Zdravlje je najveće blago - mudrost je koja se govori vekovima, a koja nikada nije bila aktuelnija nego u 2020. godini. Kroz ovaj turbulentan period nas je svojim korisnim savetima vodila dr Katarina Bajec, zaslužna za popularizaciju medicine u Srbiji. Doktorka se vraća na Novu S za novom emisijom, a mi smo tim povodom s njom razgovarali o najvažnijim temama.
„Otac Tadej je rekao: ‘kakve su ti misli, takav ti je život’. Ako su ti misli zdrave, i život će ti biti zdrav. I to je možda ključ – ako zdravo mislite, onda pravite zdrave izbore i donosite zdrave odluke, a to je najbolji put da vam lek ne treba“, govori nam dr Katarina Bajec, koja se uskoro vraća na male ekrane sa novom emisijom koja će pomoći čitavoj porodici.
Nakon sezone sjajnih medicinskih saveta u emisiji „Zdravi sa dr Katarinom Bajec“, njen novi autorski projekat nosi naziv „Zdravo misli“, emitovaće se od 27. septembra i biće nešto potpuno drugačije i mnogo dinamičnije od onog što smo već imali priliku da gledamo.
„Ono najvažnije što možemo da uradimo jeste da naučimo da zdravo mislimo. Zato se emisija i zove baš tako, a podeljena je na različite segmente tako da se družimo i sa lekarima, i sa javnim ličnosti, ali i razbijamo neke uvrežene mitove i zablude o zdravlju, a usput pratimo i svetske trendove“, objašnjava dr Bajec za Nova.rs.
U današnje haotično vreme jako je teško zapravo se fokusirati na „čišćenje“ svojih misli, kao i na brigu o svom zdravlju. Lekarka Bajec nam je ukazala šta zapravo znači „zdravo razmišljanje“.
„Da čovek zdravo misli znači da kada god se nalazi pred nekim izborom, da njegov izbor bude zdrav. Zdravlje nije samo odluka da li ćete da pojedete zdravu ili nezdravu hranu – zdravlje podrazumeva sve. Prvo, da bi uopšte zdravo mislili moramo da pođemo od onog što je u nama. Tako da, po meni zdrava misao je i osmeh u toku dana, zdrava misao je i da nekome pomognete, zdrava misao je da odaberete i pravu hranu i bavljenje fizičkom aktivnošću. Uopšte, kada god imate izbor, da taj izbor bude zdrav“, govori ona.
Ipak, to ne znači da moramo da postanemo opsednuti zdravom hranom i da moramo da pazimo na svaki postupak i svaki zalogaj.
„Mnogi misle da to znači da čovek treba da živi sa odricanjem mnogi zadovoljstava. Nekih se stvari svakako treba odreći, kao što je recimo konzumacija cigareta ili preterana konzumacija alkohola, tu ne treba da pravimo bilo kakav kompromis. Ali, s druge strane, nije greh i da sebi dozvolite da pojedete nešto što možda ne spada u grupu zdravih namirnica, nije greh i da možda taj dan ne uradite vežbe – ali zdrava misao je upravo ono što treba da vas vrati da u tim situacijama nađemo ono polukružno skretanje i da se vratimo na taj zdrav put. Ako imamo zdrave misli, onda se i ne odričemo od nekih stvari, ali imamo meru. A po meni je umerenost ključ zdravlja“, naglašava dr Bajec.
Naravno, zdravstvena tema broj jedan u svetu i u Srbiji je pandemija koronavirusa. Preživeli smo burnih devet meseci stresnih dešavanja – od karantina do skorog kolapsa zdravstvenog sistema. A pred nama je zlokobna najava drugog talasa koronavirusa, i ono što sve najviše zanima je šta nas to zapravo čeka ove jeseni i zime. Dr Katarina Bajec ističe da je jako nezahvalno bilo šta prognozirati, pa treba biti oprezan i strpljiv.
Pročitajte još:
Svaki lekar koji se upusti u bilo kakva predviđanja rizikuje da ga sama nepredvidivost virusa demantuje, jer je virus nešto što je potpuno novo i što je čitav svet zateklo nespremnim, rekla nam je doktorka. Takođe se još uvek ne zna ni kakve će sve posledice infekcija ovim novim virusom ostaviti po zdravlje pacijenata. Zato je njen savet jednostavan: preventiva.
„Kada je koronavirus u pitanju, mislim da treba delovati preventivno – u smislu da virus nije šala, nije izmišljotina, zaista postoji i ljudi oboljevaju. Neki nažalost završavaju i fatalno. Ozbiljan je virus, nama potpuno nepoznat. U hodu svi lekari širom sveta uče koji su to terapijski modaliteti i šta je ono što može da pomogne pacijentu – ali ono što svi možemo to je prevencija, i uopšte u medicini prevencija vam je pola zdravlja. Ako na vreme preduzmete sve korake da sprečite pojavu bolesti, vi ćete biti zdravi. Osnovna prevencija kod koronavirusa, od kada je čitava pandemija počela, jeste suočavanje sa problemom – šta mi možemo da uradimo što je do nas, da se adekvatno zaštitimo i budemo odgovorni. A to podrazumeva da vodimo računa, da pravimo potrebnu distancu, da nosimo maske, jer maske zaista smanjuju rizik da to infekcije dođe“, ističe dr Bajec.
Dakle, odgovornost treba da bude naše najjače oružje.
„Ne treba da žmurimo na jedno oko na neke stvari, a da gledamo širom otvorenih očiju za neke druge – po principu kad nam kako odgovara. Treba da gledamo sa oba oka širom otvorena i da se čuvamo, što znači da sve ono što na neki način čuva naše zdravlje treba da važi za sve, i treba svi da ga primenjuju. A ono što može da našteti, da dovede do ubrzanog širenja i većeg broja obolelih, da zaista onako kritički stogo medicinski posmatramo i donosimo odluke koje su najbolje za sve“, savetuje doktorka.
Međutim, postoje oni kojima je korone preko glave i koji više ne žele da poštuju propisane mere. Dr Bajec smatra da je to delimično posledica konfuzije koje su sa raznih strana pristizale.
„Mi smo bili u sredini gde od početka nismo dobijali jasne upute šta treba da radimo, kako bismo tu novu normalnost prihvatili, nego smo lutali – nisu trebale maske, pa su trebale; virus je šala – virus je smrtonosan… Mnogo je tu bilo lutanja, i to naravno loše utiče na odnos prema virusu kao realnoj opasnosti. Vi imate grupu ljudi koja apsolutno odbija da nosi maske, ugrožavajući i sebe i druge. A imate i grupu ljudi koja živi u jednom grčevitom strahu, da ako se slučajno inficiraju koronavirusom, to obavezno znači najgori mogući ishod – što apsolutno nije tačno. Kao i za svako oboljenje, postoje razni nivoi“, govori doktorka.
Sva ta sluđenost i zbunjenost kod ljudi može jednostavno da se ublaži pravilnim komuniciranjem, smatra ona.
„Po meni, opasnost je tu, ne možemo da je izbegnemo – ali da bi ljudi to shvatili i prihvatili, i da bi se na najbolji mogući način zaštitilo i to mentalno i fizičko zdravlje, ljudima treba dati jasne informacije. Prosto im treba sve objasniti medicinski, kao kada dođete u ordinaciju kod doktora, i kada vam doktor objasni šta znači ta bolest, šta je ono što vi treba da uradite da biste je izbegli, kako da se ponašate ako slučajno mislite da je imate, i da živite u skladu sa tim. Kada nemate te uslove – kada na društvenim mrežama kruži hiljadu teorija zavere, pa još od zvaničnih institucija ne dobijate jasne informacije, nego tri dana jedno, pet dana drugo – onda to stvara konfuziju“, rekla je dr Bajec.
Koronavirus je takođe u javnost pogurao još jednu temu koja „tiho gori“ pod našim nogama već decenijama – zdravstveni sistem Srbije prepun nedostataka. Neki će reći da je stanje u našem zdravstvu gore i od bolesti, jer sistem „puca“ po svim šavovima. Jasno je svima da je reforma neophodna, a dr Katarina Bajec smatra da je nužno izmeniti tri ključne stavke: položaj lekara, edukaciju ljudi i obrazovanje budućih doktora. Ona to govori iz svog lekarskog iskustva.
„Da bi se pružila bolja zdravstvena nega, najpre treba da se poboljša položaj lekara. Kada sam radila u Kliničkom centru Srbije, meni je kroz ambulantu prolazilo 50 pacijenata. Ako vi treba da radite jedan specijalistički pregled, da uz to imate obaveze u operacionoj sali, i još treba da imate fokus i strpljenje da uradite 50, 100 pregleda, i tako svakodnevno – to postaje nemoguće, tačnije gubi se u kvalitetu svakog pregleda. Mora da postoji jasno definisano šta radi primarna, sekundarna i tercijalna zdravstvena zaštita. Drugo, mislim da se u Srbiji malo priča i malo se utiče na prevenciju. Prevencija je najvažniji korak. Na taj način vi sprečavate sve ono što se kasnije dogodi. Štedite i resruse i sve. Treba pokloniti pažnju svakom pacijentu i objasniti mu koliko je ta prevencija važna. Treći problem je negativna selekcija lekara, koja ne sme da postoji u medicni, a nažalost decenijama unazad vlada stravična negativna selekcija. Nažalost, medicina kao fakultet gde ne treba da bude kompromisa kada je znanje u pitanju, često pravi te kompromise, pa se titule i mnoge druge stvari u medicini devalviraju. To jeste jedan od razloga zašto se nalazimo u stanju u kojem se nalazimo“, ispričala nam je.
Međutim, za ozbiljnu reformu potrebno je vreme, novac i odgovarajući kadar. To nema veze sa politikom ili sadašnjom vlašću, smatra dr Bajec, već je to decenijski problem u Srbiji.
„Koronavirus je samo pažnju većine okrenuo ka tome, a da nije bilo toga, sve bi ostalo na sporadičnim slučajevima. „Čekao sam, pa sam našao vezu“ – u medicini je sve „našao sam vezu“. Taj segment me užasno boli, što je postalo potpuno normalno da tražiš vezu. Tražiš vezu da ti prime dete u vrtić, da dođeš do lekara – a lekar mora da bude dostupan svima. Svuda u svetu imate porodične lekare, koji prati određenu porodicu, vas kao pacijenta, i on zna sve o vama. On zna kad je nešto crvena, a kad je nešto zelena lampica. On radi sa vama na prevenciji i na podizanju sveti, radi redovne, preventivne preglede. To vam je početak svega. Onda se smanjuju ljudi koji dolaze kod specijaliste, pa i specijalista ima mogućnost da se tom pacijentu adekvatno posveti. Kod nas nažalost se preskače taj prvi nivo – ti lekari se potcenjuju, služe samo da bi napisali recept i ništa više, a specijaliti su preopterećeni, i ta preopterećenost rezultuje gubitkom kvaliteta. Koliko god da se vi dobar doktor, u jednom trenutku ćete biti umorni“, jasna je doktorka.
Svi problemi našeg zdravstva počinju još na Medicinskom fakultetu, gde se vrši „negativna selekcija“ lekara kojom posreduje nepotizam, i gde je pomenuta „veza“ takođe od presudne važnosti za karijeru jednog lekara.
„Morate da promenite i školovanje lekara, to je jako bitan segment, jer kod nas se tokom specijalizacije ne radi ništa. Svuda u svetu tokom specijalizacije postoji jasno definisan program, gde je jasno definisano koliko pregleda i intervencija treba da se uradi. Kada vi završite taj specijalistički staž, vi postajete gotov lekar koji može da zbrine sve i uradi sve. Kod nas kad upišete specijalizaciju dobijete program šta treba da radite, ali se ništa od toga ne radi. Sve se radi sporadično i sve zavisi od toga da li ste nekom simpatični ili da li vas taj neko poznaje – pa ćeš toliko i dobiti da radiš. Kada sve to ne uradiš, pa položiš specijalistički ispit, nađeš se u situaciji da si ponovo na početku. Sve je to jedan začarani krug, koji nema veze ni sa prethodnom ni sa trenutnom vlašću, ima veze sa ukorenjenim negativinim sistemom koji vlada u medicini“, ukazuje dr Bajec.
Pročitajte još:
Ona je sve to osetila i na sopstvenoj koži, i svesna je kakve to posledice ostavlja na mlade lekare, koji kontinuirano odlaze iz naše zemlje.
„Ja nisam iz doktorske porodice, ali sam sve to prolazila. Onda to u mladom čoveku koji je pun elena i upisuje medicinu zato što je voli, a ne iz nekih drugih pobuda, ubija svaku želju da pruži nešto. Tokom fakulteta sve zavisi od vas, vi radite, učite, imate odlične ocene, čistite godine, i onda kad završite mislite da vas čeka lečenje ljudi i menjanje sveta. A onda shvatite da se ništa ne menja, da to što ste vi sjajni nema nikakve veze, jer postoji neko tamo koji je ko zna kojim kanalom došao do pozicije, i njemu će dati više. A postoji i momenat da ako si ti sposoban, onda ćete proceniti kao potencijalnu opasnost i konkurenciju, pa će ti tek onda vezati ruke da ti slučajno ne bi njih prevazišao, jer ‘uzećete im pacijente’. Ako igde treba da bude izražen timski rad, to je u medicini, a dešava se sve suprotno“, govori dr Bajec.
Najzad, pre nego što počne emisija iz koje ćete sigurno dosta korisnog naučiti, dr Katarina Bajec nam predlaže dve jednostavne stvari koje svakog jutra možemo da uradimo za sebe – uprkos svemu tmurnom što nas okružuje.
„Prva zdrava stvar koju možete da uradite ujutru je da se nasmejete. Da stavite osmeh na lice i nađete jednu stvar: sunčan dan, jutro, šta god može da vam bude razlog da se obradujete i osmehnete. Posle toga, treba da povedete računa o tome koje ćete izbore u toku dana praviti, i kada je ishrana u pitanju, i kada se radi o fizičkoj aktivnosti. Tu nema opravdanja – svako od nas može da šeta i da ne koristi auto – to je već fizička aktivnost. To može svako od nas da uradi, a posle dolazi sve ostalo – da pokušamo koliko možemo da se zaštitimo od stresa i svega ostalog“, zaključuje doktorka.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare