S dolaskom hladnijeg vremena javljaju se i prehlade, a lekari su otkrili svoje metode kojima ublažavaju simptome.
Poznat scenario s prehladom – prvo se javlja curenje iz nosa, onda možda i kašalj. Nažalost, kad se već pojave simptomi prehlade, nećete je sprečiti, ali možete je ublažiti. Lekari tvrde da pojedine metode mogu da ograniče ozbiljnost i trajanje simptoma.
„Kad primetim prehladu, nastojim da se hidriram i održavam elektrolite“, kaže dr Amet R. Kamat, direktor Odeljenja za operacije sinusa u bolnici White Plains u Njujorku, a prenosi portal Gloria.hr.
Njegova strategija hidratacije uključuje pijenje dovoljno vode (a ponekad i napitaka od elektrolita) i izbegavanje napitaka koji dehidriraju, poput visokih doza kofeina ili alkohola.
„Voda pomaže pri isporuci kiseonika i uklanjanju toksina iz tela. Takođe pomaže u protoku limfe koja je bitna za rad imunološkog sistema“, navodi dr Kamat.
Integrativni lekar iz Njujorka dr Patrik Fratelone pije puno tople tečnosti, posebno biljnih čajeva, kada počne da primećuje simptome prehlade.
Osim što su umirujuće za grlo, tople tečnosti osiguravaju da sluz koju telo proizvodi ne postane previše gusta dok se vaše telo bori protiv virusa.
„Neki od čajeva koje koristim su listovi koprive, ehinacee i zove zbog njihovih antivirusnih svojstava i uz to kašičicu meda zbog svojih antioksidativnih i antimikrobnih svojstava“, rekao je dr Fratelone.
Još jedna metoda dr Fratelonea je grgoljanje slane vode, što može pomoći u smanjenju bola u grlu. U čašu vode stavite 1/4 do 1/2 kašičice kuhinjske soli i grgoljajte kako biste ublažili oticanje i iritaciju. Ispljunite sadržaj kad završite.
Dr Fratelone takođe uzima pastile od cinka svakih šest sati, što je praksa za koju se smatra da pomaže u smanjenju ozbiljnosti i trajanja prehlade blokiranjem replikacije rinovirusa, virusa koji je kriv za mnoge prehlade, prema studiji iz 2017. objavljenoj u časopisu JRSM Open.
Cink pomaže imunološkom sistemu u borbi protiv bakterija i virusa, a premazi koje cinkove pastile ostavljaju na jeziku i grlu mogu biti ono što otežava kretanje rinovirusa u sluznici.
U noći kad oseti prehladu, doktorka hitne medicinske pomoći dr Darija Long Džilspi pobrine se da ode u krevet sat ili dva ranije.
„Kad ste neispavani, vaš imunološki sistem postaje osetljiviji na infekcije“, kaže ona.
Uz to, u blizini ima nesteroidni protivupalni lek u slučaju bilo kakvih telesnih bolova ili groznice koji mogu uticati na kvalitet njenog sna.
„Količina sna može varirati među različitim ljudima, ali generalno, pokušavam da dobijem barem sedam do osam sati kad počnem da se osećam loše. Kvalitetan san može da poboljša proizvodnju antitela i funkciju T ćelija koje se bore protiv virusa“, objasnio je dr Kamat.
San smanjuje proizvodnju hormona stresa i proupalne molekule, dodaje, što bi trebalo da omogući bolju imunološku funkciju.
Pročitajte još:
Kad dr Kamat počne da oseća nazalne simptome, ispere sinuse dva puta dnevno.
„Ispiranje takođe pomaže u smanjenju viskoznosti sluzi, omogućujući vašem telu da ga brže očisti“, navodi on i kaže da obično bira fiziološki rastvor.
Samo pazite da nakon toga ne izlazite napolje na hladno.
„Dodatno radim na upravljanju stresom tokom vremena koje provodim van posla, kroz dnevne meditacije i vežbe, uz održavanje dobre hidratacije. Pokušavam da vežbam umereno jer to obično pomaže kod simptoma curenja iz nosa, zapušenog nosa i bola u grlu“, rekao je dr Kamat.
Sve dok su vam simptomi prehlade iznad vrata, dakle zahvataju većinom grlo, usta i nos, blaga do umerena vežba može pomoći. Samo svakako smanjite dužinu i intenzitet svojih uobičajenih vežbi i slušajte svoje telo kada je vreme da prekinete ili potpuno preskočite vežbu, navode iz Mejo klinike.
Dr Kunjana Mavunda, pedijatrijska pulmološkinja na Floridi, koristi pročišćavač vazduha kao oblik prevencije i olakšavanja simptoma prehlade.
„Kvalitet vazduha koji udišemo utiče na zdravlje disajnih puteva. Zagađen vazduh, bilo da se radi o spolajšnjem ili unutrašnjem, tj. kućnom, može da ošteti zaštitnu oblogu disajnih puteva“, ističe ona.
To olakšava put respiratornim infekcijama, dodaje ona, jer tada virus ili bakterije mogu lakše da prodru u disajne putove.
To znači izbegavati ili ograničiti šećer, uneti dovoljno vlakana i vitamina C kad osetite prehladu.
„Jedem dosta agruma, a ponekad i dodam limun u vodu“, kaže dr Kamat.
Uz agrume, unosi i kelj, brokoli, crveni luk, batat, tikvice i mahunarke zbog svojih antioksidativnih učinaka.
Isto tako, povećava unos žitarica jer su bogate vlaknima koje se zovu beta-glukani, a povezana su s imunološkom funkcijom, navodi International Journal of Molecular Sciences.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar