0
Stop zlatiborizaciji Tare.
Nedavno je pokrenuta peticija Stop zlatiborizaciji Tare. Ideja je da se zaustavi predlog odluke Opštine Bajina Bašta o pretvaranju i prenameni parcela pašnjaka, livada i šuma Nacionalnog parka Tara u građevinsko zemljište.
Naime, Opština Bajina Bašta je predložila novi regulacioni plan za lokaciju u srcu Nacionalnog parka Tara, Račanska šljivovica, kojom se njen najlepši deo, oko 70 hektara, prenamenjuje u građevinsko zemljište. Na taj način se legalizuje postojeća divlja gradnja i otvara put zlatiborizaciji Tare, sa rasparčavanjem parcela, predavanjem pašnjaka i šuma na milost i nemilost investitorima – bez ikakvog ozbiljnog razmatranja kanalizacije i saobraćajne infrastrukture, uz trajnu devastaciju najlepših krajolika, kažu na sajtu Kreni promeni gde je objavljena peticija.
I oni koji jesu Taru do sada upoznali i oni koji možda nisu, svakako treba da razmisle o poseti ovoj planinskoj lepotici, makar dok ne počne da liči da centar Zlatibora.
Jezero Zaovine nastalo je na reci Rzav, a krase ga brojni zalivi, modrozelena boja vode i guste četinarske šume na obali. Spada u jedno od najlepših jezera u Srbiji, a nastalo je veštačkim putem, kada je tok Belog Rzava pregrađen branama kod vrha Kik (950 metara nadmorske visine). Najveća dubina ovog jezera je oko 110 metara, a pri najvišem vodostaju površina jezera se nalazi na nadmorskoj visini od 881,5 metara.
Predstavlja akumulaciju reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, sa kojom je povezano vertikanlim cevovodom. U slučaju niskog vodostaja reke Drine, jezero se prazni i pokreće turbine hidroelektrane, dok se u slučaju viška vode i poplavnih talasa, voda pumpa nazad. U skladu sa tim, nivo vode u Zaovinskom jezeru je krajnje promenljiv, stoga plaža nije naročito uređena, ali je uprkos tome plivanje u ovom planinskom jezeru leti pravi užitak.
Pročitajte još:
Jedan od najpoznatijih i najlepših vidikovaca u Srbiji je Banjska stena. Impresivni kanjon Drine može se najbolje sagledati sa ovog vidikovca. Ovaj vidikovac je postao i zaštitni znak Tare. Ovaj epitet su mu dali brojni turisti – kažu da čak 95 odsto gostiju koji dođu na Taru makar jedan dan posete ovaj vidikovac.
Do vidikovca se dolazi pešačkom stazom koja je uređena i dužine je oko sedam kilometara. Skoro do lokacije može se doći i automobilom, ali jedan deo morate proći pešice. Staza kreće od centra Mitrovca na Tari.
Takođe, sa ovog vidikovca pruža se veličanstven pogled na susednu Bosnu i Hercegovinu koja se nalazi sa druge strane Drine i jezera Perućac.
Naziv vidikovca Banjska stena zapravo potiče od naziva Banjskog vrela koje izbija u podnožju vidikovca
Tepih livada je prirodni fenomen smešten na samo 500 metara od Mitrovca na Tari. Dobila je ime po mekom zemljištu koje se ugiba pri šetnji po njemu. Ovaj fenomen je prava atrakcija za sve turiste koji dolaze na Taru.
Tajna Tepih livade je zadržavanje površinske vode u zemljištu gde se stvara poseban osećaj mekog zemljišta. Dodatnu mekoću tla stvara i onemogućeno raspadanje biljnih ostataka zbog nedostataka kiseonika i viška vode, kao i niske temperature. Jaka vlažnost dodatno je pogodna za mahovine koje ovu livadu čine još vazdušastijom.
A pošto je ova prirodna atrakcija vrlo retka u našoj zemlji i značajna, hodanje po njoj je ograničeno.
Stećci su deo tradicije izrade nadgrobnih spomenika koji su karakteristični za Balkan. U blizini Perućca nalazi se lokalitet Mramorje koji je najveća nekropola sa stećcima u Srbiji. Mramorje, sa svoje dve nekropole iz 14. i 15. veka, pod zaštitom je Uneska.
Ova specifična grupa spomenika je važna turistička atrakcija Tare i cele Srbije. Dve nekropole su na međusobnoj udaljenosti od 500 metara tako da se vode kao jedan lokalitet. U prvoj se nalazi 33 stećka poređanih u nekoliko redova. Stećci su ukrašeni motivima luka i strele, mačeva i krugova.
Na drugom groblju, takođe u tri, četiri reda, nalazi se 35 stećaka koji su nepravilnijeg oblika u odnosu na prvu grupu. Među njima se ističu tri stećka koji su ukrašeni polumesecima na reljefnoj površini.
Drvengrad na Mećavniku je napravljen kao mini-naselje od drveta i sadrži sve što je potrebno za uživanje turista – hotel, bazen, bioskop, uz fenomenalnu okolinu koja verno imitira nekadašnje drvene kuće koje su ustupile mesto novim materijalima i modernim tehnikama gradnje.
Ako se nađete u ovom kraju, produžite i do čuvene Šarganske osmice, a posetite i prelep vodopad na Jatarama.
Kućica na Drini je simbol Bajine Bašte, ali možda i simbol borbe čoveka sa nepredvidivom Drinom.
Podignuta je pre 30 godina na steni nasred reke, a Drina ju je za to vreme nekoliko puta rušila. Vredni meštani su je uporno zidali iznova i vraćali je na mesto.
U časopisu „Nacionalna geografija“ 2012. godine fotografija ove kućice j proglašena za fotografiju meseca avgusta. Tada je kućica na Drini postala prava svetska atrakcija, pa joj je 2013. godine i engleski „Daily Mail“ posvetio članak.
*
Što se tiče smeštaja na Tari, tri noćenja s doručkom za dvoje u hotelu sa tri zvezdice u podnožju planine koštaju oko 160 evra.
U hotelu sa tri zvezdice na planini polupansion u dvokrevetnoj sobi po osobi košta 4.000 dinara dnevno.
S druge strane, drvena koliba na Tari za tri osobe košta nešto manje od 50 evra po noći, dok luks moderna vikendica za četvoro košta oko 180 evra po noći.
BONUS VIDEO: Nacionalni parkovi u Srbiji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
