili trčimo obično dišemo na usta umesto na nos. Na taj način udišemo vazduh koji je hladniji i suvlji od normalnog. Udisanje ovako hladnog vazduha dovodi do sužavanja disajnih puteva. Ovo može dovesti do simptoma kao što su otežano disanje, kašalj i sviranje u plućima.
Naravno postoje i drugi uzroci pri vežbanju, kao što su različiti alergeni: polen, alergeni iz vazduha, prašina ukoliko se trenira u zatvorenom. Postoje istraživanja koja ukazuju da hlor u bazenima može izazvati napad astme. Ukoliko svoj inhaler ne uzimate propisano može se desiti da pojava astme i smetnji pri vežbanju bude češća. Treba napomenuti da vrlo retko, neko ko nema astmu može dobiti simptome slične astmi tokom treninga. Često se ovakav slučaj naziva ,,astma izazvana vežbanjem” što je pogrešno. Tačniji izraz bi bio bronhokonstrikcija izazvana treningom. Ova pojava se najčešće viđa kod sportista koji puno vremena provode napolju, kao što su skijaši.
Mogu li astma i sport da idu „ruku pod ruku“? Sport i astma kod dece
Roditelji se često pitaju da li njihova deca koja boluju od astme i koja su sklona alergijama mogu nesmetano da se bave sportom. Ova briga roditelja je u potpunosti razumljiva, ali odgovor na ovo pitanje je definitivno DA. Deca mogu i preporuka lekara je da se bave fizičkom aktivnošću iako imaju astmu. Postoje neke mere predostrožnosti koje treba da se preduzmu, ali nema razloga da deca budu po strani kada je u pitanju sport. Bavljenje sportom je važno za svu decu, a takođe nosi dodatne benefite za decu koja imaju problem sa astmom. Mnoge randomizovane kontrolisane studije su nedavno pokazale da vežbanje može da smanji upalu disajnih puteva, težinu astme, broj simptoma u toku dana, broj poseta hitnoj pomoći, simptome anksioznosti i depresije, a takođe doprinosi poboljšanju kvaliteta života.
Alergije
Alergije mogu pogoršati simptome astme, a neka deca imaju astmu izazvanu alergijom. Neophodno je imati dozu opreznosti tokom sezone alergija. U sezoni kada alergena na koje je dete preosetljivo ima najviše, pametnije je raditi treninge u zatvorenom prostoru. Posebno treba biti oprezan u vetrovitim danima, kada je koncentracija polena i prašine povećana u vazduhu . U svakom slučaju morate znati da je korisno da se vaše dete bavi fizičkom aktivnošću iako ima astmu i da će to uticati da se njegovo stanje poboljša.
Mere opreza koje treba preduzeti
Roditelji treba da obave razgovor i objasne trenerima od koje bolesti boluju njihova deca kao i da im ukažu na moguće rizike. Najbitnije je da proverite da li trener zna kako da postupi u slučaju napada astme, kao i da zna kada je vreme za pauzu tokom vežbanja. Pobrinite se da dete uvek ima spakovan svoj inhaler kada krene na trening. Vrlo je bitno da vaše dete bude svesno situacije i da zna kako treba da reaguje. Morate pokušati da dete stekne osećaj i da zna kada treba da sedne i prekine trening i fizičku aktivnost na koji minut. Ako je oblik astme teži, treba mudro izabrati kojim sportom će se dete baviti. Posebno preporučeni sportovi za obolele od astme su plivanje, vaterpolo, tenis, odbojka, pilates i joga. Konsultacije treba obaviti i sa lekarima i sa trenerima.
Trening i aktivnost su dobri za vaše probleme sa astmom
Za vreme fizičke aktivnosti vam nekada može biti teže ukoliko imate astmu, ali vas to ne sme obeshrabriti da nastavite sa programom vežbanja. Redovan i kontinuiran trening uz postepene gradacije opterećenja i blag rast otkucaja srca može poboljšati simptome astme. Poznato je da aktivnost doprinosi podizanju imuniteta, a prehlade i virusi su uobičajeni pokretači astme. Što manje budete prehlađeni, manje ćete imati problema sa astmom. Vežbanje će takođe doprineti održavanju optimalne telesne težine i na taj način će napadi biti ređi. Stres je jedan od poznatih okidača astme, a fizička aktivnost je jedna od najboljih antistres terapija. Mnogobrojne studije su pokazale da se redovnim vežbanjem poboljšava ukupan kvalitet života ljudi koji imaju astmu.
*****
BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Kako živeti sa astmom?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar