Tajne jahti s crnogorskog primorja

„Na jahti, kao mornar, radim tek dva meseca, počeo sam ovog leta i oduševljen sam. Iako ima mnogo posla oko velikog plovila kao što je ovaj na kojem sam ja. Moj posao je održavanje plovila, pristajanje, vezivanje broda i sidrenje. Na jahti radi nas četvoro, kapetan, hostesa, kuvarica i ja, mornar. Ovo je najlepši posao na svetu, em uživam dok ga radim, em kad završimo sa obavezama čekaju nas najlepši prizori na moru, najukusnija hrana i piće, jer na jahti je sve kvalitetno i skupoceno“ priča za Nova.rs Luka Erac (23), iz Beograda, koji se od šeste godine bavi jedrenjem, a ovo leto provodi radno, na jednoj luksuznoj jahti, usidrenoj u Budvi, gde dnevni vez košta i do 2.000, a nedeljni i preko 10.000 evra.

Dokaz da za uživanje na raskošnom brodu, vrednom više miliona evra, nije neophodno biti iz sveta bogatih, upravo su ljudi koji na njima rade.„Isplovljavali smo uglavnom po Jadranu, nismo izlazili iz Boke. Na pučini smo dosad ostajali najviše tri dana. Planiramo duži put u Dalmaciju, a kasnije i u Grčku, Italiju. Kada završimo sa obavezama popijemo kafu na palubi, pogled nam se gubi negde na pučini, i to je pravo uživanje, posebno pred zalazak sunca. Stignemo i mi koji radimo da pojedemo losose, tune, da popijemo skupo vino. Osetio sam bar na kašičicu, kako izgleda život ljudi čije se bogatstvo meri u milionima“ kaže Luka, koji planira da ostane u Crnoj Gori do kraja leta, sve dok ne dobije skipersku licencu.„Samo sa tom licencom ću jednog dana moći da budem kapetan jahte“ sa osmehom na licu, ističe Luka.

Na jahtama na primorju su uglavnom, naglašava, porodični ljudi.„Ovde ima najviše porodičnih ljudi koji nisu za žurke i partijanja po čitavu noć. Oni dovedu članove porodice, najbliže prijatelje i organizuju večere, druženja, ali sve je to vrlo svedeno i pristojno. Naravno ima i onih drugih, ali sa njima, na sreću, nisam imao kontakta.“

Lukin kolega, sa jedne od jahti iz komšiluka, pet godina je u ovom poslu i kaže da ga uprkos velikim žrtvama, ne bi menjao ni za šta na svetu.„Radim pet godina na istoj jahti. Ovo je jedan od najlepših poslova na svetu, ali je istovremeno i izuzetno težak. Iziskuje 24-časovni angažman i traži veliku žrtvu. Ljudi koji rade na luksuznom brodu, tu i jedu, spavaju, provode svoje slobodne vreme, jer se ne isplati izlaziti na obalu. Kuća ne postoji. Ljudi koji žele normalne porodice ovako nešto će teško raditi. Sa druge strane, naša primanja su daleko iznad proseka, ali to je cena gubljenja privatnog života“ kaže jedan od mornara sa jahte, koji je zamolio da ostane anoniman.

Jahta je kuća na vodi, i više od toga.„Mora biti, pre svega, izuzetno čista. Vlasnici jahti, naročito ako su privatne, su veoma strogi i zahtevaju disciplinu i vredan rad za koji daju dosta para. Ni na jednom staklu ili lakiranoj površini, ne sme da se vidi ni otisak prsta, a kamoli šta drugo. Oni kad su na jahti, ne mrdaju sa nje, ponekad izađu na obalu da večeraju, ali uglavnom su na vodi. Na jahti imaju sve. Tu su spavaće sobe, dnevni boravak, kuhinja, trpezarija, kupatila, a sve terase su sa pogledom na more“ uz osmeh priča naš sagovornik.

Van sezone mornari imaju radno vreme, a tokom leta su neprekidno na vodi.„Cele godine imamo posla. Van sezone radimo pripreme za sledeću sezonu. Više od pola života bavio sam se prodajom. Nakon studija u Beogradu otvorio sam svoju firmu, a onda se se vratio u Crnu Goru, gde sam bio direktor u jednoj velikoj kompaniji, koja se bavi nautikom. Potom sam došao na jahtu da vidim kako to izgleda, uživo. Mislim da je dovoljno da kažem, da sam ovde ostao pet godina. Nikad se više nisam vratio u kancelariju. Niti ću. Posao je predivan u smislu fizičke aktivacije i psihičke relaksacije. Samo mi je teško što ne viđam ženu i ćerku onoliko koliko bih želeo“ priča ovaj mornar.

Dok smo na moru, kaže, radimo, ali kad završe sa obavezama, počinje zabava.„Stignemo i da se opustimo i okupamo na otvorenom moru, uživamo u najlepšoj hrani i piću. Način na koji posada provodi vreme na jahti, zavisi od vlasnika. Ako je vlasnik normalna osoba i shvata posadu kao svoju porodicu, jer sa njima provodi mnogo vremena, nekad i po dva ili tri meseca na moru, onda se normalno ponaša i dozvoljava da i posada uživa na brodu. Oni sa vlasnicma plivaju, ostaju na luksuznim zabavama, večerama i slično. Opet, ima i mnogo namćora, koji su toliko strogi da posadu neće da vide na palubi, a zahtevaju da im sve bude spremno, hrana, piće, sve pod konac. Žele da imaju osećaj da su sami. Samo da članovi posade budu nevidljivi. Takvih se treba čuvati. Oni su potpuna katastrofa“.Na jahtama se jede najbolja, najkvalitetnija hrana i pije najskupocenije piće, priča on.„Ovde prepričavamo slučaj kada su neki stranci, njih šestoro, iznajmili jahtu na sedam dana. Kupili su vina u vrednosti od 120.000 evra, a u pitanju su bile samo četiri flaše. To je bilo na jednoj mega jahti, ovde u Crnoj Gori. U odnosu na cenu iznajmljivanja tog broda, cena vina za njih je bila smešna. Jahtaši koji letuju u Crnoj Gori, ali i u Hrvatskoj, se inače veoma lepo druže. Vesele se i ne rade ništa drugo, nego neki ljudi u kafani, uz možda malo skuplji escajg dok jedu i čaše od kristala kad se nešto popije. Svi se sidre na istim mestima i često su u prijateljskim odnosima. To su pametni ljudi, koji najviše razmišljaju o biznisu. Razmenjuju ideje, sklapaju i brakove, putuju, uživaju. Život na jahtama je baš onako kako ga ljudi zamišljaju, osim da sve ovde vrvi od droge i prostitiucije. Nije to baš tako. Ima verovatno jahti na kojima se organizuju i takvi provodi, ali oni isplove na pučinu, pa ih niko ne vidi i ne čuje. I nas to ne zanima“ priča naš sagovornik i naglašava da, i da ima milione evra ušteđevine, nikad ne bi kupio jahtu - samo jedrilicu.„To je nešto najlepše što morem plovi“.***Bonus video: Prirodne lepote Crne Gore

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortilepotecrnegoreamplatf-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram