Dr Bajec: Zašto smo ujutru viši nego uveče i kako se desi diskus hernija

Mi se rađamo sa 33 kičmena pršljena. Neki od njih se tokom života spajaju i u odraslom dobu uglavnom završavamo sa 26: 7 vratnih, 12 grudnih, odnosno torakalnih, 5 slabinskih, odnosno lumbalnih, i sakralna i kokcigealna, odnosno repna kost, unutar kojih su preostali fuzionisani kičmeni pršljenovi.Pored pršljenova, u sklopu strukture kičme nalazi se još i oko 120 mišića, 220 ligamenata i 100 zglobova.Interesantno je, recimo, da je sam kičmeni stub mnogo fleksibilniji nego što ga mi doživljavamo.Tačnije, on nije rigidan, kako mnogi misle, naprotiv, kada bismo odvojili kičmeni stub od tela, mogli bismo da ga savijemo do 2/3 kruga, što u smislu fleksibilnosti uopšte nije malo.Kičmeni pršljenovi su najvećim delom koštane strukture, koje formiraju spinalni kanal. U njemu je smeštena struktura bez koje nema života, a to je kičmena moždina.Između pršljenova se nalazi hrskavica, odnosno pršljenski disk.Interesantno je da su astronauti koji se vrate iz svemira za 3% viši u odnosu na visinu pre odlaska u svemir. To se jednostavno objašnjava odsustvom gravitacije, i "širenjem" hrskavice unutar diska.Isto tako, u jutranjim satima smo viši nego u večernjim, jer se tokom dana od sile zemljine teže hrskavica, plastično rečeno, "suzi".Sama struktura pršljenskog diska je specifična. On se sastoji iz unutrašnjeg, želatinoznog dela, i spoljašnjeg, čvršćeg, koji kao prsten okružuje unutrašnji, želatinozni deo.I upravo je disk mesto, odakle kreću sve muke onih koji imaju čestu degenerativnu bolest kičme, većini dobro poznatu kao discus hernia.Kada prsten diska oslabi, najčešće usled degenerativnih promena izazvanih starenjem, ili usled neke povrede, unutrašnji, želatinozni deo diska doslovno počinje da curi napolje, i da gura spoljašnji prsten, koji dalje vrši pritisak na susedne nerve, odnsni nervne korenove, i za posledicu ima bol, ukočenost, trnjenje, propagaciju bola ka ekstremitetima i sve ostale neprijatne tegobe koje prate diskus herniu.Nažalost, discus hernia nije jedina bolest kičme. Dečje i adolescentno doba može da obeleži skolioza, deformitet kičme, koji je češće prisutan kod devojčica, i koji je inače karakterističan samo za nas sisare.Sam uzrok nastanka skolioze, odnosno šta to dovede da tokom rasta dođe do krivljenja kičme, još uvek nije poznato.Krivine između 20 i 40 stepeni zahtevaju praćenje i konzervativnu terapiju poput proteza i adekvatne fizikalne terapije za skoliozu, dok krivine veće od 40 stepeni uglavnom zahtevaju hirurško lecenje.I kada govorim o lečenju bolesti kičme, neki moj utisak u razgovoru sa pacijentima koji imaju te probleme, jeste osećaj straha, ali i neke vrste „nesnađenosti“, ako tako mogu da je nazovem, za koju sami pacijenti nikako nisu krivi.Jednostavno ne znaju da li njihov problem treba da leči neurohirurg, ili ortoped, ili obe specijalnosti zajedno? Da li su u grupi onih koji treba da imaju fizikalnu terapiju ili ona baš nije indikovana za njih, i može da pogorša stanje? Da li možda neka regenerativna procedura može ili ne može da im pomogne?Mnogo pitanja i nedoumica, ali, još važnije, nažalost, i mnogo lutanja, i gubitka dragocenog vremena dok degenerativni proces napreduje.Pravi pristup u lečenju bolesti kičme je multidisciplinaran, gde će pacijenti svaki savet, dijagnostiku i terapiju dobiti od tima lekara, sastavljenog od različitih specijalnosti, poput neuro i ortopedskih hirurga, fizijatara, fizioterapeuta, analgologa, radiologa, kao i svih ostalih neophodnih da bi lečenje bilo uspešno.***Bonus video: Zdravo misli: O lečenju degenerativnih bolesti kičme - discus hernia, skolioza

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zdravomislioleenjudegenerativnihbolestikimediscusherniaskolioza-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3664325"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram