Videla sam evropsku prestonicu kulture za praznike i šljašteći Beograd na vodi ne može da se meri sa tim

Bad Išl je gradić u gornjoj Austriji, u dolini reke Išl i uokviren Alpima. Po istorijskim stranicama videćete da je najpoznatiji po činjenici da je upravo tu, u svojoj letnjoj rezidenciji dobijenoj na venčani poklon, habsburški car Franc Jozef potpisao objavu rata protiv Srbije. Franc Jozef i njegova carica Sisi i dalje su prisutni – kroz priče turističkih vodiča, obilazak Carske vile kao glavne turističke atrakcije, ali i suvenire, ukrase, modne detalje, pa i kozmetičke proizvode prezentovane na božićnom sajmu.

Na ovoj turi videli smo kako se prave poznati Bitner (Bittner) šeširi od vune i zečije dlake, koje je nosio sam car, a nas sad predstavnik pete generacije Bitnera provodi kroz manufakturu; videli smo mesto gde je Franc Jozef prvi put sreo Sisi i zaljubio se za ceo život; videli smo i tu raskošnu vilu na uzvišenju u kojoj su delili život, zatrpanu njegovim lovačkim trofejima i njenim pokušajima iskakanja iz ustaljenih modela Habzburške monarhije…

A onda smo videli skromno ukrašen centar grada. Market gde se prodaju novogodišnji ukrasi od drveta, domaći medenjaci i kobasice, prirodni kozmetički preparati… Mali punkt gde se ljudi okupljaju uz kuvano vino.

*

*

*

*

*

Otišli smo u parohijsku crkvicu na Božićni koncert, kad smo izašli, ulice su bile tako tihe. Pritom, već u 18 sati nijedna prodavnica ne radi, uopšte nema tog konzumerističkog momenta koji te na prazničnu atmosferu navlači da kupuješ gluposti koje ti verovatno nisu potrebne, a pogledajte kakve su cene tamo. Praznik je tu i sad, sa dragim ljudima i u prijatnoj atmosferi.

To je bio tek prvi od božićnih marketa koje smo obišli u ovom krugu - i nijedan ne liči na šljašteću Zimsku bajku Beograda na vodi. Neuporedivo su lepši, topliji i udobniji.

Sunčan dan na Aterskom jezeru

Jezero Aterze (Attersee) najveće je u ovoj oblasti. Usput smo čuli da ih ima 76 i, što zvuči neverovatno, u svim je pijeća voda. U mestu Štajnbah (Steinbach) smo ušli u kućicu u kojoj je Gustav Maler komponovao svoju Drugu simfoniju gledajući u jezero, a u Šroflingu (Schröfling) smo bukvalno prošetali kroz slike Gustava Klimta. Čak smo i ručali u gostionici koju je ovekovečio na jednoj od svojih slika.

Ali božićni sajam uz jezero, po tom sunčanom danu, definitivno je bio drugačiji od svega što sam ranije viđala po Austriji.

Sve vreme u pozadini ide božićna muzika, jelkice se zelene, ali sunce je u punom sjaju, ogleda se u jezeru i imaš utisak kao da si na nekom festivalu na obali mora.

Doduše, po tlu je posuta slama, po tezgama izloženi ručni radovi od drveta, a tu je i svetlosna instalacija s četiri svećice – svaka se pali u novoj nedelji adventa.

Planinski božićni sajam

Totalno je drugačija atmosfera kad odes na planinski božićni sajam, u Gozau (Gosau).

Nismo bili baš oduševljeni kad smo krenuli na mini uspon u kojem smo iz magle te doline kretali ka sunčanim vrhovima, ali pogled koji smo tad bacilli na naselje – vredeo je svakog ledenog uzdaha usput gde ne znaš da li si preteo s natrontavanjem ili je ipak trebalo da poneseš još neki džemperić.

Obišli smo i jedno od tih prelepo fotogeničnih jezera Gozau, oko kojeg je sve ledeno, ali pogled odmara dušu.

Ugrejali smo se na sajmu koji, iako okružen brdima, šumom i potocima – lampicama i mirisima kuvanog vina i punča daje osećaj topline.

Neočekivano je mali s obzirom na broj parkiranih vozila, tu “usred ničega”.

Međutim izgleda da ljudi iz kraja posetu kombinuju sa šetnjom po prirodi, koja jeste prava zimska idila u ovo doba.

Božićni sajam u samom centru Austrije

U mestu Bad Aussee nalazi se kamen koji označava središte Austrije. Odmah pored je božićni sajam, koji takođe ne uključuje patriotske tunele i zlatne lavirinte, već je to nekoliko tezgi gde možeš uzmeš nešto toplo i slatko i popričaš s ljudima. Mirno je i tiho, ništa ne šljašti, ne trešti, niko ne viče, niko nije nervozan.

I nekako na startu već praviš paralelu s našim novogodišnjim dekoracijama koje ili su one preplaćene i već istrošene od prošlih godina ili "Dubai s Ali expressa". I vidiš jasnu razliku.

Nema tamo spektakla, dekoracija se svodi na prirodne materijale i žute svećice. Nema ni nekog šopinga, džinovskih novogodišnjih jelki, šljokica, reklama... Ljudi tu zapravo dolaze da se druže i uživaju, da im bude toplo i prijatno, da u miru dočekaju Novu godinu. Valjda to i jeste poenta.