Najjače fore koje možeš da naučiš od srpskih penzionera na moru

Već godinama letujem "penzionerski", konstatuju moji prijatelji. Nemaju ni pojma koliko su u pravu - evo šta sam naučila od penzionera koje sam proteklih godina sretala na grčkim plažama.

Dva letovanja po ceni jednog

Dok mi stalno vagamo s odmorima i parama tempirajući letovanje, srpski penzioneri provalili su najjaču šemu za letovanje - idu dvaput na more po ceni jednog prosečnog letovanja. Naravno, u vansezonskim terminima, autobusom, u apartmanski smeštaj u Grčkoj, pa šta im fali?„Uvek idem na isto mesto u Grčkoj, sad sam uplatila za početak juna, a planiram i da se vratim krajem septembra. Sad je divno dok nema mnogo ljudi, more je čisto, a u septembru je voda neverovatno topla. Prošle godine smo se kupali i početkom oktobra“, poverila mi je jedna profesorka u penziji koju sam upoznala prošlog juna u Pargi. Tog sistema se, kaže, drži već osam godina i planira da nastavi sve dok može da putuje autobusom.Iste godine isprobala sam recept, koristeći u junu preostali deo starog odmora, a krajem septembra deo novog i - oba puta je bilo sjajno. Nije bilo gužve, sunce nije pržilo kao u julu i avgustu, a more je bilo super za plivanje. Da ne podsećam da su aranžmani zajedno ispali jeftiniji nego jedan u sezoni.

Ujutru na jednoj, popodne na drugoj plaži

Ok, u vansezonskim terminima je dan malo kraći, ali meni je to samo još jedan razlog da dođem na kupanje što ranije mogu i ostanem sve dok potpuno ne padne mrak. Primetila sam da najviše ljudi na plažu dolazi tek oko 11, a skuplja se i pre sumraka, oko 17, 18. Pretpostavila sam da kad odu s plaže idu do apartmana, šta znam, da se istuširaju i spreme za veče. Ne i penzioneri. Oni maksimalno koriste svoje dane na moru."Ujutru rano dođem ovde, tu sam negde do 13, 14 sati, posle odem na kratko do apartmana, a popodne sam na onoj drugoj plaži. Dođi, videćeš, imamo tamo lepo drvo, pa se svi smestimo, a sunca ima mnogo duže nego na ovoj plaži", davala mi je dalje instrukcije nova "drugarica" iz Parge.Meni je ipak bilo malo cimanje da šetam s jedne na drugu plažu, pa je nisam ispratila u tome.

Toples, šta te briga ko te gleda?

Taj stepen opuštenosti nigde nisam videla. Plaža ima dva dela - u jednom su ležaljke i suncobrani, drugi je malo zaklonjeniji, sa sitnim šljunkom, stenama i tu opušteno možeš da baciš peškir, doneseš svoj suncobran, niko te neće gledati popreko ako izvučeš sendvič, pa i paradajz iz torbe, a - niko te neće gledati ni ako se skineš u toples.Kad smo mi "zalutali" na taj deo plaže, standardna ekipa je već bila zauzela svoje, činilo se, utvrđene pozicije. Uglavnom su tu bile starije žene i stariji parovi, svi su se nameštali tako da lepo dobiju boju, zavrtali kupaće, skidali suvišne delove. I da, bukvalno su se sve gospođe sunčale u toplesu. Pa, što da ne? Šta ih briga ko ih gleda? Kakvo je olakšanje bilo kad smo se i mi tako postavili stvari i opustili se do kraja u morskom ugođaju.

S 10 evra na letovanje

Čitam nedavno iskustvo Ljubice koja na moru izgura 11 dana sa samo 10 evra. Penzionerka, naravno. Ljudi joj nisu verovali, a lepo je žena objasnila kako je to moguće: "Ja i prijateljica stavimo u zajednički novčanik po 10 evra i bude nam dovoljno za 11 dana. Kafu pijemo u apartmanu, hleb ne jedemo, sokove i druga pića ne pijemo, kupujemo kiselo mleko, povrće i voće, a suhomesnate proizvode nosimo od kuće i sa time skuvamo nešto na brzinu. Deset godina uvek tako i nikad nismo za neverovati potrošili više. Ali, nas dve smo penzionerke, a mladi, naravno, imaju veće prohteve".Penzioneri ne piju kafe i koktele u kafiću na plaži, ne jedu giros svakog dana, ne idu po restoranima. Ponesu ponešto iz Srbije, tamo samo dokupe paradajz, hleb, jogurt - to sve zajedno izađe nekoliko evra, a traje im nekoliko dana. Doduše, ja nikad nisam uspela baš toliko da se pritegnem, ne nosim hranu od kuće jer volim tamo da probam lokalne proizvode, ali se uglavnom snabdevam na pijaci i u marketima, a giros dozvolim sebi svaki drugi, treći dan. Procena je da može da se izgura s 50-100 evra, bez problema.

On peca, ona čita

Jedne godine, na Lefkadi sam upoznala divan stariji par, koji takođe svakog juna i svakog septembra gleda da priušti sebi po mesec na moru. Idu kolima i svaki put menjaju mesto. Kažu zato ne žale što nisu kupili kuću na moru kad su mogli.Nađu neki povoljan smeštaj i onda ona uživa na plaži u omiljenim knjigama, sunča se i pliva, a on brzo nađe najbolje mesto za pecanje. Posle zajedno ručaju, ona pripremi ribu koju on upeca. Predveče se ona vrati na plažu, on voli da prošeta. I samo sam ih gledala kako oboje provode vreme na moru baš onako kako vole, bez obzira na to što su različiti, zajedno su i lepo im je, imaju svoj ritam.S druge strane sam imala primer mlađeg para koji je non-stop imao neku dramu na plaži jer bi on da se penje po stenama, a ona bi u kafić; on bi da se ispliva tad kad nema gužve, a ona bi u apartman; nikako nisu mogli da se usaglase. Šteta što u pauzama svojih rasprava nisu stigli da vide onaj drugi par.***Bonus video: Ispovest penzionera - kako preživeti sa 17.500 dinara penzije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakoprezivetisa17500hiljada-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3278022"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram