42
Ekstremni vremenski uslovi širom Mediterana stigli su ranije nego obično ove godine, sa toplotnim talasima i poplavama, a evo šta stručnjaci tek najavljuju za leto.
Grčka je imala najraniji toplotni talas, sa temperaturama od 43 stepena Celzijusa zabeleženim na centralnim i južnim meteorološkim stanicama. U Grčkoj se toplotni talas definiše kao period kada temperature prelaze 38C.
„Ovaj toplotni talas će otići u istoriju“, rekao je meteorolog Panos Đanopulos za grčki državni televizijski kanal ERT. „U 20. veku nikada nismo imali toplotni talas pre 19. juna. Imali smo nekoliko u 21. veku, ali nijedan pre 15. juna.“
I u drugim krajevima već su zabeležene ekstremne vremenske pojave, pa se logično nameće pitanje: Kakvo će tek leto biti?
Posebno su zabrinuti oni koji tradicionalno letuju na Mediteranu, budući da stručnjaci ukazuju na vrlo negativne trendove kad je klima u pitanju.
Sezonska prognoza Copernicus službe za klimatske promene (C3S) (koja pokriva jul, avgust i septembar) kaže da možemo videti ekstreme na oba kraja kontinenta, sa srednjim temperaturama koje su veće od prosečnih, dok će severna Škotska i Skandinavija biti vlažniji nego obično.
„Poslednji deo evropskog leta će verovatno svuda biti topliji od proseka, sušniji od proseka na jugu i vlažniji od proseka na krajnjem severu“, navodeiz Copernicusa, a prenosi Guardian.
Ovo se poklapa sa predviđanjima kompanije Weather & Radar, koji kažu: „Možemo reći da jul 2024. izgleda iznad proseka za veći deo Evrope, posebno za Španiju, međutim, to bi moglo biti samo nekoliko dana vrućeg vremena koje bi iskrivilo prosek, praćeno temperaturama otprilike oko ili ispod proseka.”
Pročitajte još:
C3S prognozira temperature veće od prosečnih u narednim mesecima.
„Prognoze započete u junu nastavljaju signal koji je viđen u ranijim prognozama za temperaturu površine mora veću od proseka u narednih šest meseci, u većini okeanskih basena sa značajnim izuzetkom regiona u ekvatorijalnom Pacifiku i Južnom okeanu. Prvo je povezano sa predviđenim verovatnim razvojem uslova La Ninje kasnije tokom godine.“
A ova topla mora, zauzvrat, takođe će uticati na temperature i padavine, kaže Rouzi Mamat, stručnjakinja za meteorologiju na Univerzitetu Riding.
„Temperature površine mora u Atlantiku su bile izuzetno visoke tokom značajnog vremenskog perioda, što je uticalo na vremenske prilike koje dobijamo. Ovo će nastaviti da utiče na temperature i padavine u Evropi ovog leta“, kaže ona.
Šumski požari nisu neuobičajeni u evropskim zemljama tokom letnjih meseci, ali je u leto 2023. zabeležen veći broj većih požara tokom dužeg perioda. Prema C3S-u, kumulativna spaljena površina širom Evrope 2023. bila je četvrta najveća zabeležena, sa 500.000 hektara. Šumski požari već gore u nekim delovima južne i jugoistočne Evrope.
S obzirom na to da tromesečna sezonska prognoza za Evropu predviđa toplije i sušnije uslove, verovatno je da će leto 2024. doneti još požara. Međutim, Mamat predviđa da možda neće biti tako ozbiljno kao 2023: „Izgleda da će biti manje suvo nego prošle godine, ali sa malim padavinama koje se očekuju u nekim oblastima, rizik od šumskih požara je i dalje veliki.“
Mamat kaže da neki pokazatelji sugerišu da bismo u 2024. mogli iskusiti snažnu sezonu uragana.
Pročitajte još:
„Po prognozama, verovatno će biti veoma aktivna sezona uragana, delom zbog ovih visokih temperatura na površini mora. Prošlog leta smo bili u fazi El Ninja, koja je potisnula razvoj uragana. Ove godine se vraćamo u fazu La Ninja, što znači da imamo povoljnije uslove za formiranje uragana.
„Dok će sami uragani pogoditi zemlje sa druge strane Atlantika, oni imaju sposobnost da se vrate preko okeana i donesu jake kiše i jake vetrove u Evropu. Međutim, ovo je veoma neizvesno jer se delimično oslanja na položaj mlaznog toka, što je mnogo teže unapred predvideti“, dodaje Mamat.
