3
Možda se danas većina slučajeva kovida svodi na blage simptome, međutim to ne znači da ova bolest ne može da vam napravi ozbiljnije probleme. Koronavirus može da preraste u mnogo više od obične respiratorne bolesti i utiče na organe u celom telu, kažu stručnjaci.
Doktori upozoravaju na dugotrajne i ozbiljne posledice koje čak i davno preležan kovid može da ostavi ne samo na pluća, već i na mozak, srce i kardiovaskularni sistem, želudac, bubrege. Virus može mesecima da se skriva u različitim organima, a onda se iznenada aktivira i napravi problem koji naizgled uopšte nema veze sa kovidom.
Posebno danas, kada zaraza kovidom prema statistikama podrazumeva uglavnom blage infekcije koje utiču na gornje disajne puteve, sa simptomima sličnim prehladi ili gripu koji variraju od kašlja i bolnog grla do curenja nosa i blage temperature. Stručnjaci iz Američkog udruženja za srce podelili su nedavno svoja zapažanja i upozorili da kovid može da ima dugotrajne posledice i da dovede do dugoročnih zdravstvenih komplikacija i oštećenja organa. Pritom nije reč samo o plućima, kako smo ranije strahovali.
„Vidimo da ljudi imaju simptome skoro od glave do pete u smislu kako se osećaju, kako funkcionišu i šta mogu da urade“, rekao je dr Adrijan Hernandez, kardiolog koji je direktor Instituta za klinička istraživanja Duke u Daramu, Severna Karolina.
Više od 200 simptoma je povezano sa dugim kovidom, a posledice ove bolesti tek počinju da se razumeju.
„Mogu da kažem da kovid uopšte nije bolest pluća“, kaže Niša Višvantan, direktorka programa za dugi kovid na Medicinskom fakultetu David Gefen na UCLA. „Čini se vrlo verovatnim da je to ono što nazivamo vaskularnom i neurološkom infekcijom, koja utiče i na nervne završetke i naš kardiovaskularni sistem.“
To je zato što kovid dovodi do povećane upale koja može da potencijalno migrira na različite delove tela, suštinski „sakrivajući“ se od imuniteta.
„SARS-CoV-2 je odličan u pokretanju vašeg imunog sistema sa nule na sto“, primetila je Lindzi MekAlpajn, neurološkinja s Univerziteta Jel koja proučava šire dugoročne efekte virusa. Upravo to ubrzanje imunološkog odgovora dovodi i do „širokog obima upale“ i do prekomernog zgrušavanja krvi, rekla je ona.
„Možda se virusna replikacija dešava u plućima i nazofarinksu (oblast na vrhu grla koja povezuje nos sa respiratornim sistemom). Ali upala koju virus pokreće je sistemska“, kaže MekAlpajn.
U tom kontekstu Američko udruženje za srce posebno ukazuje na organe koji, pored pluća, mogu biti značajno pogođeni kovidom.
„Virus i imuni odgovor na njega mogu imati nekoliko različitih efekata na mozak“, kaže MekAlpajn, vodeća autorka studije iz 2021. koja se bavi moždanim udarom kod ljudi sa kovidom 19, a objavljena je u časopisu Stroke. Ona istražuje pitanja vezana za kovid i maglu u mozgu, koju je nazvala „veoma uobičajenim simptomom“.
Tačni uzroci problema u vezi sa mozgom nisu jasni, ali MekAlpajn kaže da se ne čini da virus direktno napada moždano tkivo, već da pojačani imuni odgovor dovodi do ugrušaka koji mogu izazvati probleme sa mozgom.
„Mnogi pacijenti su to opisali kao osećaj kao da imaju potres mozga“, rekao je MekAlpajn. I može trajati nekoliko meseci nakon kovida, čak i ako je infekcija bila blaga.
„Pored kognitivnog oštećenja, vidimo pogoršanje ili novonastale migrene“, dodaje ona. „Vidimo novu neuropatiju u nogama i rukama – utrnulost, peckanje, otežano hodanje zbog neuropatije.“
Pročitajte još:
Kovid 19 bi takođe mogao da razotkrije druga neurodegenerativna stanja, kao što je Parkinsonova bolest, smatra MekAlpajn, otkrivši da je dijagnostikovala nove slučajeve Alchajmerove bolesti kod ljudi koji su pre kovida 19 dobro funkcionisali, a tek posle razvili simptome. „Ne znamo zašto“, rekla je.
Istraživanja pokazuju da infekcija kovidom može povećati rizik od srčanih problema kao što su miokarditis, retka upala srca i nepravilan rad srca poznat kao atrijalna fibrilacija.
Rizik od opasnog zgrušavanja – uključujući duboku vensku trombozu (ugrušci u velikim venama) i plućnu emboliju (ugrušci u plućima) – jeste mali, ali ostaje povišen do godinu dana nakon infekcije, prema istraživanju sprovedenom pre nego što su vakcine bile dostupne.
Mnogi faktori mogu uticati na srčane probleme povezane sa kovidom, ističe Višvanatan, uključujući mikrougruške – sitne krvne ugruške – ili autoimuni odgovor koji cilja ćelije srčanog mišića. Nedavna studija u Nature Cardiovascular Research pokazuje da virus može da inficira koronarne arterije, uzrokujući upalu i odvajanje plaka, što može dovesti do srčanog udara.
„Zanimljivo, mehanizam gastrointestinalnog sistema je malo drugačiji onog što se dešava kod srca“, kaže Višvanatan. Naime, jedna teorija sugeriše da virus tu pronalazi „skrovište“ dok se ostatak tela bori protiv njega. „I sada smo u više studija otkrili da kovid može da ostane u našem digestivnom traktu nedeljama i mesecima nakon što nestane u ostatku tela.“
Tačno mesto gde se to virus može sakriti je predmet rasprave, ali Hernandez kaže da su gastrointestinalni simptomi jasni: „Ljudi mogu imati mučninu, povraćanje, dijareju.“
Velika studija veterana objavljena prošle godine u Nature Communications otkrila je da ljudi sa kovidom imaju veći rizik od gastroezofagealne refluksne bolesti, sindroma iritabilnog creva i drugih gastrointestinalnih problema više od 30 dana nakon infekcije u poređenju sa ljudima bez kovida. Rizik je bio povišen čak i kod ljudi koji su imali blage slučajeve bolesti.
Problemi s bubrezima bili su uobičajeni u studiji iz 2023. objavljenoj u The Lancet Respiratory Medicine koja je razmatrala oštećenje organa nakon kovid infekcije.
Istraživači nisu sigurni da li problemi s bubrezima potiču od visoke temperature i manjeg unosa tečnosti ili zato što „sa virusom koji može da ode bilo gde i izazove upalu bilo gde, možete imati razne vrste problema“, kako to objašnjava Hernandez.
Pročitajte još:
Neće svako ko preleži kovid imati ove probleme, napominje Višvanatan. Ali ljudi koji imaju simptome treba da se obrate lekaru.
Ono što svako može da uradi, rekla je, jeste da preduzme korake da zaštiti sebe i one oko sebe.
Prvi korak je da se i dalje bude oprezan ako se kovid širi u vašem okruženju, sećate se koje su mere prevencije.
„Druga stvar je da se vakcinišete. Zaista se čini da dosta znači“, kaže Višvanatan.
„Treća stvar je kontrola vaših kardiovaskularnih faktora rizika. To znači kontrolisanje krvnog pritiska, dijabetesa ili drugih hroničnih zdravstvenih stanja.
Hernandez takođe ističe važnost vakcinacije posebno za osobe sa srčanim ili plućnim oboljenjima, rakom ili suprimiranim imunološkim sistemom. „Za ljude koji imaju druga zdravstvena stanja, ne treba vam još jedno. A ako biste mogli da izbegnete bolest kao što je kovid ili grip – zašto ne biste?“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
