Distimija: Tiha bolest koja može da proguta čoveka

"Distimija spada u grupu poremećaja emocija i predstavlja blaži oblik depresije. Često se i naziva trajno depresivno raspoloženje, a ranije poznato pod nazivom depresivna neuroza", govori dr Dimitrašković za Nova.rs.Ova bolest se uveliko razlikuje od depresije kakvu inače poznajemo. Dr Dimitrašković nam je objasnila kako se ispoljava distimija, šta proživljavaju osobe koje se bore s distimijom, kako je prepoznati i kako se leči.

Kako se ispoljava distimija?

Osobe kod kojih se razvila distimija mogu više dana ili nedelja se osećaju dobro - ali većinom se osećaju umorno, neraspoloženo, sebe doživljavaju neostvareno, neadekvatno, uz pad energije i volje, govori doktorka."Simptomi ne ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za veliku depresivnu epizodu u smislu težine i trajanja. Sam poremećaj počinje postepeno, obično u dvadesetim ili tridesetim godina života, ima hroničan tok i češće se javlja kod žena. Ovi pacijenti imaju hronične simptome depresivnosti, mračan i negativan pogled na život. Ovakvo stanje može trajati godinama, osoba ima utisak da stalno upada ili izlazi iz depresije", objašnjava dr Dimitrašković.Distimija se često naziva i "hronično loše raspoloženje" - zato što osobi sa distimijom nedostaje radost, volja, uzbudjenje i zadovoljstvo - a takvo stanje traje dugo.

Glavni simptomi distimije

Glavni simptom distimije je depresivno raspoloženje koje se karakteriše tugom, nelagodnošću i gubitkom interesovanja za uobičajene aktivnosti uz samopotcenjivanje, poteškoće u donošenju odluka i osećaj beznadežnosti, navodi dr Dimitrašković."Depresivno raspoloženje prisutno je veći deo dana i veći broj dana nego što nije prisutno, što se vidi kao subjektivni doživljaj ili je primećeno od strane drugih, tokom najmanje dve godine", objasnila je.Psihijatarka ukazuje i na koji način se distimija razlikuje od depresivnnog poremećaja."Dok depresivni poremećaj karakteriše epizodičan tok, a distimija je hroničan i dugotrajan, tj simptomi će trajati duži vremenski period, a opet su slabijeg intenziteta nego kod pacijenata sa depresijom. Bitno je samo da se razgraniči da simptomi nisu posledica bolesti zavisnosti ili neke telesne bolesti, koji imaju slične simptome a koji dovode do smanjenog funkcionisanja u socijalnim, profesionalnim ili drugim važnim oblastima života", naglašava dr Dimitrašković.

Šta osećaju osobe koje pate od distimije?

Kod ranog pojavljivanja distimije često osobe svoje simptome prihvataju kao način života, a psihijatru se obračaju tek kad postanu disfunkcionalni na porodičnom i poslovnom planu, kaže dr Dimitrašković."Ljudi koji boluju od distimije mogu normalno funkcionisati u društu ali se ove osobe osećaju tužno i nesrećno. Kod njih dominira depresivno raspoloženje odnosno apatija - i to je ono što može ove ljude da socijalno distancira od drugih, sa osećajem bezvrednosti, bezvoljnosti, što postepeno razvija osećaj inferiornosti", opisuje psihijatarka.Osobi sa distimijom se čini se da je za sve kriva, postaje "spora" kako fizički tako i mentalno i to je ono što ih natera da se jave lekaru, dodaje."Osoba je stalno umorna i nema dovoljno energije za svakodnevne životne aktivnosti. Tada postaje teško da se fokusira na jedan određeni posao. Dolazi do pada apetita ili osoba počinje da se prejeda, samim time počinju i telesne tegobe i osoba ulazi u začarani krug", objašnjava doktorka.

Opasnost je kad osoba sa distimijom pokušava svoje stanje smanjiti zloupotrbom psihoaktivnih supstanci, prekomernim konzumiranjem alkohola - jer na duge staze to ne rešava problem a stvara zavisnost."Najteža posledica neotkrivanja distimije je sklonost ka suicidalnim mislima i podsticajima", upozorava Dimitrašković.

Kako se leči distimija?

Distimija je ozbiljna bolest ali se uspešno leči. Kao i kod svih hroničnih bolesti, rane dijagnoze i lečenje mogu smanjiti intenzitet i trajanje simptoma i smanjiti verovatnoću recidiva, kaže dr Mirjana Dimitrašković."Distimija se leči psihoterapijom, medikamentima, kao što su lekovi antidepresivi i kombinacija ove dve terapije. Samim određivanjem tačne dijagnoze kao i uz efikasnu terapiju je već veliki korak da se osoba sa distimijom oseća bolje", ukazuje ona.

Osim terapije i lekova, bitno je se promene navike i počne zdrav način života, kao što je konzumiranje dobro uravnotežene ishrane, redovno vežbanje, izbegavanje alkohola i pušenja, održavanje dobrih odnosa sa bliskim prijateljima i članovima porodice koji pružaju jaku socijalnu podršku."Ove pozitivne navike su bitne u poboljšanju raspoloženja i osećanja blagostanja. Za sve depresivne poremećaje je jako važno napraviti strukturu dana. Psihološki tretman u slučaju distimije je rad na "razbijanju pesimističkih obrazaca razmišljanja, na građenju samopouzdanja, veštinama bolje komunikacije sa drugima, pravljenju realističnih ciljeva i prihvatanju svojih simptoma kao savladivih, sklonih menjanju", kaže dr Dimitrašković.U toku psihoterapije pacijenti uče kako da efikasno prevaziđu svakodnevne negativne osećaje i kako da se bave lošim vlastitim emocijama - a krajnji cilj je da poveća samopouzdanje i nauči da voli sebe, naglašava doktorka.Ako ste depresivni ili depresivni simptomi traju više od dve nedelje, posetite svog lekara ili psihijatra - to je dovoljno kao pokazatelj da vam je potrebna stručna pomoć, poruka je psihijatarke Mirjane Dimitrašković.***Bonus video: Siva pustinjska oaza za lečenje raznih bolesti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortisivapustinjskaoazadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]Skriveni biser prirode u srcu Srbije - vodopad Veliki BukPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTikTokPinterestInstagram