Šta je diskus hernija, koji su uzroci ovog oboljenja kičme i da li je moguće rešiti je se bez operacije - vežbama?
Diskus hernija je jedan od najčeščih problema sa kičmom, a prate ga po pravilu snažni bolovi. Šta je uzrok ovog zdravstvenog problema i kako se može rešiti bez operacije – vežbama, za Nova.rs govori dr Vesna Stefanović.
„Uzroci diskus hernije su pre svega dugotrajno i neumoljivo sedenje. U tom slučaju oštećenje diskusa je postepeno i sporo, pritajeno. Podizanje tereta, nezgodan pokret sa opterećenjem ili bez njega takođe mogu dovesti do povrede. Tada su simptomi nagli i jasniji“, kaže doktorka Stefanović, koja je završila Medicinski fakultet u Beogradu, specijalizirala fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i vodi Specijalističku ordinaciju za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Leđa i vrat.
Naša sagovornica kaže da samo bol u leđima može biti znak oštećenog diskusa, mekih pločica koje su poput amortizera između pršljenova na kičmi.
„Daljim oštećenjem taj bol se širi ka sedalnom delu, kuku, pa ka natkolenici, a onda daljim oštećenjem bude zahvaćena potkolenica i na kraju stopalo. Bol je prvi i jasan znak diskus hernije. Tup je, dubok i provociran najčešće sedenjem ili savijanjem unapred, ali i bol samo u delu kuka ili kolena takođe može značiti diskus herniju. U jakim zapaljenskim stanjima nerva bol je nesnosan, posebno noću, ali traje tako intenzivno nekoliko dana. Češće srećemo pacijente sa hroničnim bolom koji se provocira pokretom“, kaže doktorka.
Za dijagnostiku diskus hernije je važan lekarski pregled i na osnovu testova možete ustanoviti nivo oštećenja diska, kao i intenzitet oštećenja.
„Uglavnom vam magnetna rezonanca nije potrebna za pravljenje plana konzervativnog lecenja diskus hernije. Ukoliko postoje indikacije za hirurško lečenje, onda magnetna rezonanaca ima veliki značaj. Dijagnostiku možete dopuniti elaktromioneurofrafijom. U praksi je veoma retko koristim jer je pregled neprijatan za pacijenta, a nije značajan za određivanje dalje terapije, ali može da pomogne ukoliko niste sigurni da je diskus hernija kriva za upalu išijadičnog nerva.“
Doktorka Stefanović napominje i da je diskalna bolest koja vodi u diskus herniju veoma rasprostanjena.
„Glavni krivac je sedentarni način života. Ukoliko ne reagujemo pri prvoj pojavi bola u leđima, tegobe će se svaki sledeći put pojaviti u intenzivnijem obliku. Osim bola u nozi, pojaviće se neurološki deficit u vidu takozvanog pada stopala, što predstavlja relativnu indikaciju za operativno lečenje. Može se pojaviti gubitak osećaja između nogu ili nemogućnost kontrole mokrenja i defekacije. To su stanja koja pacijenta vode na hirurški sto.“
Diskus hernija je takvo oboljenje da zahteva pristup više specijalista.
„Neurolog, reumatolog, fizijatar i na kraju neurohirurg i spinalni hirurg su specijalisti koji se bave ovim problemom. Neurolog i reumatolog sprovode medikamentozno lečenje, fizijatar deluje lokalno na uzrok tegoba fizikalnim procedurama, pa se tako izbegne sistemsko dejstvo leka, a hirurzi rešavaju problem operativnim tehnikama.“
Ali posledice operativnog lečenja su novonastale nestabilnosti u datom segmentu kičme, kao i promena statike i biomehanike čitavog kičmenog stuba, kaže doktorka Stefanović.
„Zapravo stvaraju se nova mesta za nastanak novih diskus hernija u operisanom segmentu ili udaljenom segmentu kičme. A novija saznanja koja datiraju iz 2000. godine su nam otkrila da pacijenti koji imaju DH imaju oštećenu motornu kontrolu mišića koji se nalaze u tzv. jezgru tela. Multifidid i transverzus abdominis su mišići koje na prvom mestu moramo restituisati. Istraživanja su pokazala da kod ljudi kod kojih bol u leđima traje duže od 73 sata dolazi do inhibicije tih mišića. To znači da slabost mišića dalje produbljava nestabilnost, pa povređivanje, pa zapaljenje i bol… Pacijent ulazi u začarani krug koji ga dovodi do operacije posle niza bolnih ataka.“
Pročitajte još:
A ako se posle prve bolne epizode počne sa treniranjem tih mišića, prekida se dalji razvoj diskus hernije i produbljivanje simptoma.
„Ukoliko pacijent primeni taj način vežbanja nakon prvog ‚ukočenja‘, on više neće imati tegobe sa leđima“, tvrdi doktorka Vesna Stefanović.
Trening multifidnih mišića, kao i transverzusa abdominisa se izvodi pod stručnim nadzorom i kontrolom.
„Pošto je reč o mišićima koji ne proizvode pokret, vežbe se izvode u neutralnoj poziciji karlice i lumbalne kičme. Da bismo odredili i održali neutralnu poziciju karlice, koristimo aparat stabilizator. Pošto je potrebno prethodno prepoznavanje i osvešćenje mišića, nemoguće je ove vežbe izvoditi samostalno ili uz pomoć Jutjuba. One su korisne samo ako ih radite pravilno, u protivnom vaša povreda se može pojačati.“
Naša sagovornica ističe da je tim vežbama moguće u potpunosti povratiti snagu oštećenih mišića, i to tačno na nivou na kojem je došlo do pucanja diskusa. Na taj način se rešava taj biomehanički „nestabilan“ segment kičme.
Sledeći korak, kada se pacijent oslobodi bola, jeste jačanje ostalih abdominalnih i leđnih mišića. Najvažnje je postići balans u snazi tih leđnih i trbušnih mišića.
„Puno je različitih vežbi za jačanje velikih mišićnih grupa, ali pametno je jačati prvo dublje mišićne grupe, pa površnije. Koriste se statičke vežbe i vežbe kojima povećavamo mišićnu izdržljivost i gradimo mišićnu snagu. Izdržaji su divan primer, ali telo mora biti u pravilnoj poziciji pri izvođenju. Ukoliko zglobovi nisu u neutralu, doći će do pojačanja disbalansa mišićnih grupa koji već postoji. Dakle, važan je kvaltet, a ne kvantitet obavljanja vežbi.“
Poseban i najznačajniji zadatak je osvestiti loše držanje, loše prinudne pozicije koje su karakteristične za svakog pojedinca, i to ispraviti, kaže doktorka.
„Ono što je pacijenta dovelo do problema su loše navike u držanju i korišćenju tela. A ukoliko je pacijent u sportu, rezultati lošeg korišćenja tela su još izraženiji.“
I kada pacijenti mogu da očekuju rezultate posle vežbi za diskus herniju?
„Rezultati našeg vežbanja su vidljivi posle drugog ili trećeg časa. Ukoliko je za bol kriva loša pozicija karlice, lumbalne kičme, lopatice, vratne kičme ili glave, dovođenjem tih segmenata u pravu poziciju bol nestaje ili postaje manji. Mi to zovemo kontrola bola“, kaže doktorka Stefanović.
Ona napominje da često diskus hernija koja postoji na magnetnoj rezonanci i nije pravi uzrok bola koji imate i zato je važno da vas lekar pregleda i odgovori na pitanje šta je uzrok vašeg bola.
„Odgovor na to pitanje vodi u plan lečenja i izlečenja. Često je uzrok samo loša pozicija segmenta tela, što generiše bol u ligamentima, tetivama, mišićima…“
Doktorka napominje i da se na kraju bilo kog lečenja diskus hernije mora obnoviti takozvani mišićni mider, inače će vaša bolest napredovati.
Dr Vesna Stefanović poručuje i da je kod segmentne spinalne stabilizacije važno da pacijent bude zainteresovan i aktivno učestvuje u procesu isceljenja, a lekar je tu da mu pomogne na tom putu.
„Rehabilitacija je uspešno završena ukoliko je pacijent obezboljen i ukoliko je njegova statička i dinamička postura izmenjena. A misterioznu i magijsku terapiju koja pomaže svemu i svima treba izbegavati, pre svega, zbog narušavanja zdravlja“, zaključuje naša sagovornica.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar