Gde sve u inostranstvu važi zdravstvena knjižica Srbije i šta to tačno znači

Letovanje na prvu pomisao jeste plaža, sunce, talasi, pesak, uživancija. Ali zdravstveniu problemi nažalost ne dešavaju se samo kad smo kod kuće već i kad odemo na more ili generalno otputujemo negde.

Dobra stvar u svemu je što srpska zdravstvena knjižica važi u određenim zemljama u inostranstvu mada to mnogi ne znaju, a malo je poznato i šta to konkretno znači.

Objašnjenje smo zatražili od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji nam je izašao u susret i dao objašnjenje o tome kako izgleda ta procedura, koja je nepohodna dokumentacija, koje su pogodnosti, koje zdravstvene usluge su građanima u tom slučaju omogućene, kao i šta treba znati o eventualnom plaćanju troškova i refundaciji.

Zdravstveno osiguranje

Za početak iz RFZO navode da Srbija ima bilateralni ugovor o socijalnom osiguranju sa više država koji obuhvata i oblast zdravstvenog osiguranja. U pitanju su Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Holandija, Italija, Luksemburg, Mađarska, Severna Makedonija, Nemačka, Rumunija, Slovačka, Francuska, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Slovenija, Turska, Tunis, Poljska, Velika Britanija, kanadska provincija Kvebek, Danska, Norveška i Švedska.

U tim državama osiguranici iz Srbije imaju pravo na besplatnu hitnu medicinsku pomoć kako bi se otklonila neposredna opasnost po život i zdravlje osiguranih lica. A da bi se ta pogodnost za srpske turiste i ostvarila, treba proći određenu proceduru.

„Da bi za vreme boravka u inostranstvu mogli da koriste pravo na hitnu medicinsku pomoć o trošku RFZO, osiguranici pre polaska na put treba da dobiju mišljenje izabranog lekara kojim dokazuju da ne boluju i da u poslednjih 12 meseci nisu bolovali od akutnih ili hroničnih bolesti za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da nisu u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje i hospitalizaciju, uključujući i druge zdravstvene usluge“, navode iz RFZO za Nova.rs.

Dakle, prvi korak je da od lekara dobijete potvrdu da ne bolujete od neke bolesti za koju je potrebno duže lečenje. Obrazac potvrde o zdravstvenom stanju koji popunjava izabrani lekar možete preuzeti na sajtu RFZO.

Drugi korak je da to mišljenje lekara i važeću zdravstvenu knjižicu dostavite nadležnoj filijali RFZO da biste dobili potvrdu koju nosite sa sobom na put.

Potvrda važi 90 dana

„Ta filijala RFZO vam izdaje potvrdu (dvojezični obrazac) sa kojom idete na put i koja važi 90 dana. Potvrda važi za turističko putovanje, službeni put, kada je osiguranik upućen od poslodavca na stručno usavršavanje ili specijalizaciju, na školovanje ili kada putuje na školovanje ili stručno usavršavanje koje finansira sopstvenim sredstvima. Potvrda ne pokriva ciljano lečenje u inostranstvu.“

Ispostavlja se da nije samo letovanje pokriveno ovim sporazumom, kako mnogi misle, već i sva putovanja generalno, osim konkretnog lečenja u inostranstvu.

Tu potvrdu je neophodno predati nadležnom licu u slučaju zdravstvenog problema.

Kako kažu iz RFZO, ako se desi hitan medicinski slučaj, potvrdu koju ste dobili u Srbiji (dvojezični obrazac) dajete nosiocu inostranog zdravstvenog osiguranja u mestu boravka, tj. državnoj zdravstvenoj ustanovi u zemlji u koju ste otputovali. Privatne zdravstvene ustanove u inostranstvu ovim sporazumom nisu obuhvaćene.

„U toj državnoj zdravstvenoj ustanovi u inistranstvu će vam izdati dokument na osnovu kojeg imate pravo na hitnu medicinsku pomoć u ustanovama iz sistema javnog zdravlja države u kojoj boravite. Osiguranik RFZO eventualno plaća participaciju pod istim uslovima kao i osiguranici države u kojoj boravi.“

Iz RFZO dodaju da je za osiguranike koji putuju u Poljsku i Veliku Britaniju potrebna samo zdravstvena knjižica i putna isprava. Osiguranici koji putuju u Dansku, Norvešku i Švedsku sami plaćaju troškove pruženih usluga, uz važeću zdravstvenu knjižćicu i putnu ispravu, a plaćene iznose refundira im matično osiguranje uz prateću dokumentaciju.

U slučaju da pre puta niste pribavili potvrdu i hitne zdravstvene usluge u inostranstvu vam budu naplaćene, možete da po povratku u zemlju direkciji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje podnesete zahtev za naknadu troškova. Uz zahtev za naknadu troškova potrebno je priložiti fotokopiju medicinske dokumentacije iz zdravstvene ustanove u kojoj su pružene zdravstvene usluge, kao i originalni račun, tj. dokaz da su zdravstvene usluge plaćene .

Dobra stvar u svemu je da osiguranici RFZO imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć o trošku RFZO i u državama sa kojima Srbija nema sporazum o socijalnom osiguranju, ali je u tom slučaju potrebno da, uz potvrdu pribavljenu pre odlaska na put, sami plate troškove pružene medicinske usluge, a po povratku u zemlju podnesu RFZO-u zahtev za naknadu troškova, uz prilaganje originalne računske i medicinske dokumentacije.

„Tokom 2023. godine RFZO je izdao 61.172 potvrdu o pravu na korišćenje zdravstvene zaštite u državama sa kojima postoji ugovor i 4.952 obrasca OZ-12 za države sa kojima Srbija nije zaklučila ugovor o socijalnom osiguranju ili taj ugovor ne obuhvata oblast zdravstvenog osiguranja.“

Takođe, RFZO svojim osiguranicima pruža mogućnost da po komercijalnim uslovima kupe putno osiguranje za ceo svet. To je moguće uraditi elektronski, popunjavanjem obrasca na sajtu RFZO ili odlaskom u najbližu filijalu.

„U ovom slučaju osiguranik plaća za pruženu hitnu i neodložnu medicinsku pomoć za vreme boravka u inostranstvu, a RFZO mu po povratku refundira troškove do iznosa od najviše 15.000 evra.“