U ovo doba godine spajaju se polako i alergije na polene, i prehlade, i virusi, pa smo sa dr Draganom Miljkovićem, specijalistom opšte medicine, proverili kako izgleda kalendar sezonskih zdravstvenih tegoba, kako da te tegobe prepoznamo, ali i kako da ih predupredimo.
„Kalendar alergena kaže da u Srbiji u septembru i oktobru najviše cvetaju korovi. Pritom, kopriva najviše cveta u avgustu, ali u septembru. Tu su i muška bokvica, konoplja, pelini, kiselica. Njihov polen pravi probleme u septembru, a pik je krajem ovog meseca, s tim što neki poleni traju i do kraja oktobra“, kaže dr Miljković.
Naš sagovornik priča i na osnovu kojih simptoma možemo da prepoznamo alergiju an polene, odnosno daje razlikujemo u odnosu na druge boljke.
„One koje muči ambrozija peku i suze oči, javlja im se grebanje u nosu i curi bela vodica, a u grlu se javlja osećaj kao da je dlaka u ždrelu, grebucka, pa smeta. Takođe, ujutru se javlja kijanje i izbacivanje sekreta.“
Doktor kaže i da se mnogi pacijenti javljaju u ovo doba godine sa tim simptomima.
„Preporuka su sprejevi za nos novije generacije, kao i antihistaminici. Ako se terapija uzima redovno i na vreme, tegobe se znatno ublažavaju i prolaznog su karaktera.“
Doktor napominje i da oni koji se pate sa alergijom na ambroziju treba da pripaze kako spavaju noću.
„Ne treba da tokom noći i pred zoru otvaraju prozore od spavaće sobe jer je tada ambrozija najaktivnija i ulazi spolja“, napominje dr Miljković.
On ima savet i za one koji bi u prirodu za vikend, a muči ih alergija.
„U četvrtak i petak treba da uzmu terapiju, sprej i antihistaminik, da bi se izvršila desenzibilizacija, pa da onda u subotu i nedelju mogu da budu u prirodi sa svim tim biljkama koje im inače smetaju.“
Prehladu izazivaju adenovirusi, posebno kad je hladnije vreme, te doktor Miljković kaže da sezonu ove boljke možemo da očekujemo od početka oktobra, pa sve do kraja zime, do aprila.
Što se simptoma tiče, od aleregije se prehlada razlikuje jer tu nema kijanja.
„Nema kijavice, već curi nos. Takođe, za prehladu je karakteristična temperatura, koje pritom kod alergije nema, kao i žuti sekret.“
Doktor napominje da na sezonu prehlade utiču i deca.
„Ona donose te adenoviruse s mora u razrede, pa se uskoro polako očekuje i sezona prehlade.“
Pročitajte još:
Da li će s hladnijim vremenom stići i H1N1, ptičji ili neki drugi grip, pitanje je, ali doktor kaže da se svakako treba spremati za sezonu gripa i da je vakcina najbolja odbrana.
„Od polovine oktobra možemo da očekujemo pripremu za grip, pa sve do kraja zime. Dobra vest je da pored postojećih vakcina koje se svake godine modifikuju, i Moderna planira kombinovanu vakcinu koja će štititi i od kovida i od gripa.“
Što se simptoma gripa tiče, doktor kaže da počinje kao blaga respiratorna infekcija, ali da je teško sasvim razlikovati grip od prehlade. Zato je najbolje vakcinisati se da bi se makar ta jedna sezonska boljka u startu eliminisala.
Doktor Miljković kaže da stomačnih virusa sada skoro da nema jer su karakteristični za more i letnju sezonu.
„Simptomi su mučnina, povraćanje, dijareja, s tim što sada svega toga skoro da nema jer je sve manje onih koji idu na more.“
A da bismo sprečili ili makar umanjili sve ove zdavstvene tegobe koje nam prete u ovo doba godine, najbolje je misliti unapred i – uvek.
„Zdrav život je najbolja preventiva za sve, a to znači – tri obroka dnevno, tj. doručak, ručak i večera, kao i osam sati sna, odnosno spavanje od 23 h do sedam jutru jer se tako najbolje resetujemo“, zaključuje dr Miljković.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare