Analiza 50.000 ljudi: Rizici koji vas čekaju posle kovida

O rezultatima ovog velikog istraživanja na Fejsbuku je pisao srpski naučnik Vladica Veličković, istraživač na Univerzitetu za zdravstvene nauke, medicinsku informatiku i tehnologiju u Tirolu, kao i asistent na Harvard T. Čan školi za javno zdravlje.Veličković je izdvojio sledeće zaključke istraživanja."Stalno govorimo o mortalitetu, ali do sada smo imali ograničene podatke o tome šta se dešava sa rekonvalescentima nakon hospitalizacije od kovida 19.Sto četrdeset dana posle hospitalizacije od kovida 19 posledice po rekonvalescente su sledeće: 30 odsto je imalo ponovnu hospitalizaciju - četiri puta više od populacije koja nije bolovala od kovida 19. Jedna od deset osoba je preminula - osam puta više od populacije koja nije bolovala od kovida 19.Respiratorne bolesti, dijabetes i kardiovaskularne bolesti su visoko signifikantno učestalije kod kovid 19 rekonvalescenata u poređenju sa kontrolnom grupom. Ovaj rizik nije ograničen samo na stariju populaciju, iako jeste veći kod starije nego kod mlađe populacije, kao što je veći kod migranata u odnosu na belu evropsku populaciju", izdvojio je naučnik.Naglasio je i da Britanija može da uradi ovakve analize jer ima baze podataka u koji je unos podataka o svakom pojedinačnom pacijentu - preciznih dijagnoza i svih dijagnostičkih/terapijskih procedura - zakonska obaveza za sve bolnice."Za to je potrebno izgraditi sistem i edukovan kadar koji radi analitiku i kliničko kodiranje na nivou svake pojedinačne bolnice", napisao je Veličković.Šansa da dobijete prvi srčani udar bez prethodne istorije kardiovaskularne bolesti je pet puta veća kod onih koji su preležali kovid, napisao je molekularni biolog i neurobiolog dr Miloš Babić u grupi "Nauka u Srbiji", komentarišući ovo istraživanje. Šansa za novonastalu respiratornu bolest, poput astme ili bronhitisa, kod ljudi koji su imali kovid 19 veća je za čak 27 puta u poređenju sa onima koji nisu preležali infekciju.

Ovo je bila velika, dobro osmišljena studija koja je koristila desetogodišnje istorijske kliničke zapise kako bi se osobe sa kovidom 19 pravilno uporedile sa kontrolnom grupom."Naši nalazi sugerišu da dijagnoza, lečenje i prevencija post-kovid sindroma zahtevaju integrisani pristup, a ne lečenje posebnih organa ili bolesti", pišu autori.Napisali su i da je potrebno hitno istraživanje da bi se razumeli faktori rizika za post-kovid sindrom kako bi se lečenje moglo bolje usmeriti na demografski i klinički rizične populacije.***Bonus video:https://youtu.be/S6SBT8u-VVoPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram